"Konce iz senke vukli Musolini i Hitler": Prestolonaslednik Aleksandar se oglasio na godišnjicu atentata na kralja

Kralja Aleksandra 9. oktobra 1834. godine ubio je Vlado Černozemski, atentat se dogodio tokom kraljeve zvanične posete Francuskoj, kada je Černozemski pucao na kralja ispred Palate Burze.

Prošla je tačno 91 godina od kako je u Marseju u atentatu ubijen kralj Aleksandar I Karađorđević.

Na godišnjicu tragične smrti kralja Aleksandra oglasio se prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević objavom na društvenoj mreži.

"Pre 91 godine, prilikom zvanične posete Francuskoj, u Marselju je ubijen moj deda, Nj.V. viteški Kralj Aleksandar Prvi. Među prvima je uočio opasnost koja Evropi i svetu preti od narastajućih ekstremnih ideologija nacizma i fašizma, i pao je kao jedna od njihovih žrtava. Atentat su u delo sprovele ustaše i VMRO, ali su konce iz senke vukli Musolini i Hitler", napisao je prestolonaslednih i dodao:

"Ubijen je tadašnji Kralj Jugoslavije, a istorija kako naše zemlje, tako i cele Evrope i sveta je krenula tokom koji nam je svima, nažalost, veoma dobro poznat. Neka je večan pomen velikom državniku, vojskovođi, vizionaru, Kralju vitezu - Aleksandru Prvom!", naveo je on u objavi na Instagramu.

Prethodni neuspeli pokušaj atentata na kralja

Tog 28. juna 1921. usvojen je Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu. Neposredno nakon toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine!

Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.

Mladić je odmah uhapšen i brutalno pretučen. Pred Sudom je izavio da je atentat njegovo delo i da nema saučesnika. Tužilaštvo je smatralo da je Stejić imao pomagače među poslanicima. Na "Vidovdanskom procesu", 23. februara 1922. godine, Spasoje Stejić Baćo osuđen je na smrt.

Kazna Spasoja Stejića preinačena je na dugogodišnju robiju koju je izdržavao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Ima podataka da je mladić tokom služenja kazne, kao atentator na kralja, bio žrtva policijske torture i da mu je i zdravlje popustilo.

- Tamo se nalazio Spasoje Stejić, atentator na kralja Aleksandra. On je već preko osam godina bio u samici. Na nogama je neprekidno nosio teške lance, bilo je svedočenje jednog od zatvorenika. Stejić je robijao punih 19 godina. A onda je došao april 1941. i novi rat.

Spasoje je bio jedan od učesnika bega 32 robijaša-komunista iz Sremskomitrovačkog zatvora, izvedenog 22. avgusta 1941. godine. Posle bega se priključio partizanima. Poginuo je tokom borbi na Sutjesci. Ubila ga je avionska bomba na brdu Ozren povrh Tjentišta 9. juna 1943. Bilo mu je 39 godina.

Bonus video: OVDE SE KRIO KRALJ, ALI I TITO, TU SU DRŽALI DRAŽU PRED STRELJANJE! Ovo je TAJNA Belog dvora, Kurir vas vodi gde je malo ko ušao!

(Espreso)