SRBI SE DAVE U ŠKARTU, NISU SVESNI ŠTA JEDU Gledajte šta nam RADE SA MESOM: "Nije ni čudo što se DECA RAZBOLJEVAJU"

O važnoj temi kvaliteta hrane koju svakodnevno unosimo, od mlečnih proizvoda, preko jaja, do mesa, sve više se govori. Stručnjaci upozoravaju da se iza deklaracija često krije nepoznato poreklo sirovina, da je kontrola ponekad nedovoljna, a stočni fond sve manji, o čemu su govorili i gosti emisije "Ni 5 ni 6" na Kurir televiziji, prof. dr Momčilo Matić, nutricionista, dr Snežana Bašić, specijalista interne medicine, prof. dr Cvijan Mekić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Danijel Đefri, mesar.

Matić: U hrani ima mnogo onoga što našem organizmu ne prija

Momčilo Matić istakao je da su sastavi mnogih namirnica danas daleko od prirodnih, posebno kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima.

- Može da bude sve ono što nije dobro. U mleku je poznata činjenica da se ubacuje palmino ulje da bi se dobila masnoća, dodaju se i skrobne materije, kao i dosta aditiva. Posledice su ozbiljne, jer je naš organizam navikao na hranu prirodnog porekla, a sastav hrane više nije onakav kakav je nekada bio. Sve što se ubacuje naše ćelije ne mogu da prihvate i digestivni sistem ne može da razloži. Danas u toj hrani nema čistih aminokiselina, samo glukoze, esencijalnih masnih kiselina i glicerola. Ćelija to ne dobija i nije čudo što se i deca razboljevaju. Hrana je ključna za održavanje fizioloških i biohemijskih procesa u organizmu - rekao je Matić.

Govorio je i o značaju domaće proizvodnje, posebno o jajima, koja su i dalje važan izvor hranljivih materija.

- Poznato je da jaja mogu imati salmonelu, zato ih treba dobro termički obraditi u ljusci. Salmonela je ozbiljan problem, ali su jaja neophodna. Ona su dobar izvor proteina i masti, sadrže zeaksantin i lutein koji su odlični za vid i rad moždanih ćelija, gvožđe i vitamin D. Dva jajeta dnevno zadovoljavaju čak 80 odsto dnevnih potreba za vitaminom D - naglasio je.

Bašić: Deklaracije često ne otkrivaju pravi sastav

Snežana Bašić upozorila je na manjkavosti zakonske regulative kada je reč o deklarisanju namirnica.

- Ako dobro pogledate nacrt Zakona o deklarisanju namirnica, videćete koliko ima mogućnosti da se sakrije pravi sastav proizvoda. Može da piše da su belančevine životinjskog porekla, ali zapravo nije bitno poreklo, već samo koliko ima proteina, ugljenih hidrata i masti. To ostavlja prostor da se potrošači obmanjuju - objasnila je Bašić.

Govoreći o širem problemu u proizvodnji hrane, navela je i pad stočnog fonda.

- Očišćene su ogromne površine zemlje od GMO-a kako bi se sadio grašak, jer je grašak osnovni proteinski izvor za laboratorijsko meso. Cena graška je pala.

Govorila je i o stanju u mesnoj proizvodnji.

- Istovremeno imamo ozbiljne pokolje stoke, ptičiji grip u Holandiji, svinjska kuga kod nas i u okruženju. To traje već pet godina i stočni fond je sve manji - naglasila je.

Đefri: Cena i boja mesa mnogo govore

Mesar Danijel Đefri objasnio je kako funkcioniše proces kontrole i šta potrošači mogu da primete već na prvi pogled.

- Da bih pokrio svoj proizvod, moram da ga pošaljem u laboratoriju. Oni utvrde tačan sastav i napišu koliko ima proteina životinjskog porekla. Ljudi bi trebalo da čitaju deklaracije, ali i sama cena dosta govori o kvalitetu - rekao je.

Đefri je govorio i o pojavi laboratorijskog mesa:

- Radi se o proteinima biljnog porekla. Laboratorijsko meso se uzgaja u specijalnim laboratorijama. Kada takvo meso izložite prirodnom svetlu, niko ga ne bi kupio jer deluje bleđe, nema prirodnu crvenu boju. Zato se u preradi koriste žute lampe koje mu daju prirodniji izgled, a crvena lampa se koristi samo za sveže meso - objasnio je.

Mekić: Sistem kontrole sirovina je slab

Prof. dr Cvijan Mekić ukazao je na ozbiljne propuste u sistemu kontrole sirovina i prerade mesa.

- Inspekcija je uzela uzorke iz velikih trgovačkih lanaca i nosila ih na analizu. Oni tačno znaju čiji su ti proizvodi, rekli su od broja tog i tog. Mi bi trebalo da znamo čiji su to proizvodi. Jeftini inputi korišćeni su u preradi, a prodavani kao da su od pravih sirovina - rekao je Mekić.

Dodao je i da postoje problemi i u zakonskoj regulativi.

- Čitao sam novi zakon o stočarstvu. Ako želimo kvalitet, moramo da imamo kontrolisanu proizvodnju. Kod nas nema potpune kontrole sirovina koje se koriste u prehrambenoj industriji, bilo da je reč o mleku ili mesu - upozorio je Mekić.

Mekić je govorio i o padu interesovanja proizvođača za uzgoj prasića.

- Mnogi nisu zainteresovani da gaje prasiće i proizvode mladu svinjetinu od 100 do 110 kilograma, a upravo je to najkvalitetnije svinjsko meso koje bi trebalo da bude u mesarama. Na tržištu je sada najviše mesa od težih svinja od 180 do 200 kilograma, što su uglavnom izlučena grla koja idu u preradu. Kada nema ekonomije u proizvodnji, proizvođači ne pokreću nove cikluse i dolazimo do nestašice dom.

POGLEDAJTE I KOJA JE NAJOPASNIJA NAMIRNICA, A STALNO JEDEMO: Uvek je na SNIŽENJU, a niko vam neće reći da može biti OTROVNA

Iako znamo da može biti veoma ukusna, ali je toliko puna otrova, hormona, fekalnih materija, pesticida i antibiotika.

Namirnica koja je često na sniženju, a retko ko bi vam rekao da je štetna za vaš organizam i da je odmah izbacite iz ishrane!

Iako znamo da može biti veoma ukusna, ali je toliko puna otrova, hormona, fekalnih materija, pesticida i antibiotika.

Viršle se prave od otpada životinjskih organa, hrskavice, kostiju, creva, nerava i drugih nejestivih delova organa. Nakon detaljnih studija koje su istražile povezanost ove hrane i nastanka teških bolesti, rezultati su bili poražavajući.

DOKTOR MATIĆ UPOZORIO NA DRUGU NAMIRNICU

Ako mislite da je doručak kafa i kroasan, ili još gore - pahuljice sa mlekom i gomilom šećera, grešite i pravite štetu svom telu. Doktori stalno ponavljaju da je doručak najvažniji obrok, a ono što prvo unesemo u organizam diktira našu energiju, koncentraciju i raspoloženje do kraja dana.

U podkastu Empire State Balkan, dr Momčilo Matić nije okolišao:

- Rafinisani šećer je najštetnija namirnica u istoriji ljudske civilizacije.

Šećer i doručak: Kako započeti dan?

Prvo pravilo: voda. Ne limun, ne kafa, ne sok. Samo čista voda na prazan želudac.

Zašto? Jer limun odmah pokreće varenje, kafa dehidrira, a voda hidrira telo i priprema želudac za dan.

Zatim - čaj, pa voće. Tri do četiri vrste voća su sasvim dovoljne da napune ćelije nutrijentima, mineralima i vitaminima. Bez pahuljica, bez industrijskih “zdravih” opcija koje su, u stvari, pakovane šećerom.

Zašto je šećer otrov?

Rafinisani šećer nije samo prazna kalorija. On bukvalno krade minerale iz tela i smanjuje njihovu apsorpciju. Dakle, ne samo da ti ne daje ništa, nego ti oduzima ono što već imaš. To je razlog zašto ga dr Matić naziva "najštetnijom namirnicom u istoriji".

Dakle, ako želite da vaš doručak radi za vas, a ne protiv vas - voda, čaj, voće. Bez “pet obroka dnevno”, bez kroasana za utehu. Manje je više, a šećer je luksuz koji tvoje telo skupo plaća.

OVA NAMIRNICA JE MNOGO GORA NEGO ŠEĆER

Ova namirnica je mnogo gora nego šećer i nalazi se u mnogo proizvoda iz kesice – u Srbiji se jede na tone, a definitivno je treba zaobići!

Da li je jedan ugljeni hidrat opasniji od šećera?

Iako mnogi veruju da je šećer najopasniji za zdravlje, postoji jedan ugljeni hidrat koji je još opasniji. Dr. Eric Berg, stručnjak za zdravlje, upozorio je na ozbiljnu opasnost maltodekstrina, koji može negativno uticati na nivo šećera u krvi i smatra ga opasnijim od samog šećera.

Ketoza, stanje u kojem telo sagoreva masti umesto glukoze, ima brojne zdravstvene prednosti, poput mršavljenja, bolje kontrole šećera u krvi i smanjenja rizika od srčanih bolesti. Takođe, poznato je da ketoza suzbija glad, povećava energiju i poboljšava zdravlje kože. Dr. Berg smatra da je važno izbegavati maltodekstrin ako želite da održite stabilan nivo šećera u krvi.

„Maltodekstrin je mnogo opasniji od običnog šećera“, rekao je dr. Berg. „Iako šećer ima glikemijski indeks od oko 65, maltodekstrin je između 116 i 136, što znači da deluje na nivo šećera u krvi mnogo snažnije i opasnije.“

Maltodekstrin je prisutan u mnogim dijetalnim proizvodima i često se koristi kao punioc u namirnicama koje se smatraju ‘bez šećera’, a zapravo sadrže visoke količine ovog ugljenog hidrata. On je polisaharid, vrsta ugljenog hidrata koji se pravi od nekoliko šećera i često se dobija iz kukuruza, pšenice, riže, krompira ili tapioke.

Iako nije tehnički šećer, maltodekstrin može izazvati nagli porast nivoa šećera u krvi zbog svog visokog glikemijskog indeksa. Takođe, ako se dobija iz pšenice, može sadržavati tragove glutena, što je problem za osobe koje su na njega alergične.

Maltodekstrin se koristi u širokom spektru prerađene hrane:

– Pekarski proizvodi (peciva, krekere, granola pločice) – Žitarice i pića za doručak – Bezalkoholna gazirana pića – Bombone i drugi slatkiši – Mlečni proizvodi (npr. instant puding, gotova jela) – Prelivi za salate – Supe i smrznuta jela – Zamene za meso – Sportska pića – Testenina

Prekomerna konzumacija hrane koja sadrži maltodekstrin može dovesti do povećanja unosa šećera, smanjenog unosa vlakana i previše prerađene hrane, što povećava rizik od visokog holesterola, debljanja i razvoja dijabetesa tipa 2. Zbog visokog glikemijskog indeksa, maltodekstrin može izazvati nagli skok u nivou šećera u krvi, što je opasno za vaše zdravlje.

A EVO I KAKO PREPOZNATI DA LI JE KROMPIR PUN OTROVA I HEMIJE

Koliko često jedete krompir – ovo su neke stvari na koje treba da obratite pažnju!

Krompir je osnovna namirnica mnogih jela širom sveta, ali postoji jedna stvar na koju morate obratiti pažnju.

Jedan mali detalj može otkriti prisustvo pesticida koji mogu biti opasni po vaše zdravlje. Zelena boja kore na krompiru može biti znak toksičnih supstanci u ovom povrću, prenosi 24sata.hr.

Zelena boja se javlja prirodno kada krompir bude izložen svetlosti, što podstiče proizvodnju hlorofila. Međutim, ispod ove zelene boje može se kriti solanin, otrovna supstanca koja može biti štetna po zdravlje.

Solanin se proizvodi kako bi zaštitio krompir od insekata i gljivica, ali može biti štetan po ljude. Može oštetiti ćelijske membrane i negativno uticati na crevnu propustljivost.

Iako je solanin prisutan u malim količinama u krompiru, izlaganje svetlosti može povećati njegov nivo. Ljuštenje krompira može smanjiti prisustvo solanina, ali ne u potpunosti.

Ako primetite zelenu boju na krompiru, možete odseći zahvaćeni deo, ali ako je zelena boja prisutna na većem delu krompira, najbolje je izbegavati ga.

Da biste sprečili stvaranje solanina, čuvajte krompir na suvom i tamnom mestu, daleko od sunčeve svetlosti. Ovim jednostavnim korakom možete zaštititi svoje zdravlje i uživati u bezbednoj hrani.

AKO OVO KONZUMIRATE MOŽETE POVEĆATI RIZIK OD CIROZE JETRE ČAK I AKO NE PIJETE

Posebna grupa namirnica može značajno povećati rizik od razvoja ciroze jetre — čak i ako ne konzumirate alkohol.

Ciroza jetre je ozbiljno stanje koje nastaje kada jetra pretrpi ozbiljna oštećenja, pri čemu zdravo tkivo biva zamenjeno ožiljnim tkivom. Ako se ne leči, stanje može biti fatalno. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 1,3 miliona smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se cirozi jetre, što ovo oboljenje čini jednim od vodećih uzroka smrtnosti u svetu.

Ciroza se obično razvija kao posledica dugotrajnog oštećenja jetre i najčešće se dijagnostikuje kod osoba koje prekomerno konzumiraju alkohol, gojaznih osoba i onih koji žive sa dijabetesom tipa 2. Ipak, ishrana bogata ultraprerađenim namirnicama takođe je povezana s povećanim rizikom od razvoja ciroze jetre.

Uticaj ultraprerađene hrane na vašu jetru

Namirnica se generalno smatra ultraprerađenom ako sadrži sastojke koji se obično ne nalaze u kućnoj kuhinji i koje je teško samostalno pripremiti kod kuće. Ovi proizvodi često sadrže visok udeo aditiva i obično su bogati mastima, solju i šećerom.

Konzumacija takve hrane može opteretiti jetru, izazvati hroničnu upalu i doprineti razvoju masne jetre, što vremenom može dovesti do ozbiljnijih oštećenja, uključujući cirozu.

Česta konzumacija ultraprerađene hrane povezana je s povećanim rizikom od raznih ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući gojaznost, srčane bolesti, dijabetes tipa 2 i određene vrste karcinoma. Međutim, ono što se često zanemaruje jeste da ova vrsta hrane može imati i izrazito štetan uticaj na zdravlje jetre.

Prekomerni unos ovih proizvoda može doprineti nakupljanju masti u jetri (nealkoholna masna bolest jetre), izazvati upalne procese i ubrzati razvoj oštećenja koja u krajnjem ishodu mogu dovesti do ciroze.

Glavna uloga jetre je da filtrira krv, pomaže u apsorpciji hranljivih materija i detoksikuje štetne supstance. Veruje se da česta konzumacija ultraprerađene hrane može izazvati upalu u jetri, što dovodi do stvaranja ožiljnog tkiva i narušavanja njene funkcionalnosti.

Studija objavljena u časopisu American Journal of Clinical Nutrition otkrila je povezanost između visokog unosa ultraprerađene hrane i povećanog rizika od „negativnih ishoda za jetru“. U istraživanju koje je obuhvatilo 173.889 učesnika tokom prosečno 8,9 godina, zabeleženo je 1.108 slučajeva nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD) i 350 slučajeva ciroze jetre.

Pored toga, zabeleženo je 550 slučajeva teških bolesti jetre i 134 slučaja raka jetre. Studija sugeriše da smanjenje unosa ultraprerađene hrane može poboljšati opšte zdravlje jetre.

Simptomi ciroze jetre

Mnogi ljudi sa cirozom jetre možda neće imati očigledne simptome, naročito u ranim fazama bolesti. Međutim, prema NHS-u, potencijalni simptomi koje možete primetiti uključuju:

stalni osećaj umora ili malaksalosti

bol u stomaku

mučnina ili povraćanje

crvenilo dlanova — na tamnijoj koži (braon ili crnoj) crvenilo može biti teže uočljivo

gubitak apetita ili gubitak težine bez truda

vidljivi krvni sudovi na koži

veoma tamna ili crna stolica

zbunjenost ili poteškoće sa koncentracijom

drhtave ruke

otečen stomak, noge, zglobovi ili stopala

promene na prstima, kao što su proširenje i zakrivljenost, ili beli nokti

povraćanje krvi

žuta boja kože i beonjača (žutica) — na tamnijoj koži žućenje može biti teže uočljivo

lako krvarenje ili pojavljivanje modrica

svrab kože

nejasan govor

Ako sumnjate da imate cirozu jetre, važno je da što pre posetite lekara opšte prakse koji vam može pružiti stručne savete i eventualni tretman, savetuje Express.

A KOJA JE NAMIRNICA MEĐU NAJJAČIMA ZA KONZUMIRANJE

Iako zvanično nijedno veliko istraživanje neće navesti samo jednu namirnicu, već niz, zbog uravnotežene ishrane jedna se ipak ističe.

Nutritivna vrednost i korisnost hrane procenjuju u kontekstu celokupne ishrane i potreba organizma. Međutim, jedno istraživanje objavljeno 2014. godine u naučnom časopisu Preventing Chronic Disease koje je sproveo Centers for Disease Control and Prevention (CDC) u SAD-u, pokušalo je da klasifikuje „najzdravije“ namirnice na osnovu gustine hranljivih materija – količine esencijalnih nutrijenata u odnosu na kalorije.

Rezultat tog istraživanje pokazala je da je na vrhu liste – potočarka.

Vodena kres salata, odnosno potočarka proglašena je za najzdraviju namirnicu na osnovu indeksa hranljivosti od 100/100. Prema istraživanju, ona:

Ima veoma malo kalorija

Bogata je vitaminima A, C, K i mineralima poput kalcijuma i gvožđa

Sadrži brojne antioksidanse

Pomaže zdravlju srca, krvnih sudova i kostiju

Ostale visoko rangirane „super“ namirnice po istom istraživanju (ocenom od 0 do 100)

Potočarka 100

Blitva 89.27

Cvekla (zeleni deo) 87.08

Spanać 86.43

Rukola 65.49

Zelena salata romana 63.48

Iako je potočarka zvanično dobila najvišu ocenu po hranljivoj vrednosti, uravnotežena ishrana uključuje širok spektar namirnica – voće, povrće, orašaste plodove, integralne žitarice, mahunarke, ribe i maslinovo ulje – a ne samo jednu „superhranu“.

U SRBIJI SE PAZITE I "MAMAC PROIZVODA"

Ako ste ovih dana tražili niže cene, verovatno ste primetili da ih je malo teže naći u slučaju osnovnih životnih namirnica. Najprodavaniji artikli su, pre donošenja vladine uredbe o ograničavanju marži, u većini slučajeva imali marže niže od 20 procenata, jer su trgovci upravo na ovim artiklima privlačili kupce u svoje objekte.

Međutim, vidljiva sniženja su na neprehrambenim artiklima, posebno na kozmetičkim proizvodima i kućnoj hemiji koja se ne kupuje svaki dan, ali na ovim proizvodima zaista može da se uštedi.

Kupci bi čak mogli i da naprave male, simbolične zalihe ovih proizvoda, jer šamponi, regeneratori, sapuni, lakovi za kosu, mleka i kreme za telo odavno nisu bili jeftiniji, a i kada prođe važenje ove uredbe, cene ovih proizvoda neće ni približno iznositi ovoliko. Nema sumnje da se najnoviji pritisak na trgovce odrazio tako da pokušavaju da pokažu da poštuju uredbu, ali i da su lojalni kupcima i da igraju fer.

S druge strane, kada jedan snizi cene, prate ga i ostali lanci kako ne bi izgubili svoje mušterije. Uz to imamo i sezonski faktor, kraj leta i početak jeseni inače donose akcije u ovoj kategoriji, pa se i to poklopilo sa efektima uredbe. Naravno, i u ovom slučaju postoje i marketinški momenti da su trgovci sniženje ovih proizvoda istakli kroz akcije i tako stvorili utisak da je sada kozmetika i kućna hemija jeftinija neko ikada.

Kada pogledamo cene ovih proizvoda u periodu pre ograničavanja marži i sada šamponi i regeneratori poznatih robnih marki su u proseku jeftiniji od 15 do 20, dezodoransi i antiperspiranti i do 25 odsto, paste za zube između 10 i 15 procenata, a sapuni i tečni sapuni i za trećinu. Upoređujući cene sada i u avgustu jasno je da trgovci možda u ovom trenutku na artiklima lične kozmetike u stvari strateški privlače kupce kako bi kupovali i ostale proizvode kod njih umesto kod konkurencije.

"To su trenutno „mamac proizvodi”, jer kozmetika i higijena imaju veliku vidljivost na policama. Ako kupac vidi da je šampon baš jeftiniji, on će ući u radnju i kupiti i one proizvode koji nisu sniženi. Trgovci tako održavaju promet, jer iako je marža snižena, računaju da gubitke moraju da nadoknade na drugim kategorijama kao što su delikates, premijum artikli ili alkohol. Ako se neko pita zašto kozmetika i higijena, iz ugla trgovaca to ima logike. Tu su obrti brzi jer se ovi artikli redovno kupuju, a i velika je konkurencija brendova, pa trgovci mogu da pritisnu dobavljače da snize cene. Jeftina kozmetika je signal da se uredba poštuje iako na drugoj robi nije tako i da, na primer, meso, sirevi, kafa i dalje imaju visoke cene, jer se na njima kompenzuju gubici – objašnjava naš sagovornik iz trgovine. Otuda i utisak potrošača da su baš ovi proizvodi pojeftinili najviše – ima ih mnogo u katalozima trgovinskih lanaca, a kupci kada vide da su značajno jeftiniji imaju i opšti utisak da je sve jeftinije. Ovaj psihološki efekat ide naruku i trgovcima i državi koja time pokazuje brze efekte mera.

Iz ugla potrošača, dobro je da imaju više prostora da biraju i da u ovom trenutku kupe artikle koji odavno nisu bili jeftiniji. Trebalo bi da budu aktivniji, da više kalkulišu, na primer, i da pametnim izborom u mesecima pred nama biraju jeftiniju korpu.

Uredbu mogu da iskoriste tako što će upoređivati cene kroz više lanaca, jer uz niže marže trgovci dodatne razlike prave i upoređujući se sa konkurencijom. Savet kupcima je da pazare „mamac proizvode” i čak, kako je savetovao sagovornik iz trgovine, naprave male zalihe tih proizvoda koji imaju duži rok trajanja, a trenutno su značajno jeftiniji. Jer, pitanje je koliko će se trgovci dugo držati tih cena.

"Trebalo bi računati na to da trgovci prave kompenzacije na skupljim proizvodima zbog čega računi neće biti smanjeni ako ne obratimo pažnju na cene delikatesa, pića, kafe, slatkiša. Znači potrebno je više aktivnog pristupa kupovini kako bi se efekti uredbe bolje osetili u korpi. Trebalo bi imati u vidu i to da će se strategija trgovaca u mesecima pred nama sigurno menjati i da se može očekivati da pomeraju zaradu na druge kategorije i da više forsiraju sopstvene brendove na kojima je i zarada veća. Kako se približava kraj godine i nazire praznična sezona, kupce očekuje sasvim sigurno i redizajn asortimana, a to može da znači i izbacivanje proizvoda sa niskom zaradom i više onih brendova koji će pristati na dodatne rabate. U svakom slučaju, kupci moraju da budu fokusirani i aktivni u obilasku trgovinskih lanaca", ističe ovaj trgovac.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)