DR NESTOROVIĆ ŠOKIRAO Upozorio ljude da je OBIČNA STVAR koju radimo opasna: "To je kao da ste POPUŠILI 20 CIGARETA"

Pulmolog dr Branimir Nestorović upozorio je na opasne hemikalije u sredstvima za čišćenje koje mogu ozbiljno oštetiti disajne puteve i kožu, sugerišući da preterana čistoća može oslabiti imuni sistem.

Preporučio je korišćenje prirodnih alternativa poput sode bikarbone i sirćeta kao bezbednije opcije za održavanje higijene, ističući da je važno koristiti blaža sredstva kako bismo zaštitili svoje zdravlje.

Norveška dvadesetogodišnja studija, objavljena u časopisu American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine, istraživala je dugoročne efekte korišćenja sredstava za čišćenje na respiratorno zdravlje.

Istraživanje koje je obuhvatilo više od 6.000 učesnika, uključujući one koji čiste isključivo kod kuće, profesionalne čistače i one koji ne čiste uopšte, pokazalo je da 10 do 20 godina čišćenja može biti jednako štetno kao pušenje pakle cigareta dnevno!

Pulmolog dr Branimir Nestorović je za "Blic" TV izjavio da su sredstva za čišćenje često napravljena od korozivnih materija koje mogu ozbiljno oštetiti disajne puteve i kožu.

"Uglavnom su to jake baze, koje mogu skidati fleke stare više dana. Zamislite šta te materije rade koži i disajnim putevima", rekao je Nestorović.

On je naglasio da preterana upotreba ovih sredstava može dovesti do smanjenja imunološke reaktivnosti i problema sa respiratornim zdravljem.

Zdravstveni rizici

Nestorović je objasnio da preterana čistoća može imati neželjene efekte poznate kao "higijenska hipoteza".

"Kad je previše čisto, imuni sistem nema na šta da reaguje i praktično se ne razvija imuni odgovor. Mala količina određenih bakterija može stimulisati imuni sistem", dodao je pulmolog.

Takođe je istakao da su sredstva za čišćenje slično kao ženska kozmetika, nedovoljno regulisana i bez zakonskih ograničenja u vezi sa koncentracijom štetnih materija.

Prirodne alternative za čišćenje

Dr Nestorović je preporučio prirodne alternative poput sode bikarbone kao bezbednije opcije za čišćenje.

"Soda bikarbona može raditi isto što i moderna sredstva za čišćenje, bez neželjenih efekata. Priprema se kao pasta i veoma je efikasna za skidanje prljavštine", rekao je.

Pored sode bikarbone, istakao je sirće kao još jedno prirodno i bezbedno sredstvo za čišćenje.

Nestorović je dao konkretne savete za bezbedno čišćenje. Preporučio je svakodnevno usisavanje, korišćenje prečišćivača vazduha, posebno u velikim gradovima poput Beograda, i redovno, nedeljno čišćenje kupatila i dezinfekciju površina.

"Važno je da koristimo blaža sredstva i prirodne alternative kako bismo zaštitili svoje zdravlje", zaključio je pulmolog.

KO JE ZAPRAVO BRANIMIR NESTOROVIĆ?

Dr Branimir Nestorović rođen je u beogradskom porodilištu, ali je živeo u Obrenovcu, gde je završio i Gimnaziju, prirodno-matematički smer, nakon koje je upisao Medicinski fakultet u Beogradu.

Na Dečjoj klinici je specijalizovao pedijatriju, a nakon toga i pulmologiju.

Njegovo lice ćete videti na televiziji kada se priča o alergijama, ili o kombinovanju različitih metoda lečenja, jer je čvrstog uverenja da retko kada samo jedan metod može dati rezultate.

Kako kaže dr Nestorović, život u malom mestu, Obrenovcu, koji se nalazi pored velikog Beograda imao je prednosti. Bio je više u kontaktu sa prirodom, upućeniji na komšije i povezivanje u maloj zajednici, a opet sve vreme u mogućnosti da koristi prednosti velikog grada koji je odmah tu, iza tarabe. Bio je nemirno dete koje je skoro po svim kriterijumima ispunjavalo ono što se danas zove poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), stalno u jurcanju, dečačkom ispoljavanju agresije kroz igre osvajanja teritorija i preispitivanju tuđih granica. Veliku ulogu u njegovom vaspitavanju i odrastanju imale su majka i baka, snažne i slobodoumne žene zbog kojih je, kako u šali kaže, "postao edipovac".

Poreklo te snažne energije kojom dr Nestorović kreira život postaje jasno kada čujete priču o njegovoj baki koja je iz Like u Obrenovac došla sa zavežljajem na leđima da bi pred Drugi svetski rat, uz neverovatnu volju i upornost, stvorila pravu malu poslovnu imperiju. Ista ta upornost i rešenost pa i spremnost na žrtvu vodile su je kroz rat kada je trebalo očuvati porodicu i spasavati živote.

Ne čudi što je cela porodica oslobođenje dočekala osiromašena, ali netaknuta. Uloga mater familias tu se ne završava, do kraja života ona čvrsto drži kormilo u svojim rukama pa čak nalazi i odgovarajućeg udvarača za kćerku. Otac dr Nestorovića bio je trgovac i partijski sekretar, kome Partija nikada nije oprostila ženidbu sa lepom ćerkom fabrikanta.

Disciplina gradi karakter

Iako su ga oduvek više zanimale društvene nauke, posebno psihologija, upisao je prirodno-matematički smer u Obrenovačkoj gimnaziji, gde je i pored ogromne strasti prema muzici i sportu bio najbolji đak. Vojnički sistem koji je gimnazija nametnula svojim đacima ispostavio se kao plodonosan jer su iz tog perioda izašle mnoge uspešne generacije:

"Mnoge stvari koje ti u mladosti smetaju,disciplina koja se nameće ili odluke za koje misliš da te ograničavaju na kraju se ispostave kao dobre jer formiraju čvršći karakter," kaže dr Nestorović.

U gimnaziji se bavio sportom i uvek je zamišljao da će mu životni poziv biti muzika ili psihologija, ali kormilo u odlučivanju o daljem školovanju preuzeo je njegov stariji brat: u Branimirovom odsustvu predao je dokumenta za upis na Medicinskina fakultet i tako je naš sagovornik, hteo-nehteo, krenuo putem koji je izgleda morao da se desi.

Kako napominje, medicina mu je oduzela muziku i sport, to su žrtve koje je morao da podnese tokom školovanja.

Radoznalost i spremnost da se angažuje nisu ga napustile ni tokom studija, te ga pitam kako je uspevao da pomiri interesovanja iz tzv. graničnih oblasti i zvaničnu školsku medicinu: "Jako teško, jer je naš fakultet reproduktivan po karakteru. Nema razvoja mišljenja, ni inicijative. Medicina je umetnost, ili bi to trebalo da bude. Tu najveći broj odluka treba da se donosi intuitivno, a ne po svetskim preporukama. Postoje bolesti koje mogu da se leče po nekim standardima, ali gomila obolenja leči se sasvim instinktivno. Ako posmatraš život, vidiš da je on fantastična interakcija različitih pravaca, škola, mišljenja i uticaja. Međutim, zvanična medicina tu interakciju koja rađa intuitivno lečenje jednostavno ne može da prihvati."

Tokom studiranja je, kaže, bilo dosta profesora koji su imali snažan pozitivan i formativan uticaj na njega, a jedan od njih je bio i profesor Mrkulja. On mu je poveravao ozbiljne eksperimente na katedri za biohemiju i tako podsticao da razmišlja i preuzima inicijativu. Ogromna odgovornost koju mu je profesor prepuštao uz reči "Siguran sam da ćeš ti to odlično uraditi" bila mu je snažan podsticaj da poverenje i opravda.

"Srećom, imao sam fantastičnu garnituru profesora koji su me dosta naučili. Mislim da je velika greška što se danas ne podstiče poznavanje opšte medicine, jer to kruni kreativnost. Medicina je postala kombinat i to kreće već od školovanja. Ne može novac biti glavni regulator, to obesmišljava koncept lečenja ljudi. Neke stvari jednostavno ne mogu da budu tržišno orijentisane. Moraju da se stvore uslovi za sistemsko obrazovanje," objašnjava dr Nestorović.

Okružen snažnim, brzim i energičnim ljudima, ni on nije mogao da sazreva drugačije: "Dosta sam svestan svojih mana, znam da sam težak i pokušavam da ljudima oko sebe olakšam. Zbog svoje energije i prirode imao sam problema jer sam stalno ulazio u sukobe, ali bilo mi je i još uvek mi je nemoguće da ne ukažem na glupost i besmislenost jer te mane nisu bezazlene."

I u izboru specijalizacije kod dr Nestorovića brat je imao ključnu ulogu, te pedijatrija postaje glavni izbor: "Kada sam došao na pedijatriju, prvih sedam dana stalno me bolela glava jer ovde bez prestanka neko plače, uvek je neko komešanje i buka. Mislio sam da to neću moći da izdržim. Međutim, sada ne mogu da radim sa odraslima. Deca ne foliraju, ne pokušavaju da ostvare korist i imaju razvijenu empatiju. Sa njima je divno raditi, ona su otvorena i kod njih može da se primeni empatijski pristup. Zatim, deca veoma ozbiljno shvataju svoje lečenje: znaju dijagnozu i koju terapiju uzimaju. Često ih potcenjujemo, a zaista ne bi trebalo to da činimo."

Različita interesovanja vodila su ga do fantastičnih uvida koji su uticali na to da je on danas lekar kakav jeste: okrenut čoveku kao celini a ne zbiru odvojenih delova.

Rano se zainteresovao i za naučne parapsihologije: "Bio sam toliko zaljubljen u jednu devojku koja se bavila parapsihologijom da mi ni duhovi nisu smetali, a sa tom oblašću bliže sam se upoznao na prvoj katedri za parapsihologiju u Evropi, na Medicinskom fakultetu u Frajburgu u Nemačkoj".

O potrebi da sagleda širu sliku kaže: "Skloni smo da opažamo čulima, a naša čula dosta toga ne vide. Mi opažamo samo mali deo realnosti i to prihvatamo kao datost, dok se zapravo oko nas odvija bezbroj procesa koji nam promiču ali značajno utiču. Fizičari se i dan-danas spore oko toga da li mi zaista postojimo ili smo nečija ideja."

OTKRIO I KAKO JE LEČIO NOVAKA ĐOKOVIĆA

"Moj pacijent na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu bio je Novak Đoković. Imao je tada oko deset godina. Dve godine je dolazio kod mene. Ljudi koji su ga gledali kako trenira su došli i rekli mi: "Ima jedan mali, neviđeno je talentovan, ali ima zdravstvenih problema." Ne mogu mnogo da otkrivam iz etičkih razloga, ali tačno je da sam ga lečio", rekao je Nestorović 2020. godine za Informer.

Nestorović je istakao da je lečenje bilo uspešno i da je sa Novakom i dalje u kontaktu.

"Kad lečenje nije uspešno, pacijent ne ostane u kontaktu sa doktorom, a Novak i ja smo se baš pre neki dan čuli. Trebalo je da se vidimo, ali on je od dolaska u Srbiju kao pušten sa lanca, uželeo se domovine. I njegov otac Srđan mi je rekao da ne može da ga uhvati", dodao je tada Branimir Nestorović.

Srpski pedijatar je prokomentarisao i Novakov način ishrane i tom prilikom ga uporedio sa čuvenim naučnikom Nikolom Teslom.

"Novaku nisu potrebni proteini i mišići. Imate grupu sportista poput španskog tenisera Rafaela Nadala. On je mišićav, a mišići se hrane šećerom i belančevinama. Za ovo što Novaku treba, a to je izdržljivost, njegova način ishrane je idealan. Tu dijetu je upražnjavao i Nikola Tesla", istakao je nosilac liste "Mi, glas iz naroda".

"HTEO SAM DA NAPUSTIM PEDIJATRIJU ZBOG SMRTI JEDNE DEVOJČICE"

U epizodi Sceniranja kod Ljiljane Stanišić, gostujući dr Branimir Nestorović privukao je pažnju svojim izuzetno zapaženim izjavama. Svaki put kada se pojavi u medijima, njegove reči izazovu pravu buru.

Poznati pedijatar za decu podelio je svoja iskustva uemisiji, dotičući se tema kao što su detinjstvo, bolesti, pedijatrija, izazovi u karijeri, porodica i brojni drugi aspekti iz njegovog života.

Dr Nestorović je otkrio kako je slučajno završio u pedijatriji, opisujući prve dane na poslu kao pravu "kataklizmu". "U prvih nekoliko meseci, svaki doktor koji kroči u svet pedijatrije suočava se s konstantnim glavoboljama i čestim prehladama zbog infekcija koje se mogu pokupiti na odeljenju. Prve tri godine su bile najteže, ali sada, kada se osvrnem na svoju karijeru, nikada je ne bih menjao. Rad s decom je divan. Sećam se svog prvog radnog dana, 27. novembra 1979. godine - to je bilo davno, ali sećam se kao da je bilo juče", delio je svoje sećanje dr Nestorović.

Iako je tokom cele karijere čuvao privatni život daleko od očiju javnosti, ovog puta je otvoreno govorio o nekim najtežim trenucima, uključujući i trenutak kada je razmišljao o napuštanju pedijatrije.

"Bilo je tih nekih trenutaka, ali meni lično najteži od svih, kada sam zaista razmišljao da napustim pedijatriju, je bilo u trenutku pri kraju mog boravka na dijalizi, kada je umrla jedna devojčica iz okoline Tuzle. Cela porodica se otrovala pečurkama, ona je jedina preživela, ali je zadobila veliko oštećenje bubrega. Godinama je ležala na odeljenju i vezala se za mene, jer nije imao ko da je obilazi. Svaki dan sam se sa njom šetao, kupovao joj sladoled, bukvalno po ceo dan sam provodio sa njom. Ona je umrla meni na rukama, iskrvarila je, kao što se često događa kod pacijenata koji su dugo na dijalizi. Mnogo mi je teško bilo i nakon toga sam prešao na drugo odeljenje, što je bio i jedan od glavnih razloga mog prelaska. To su jezive situacije, pomišljao sam da će mi sa odraslima biti lakše, malo je falilo da napustim pedijatriju, međutim, ipak sam rešio da ostanem", iskren je bio doktor.

Kako kaže zadnjih dvadeset godina rešio je da ne preduzima nikakve akcije, nego je čekao da se stvari same od sebe dešavaju. Tvrdi da vreme ne zaceljuje rane, a na pitanje kako da se ljudi nose sa životnim nedaćama ima jednostavan odgovor.

"Ne postoji način da se čovek oporavi do gubitka voljene osobe. To je sve individualno od osobe, do osobe. Ova moderna medicina preporučuje tablete, ja sam protivnik toga. Ne možeš da piješ tablete protiv duševnog bola, to ne može da se leči na taj način. Postoje načini druge vrste, po meni religija je odlična za ljude koji su doživeli velike traume, nije slučajna ona da čujete da je neko otišao u manastir. Neki ljudi počnu više da rade, nego počne da forsira hobi, bitno je da se nađe način da se skrene pažnja koliko toliko. Kažu vreme zaceljuje rane, ali to nije tako, ako si nekoga voleo, voliš ga podjednako i kada ga nema. Bitno se samo ne držati stvari u sebi, jer se to višestruko odrazi na zdravlje", savetuje dr Branimir.

Bonus video:

(Espreso/blic)