Novinar Espresa u emisiji "Nedeljno popodne": Najbolje se osećam kada moja priča ima srećan kraj (VIDEO)

Posao novinara je jako lep posao. Uživate, pišete, snimate i družite se sa ljudima, ali vremenom osetite i onu drugu stranu posla, kada priče koje radite počinjete da nosite kući, kada želite tim pričama da pomognete i date svoj lični pečat. Kada ljudi čije životne priče stavljate na papir ili u video izdanju postaju deo vas i vaših misli i onda to više nije samo posao već i način života.

O važnoj ulozi koju novinarstvo nosi pričao je novinar portala Espreso Miloš Dojčinović u emisiji "Nedeljno popodne" urednika i voditelja Bojana Belića na BN TV.

"Svaka priča koju sam ja napisao je uticala na mene kao na čoveka i kao na novinara. Tako da sam ja uvek išao sa ličnom motivacijom da pomognem ljudima. Dobro se osećam jer znam da radim dobru stvar. Ima mnogo neispričanih priča, ima mnogo ljudi kojima je neophodna pomoć. Vi vremenom shvatite da je to ozbiljna profesija i koliko god želite da nakon posla dođete rasterećeni, te priče na neki način utiču na vas i na neke vaše buduće odluke. Novinarsvo je humani poziv i ja iskreno volim svoj posao", rekao je Dojčinović.

Da li je uopšte moguće da u sadašnjem vremenu novinar ostane svoj i ne postane robot od krvi i mesa i da li je moguće napraviti barijeru između sebe kao novinara i sebe kao privatne ličnosti jeste jedno od najvažnijih pitanja za svakog novinara.

"U slobodno vreme volim da isključim mobilni telefon, pogotovu sada u eri društvenih mreža kada su ljudi 24 sata na mobilnom telefonu. Vi kada volite posao novinara, vi i nakon radnog vremena pratite koja je tema aktuelna. Ja sam radio dosta humanih priča i po logici stvari radim nastavke tih priča. Ukoliko radim neku temu iz sfere hronike nastojim da istražim taj slučaj. Naravno skrolovaćete telefonom i gledati sve nove informacije u vezi sa tom temom. Ali ja ne želim da se preokupiram. Ja svoj posao gledam kao hobi i ja imam tu privilegiju jer imam slobodan izbor tema kojima ću da se bavim", izjavio je Dojčinović.

Novinar je najsrećniji kada njegova priča ima srećan kraj. Naravno, sve priče ne mogu da imaju srećan kraj, ali uprkos tome treba biti istrajan u ovom poslu.

"Kada ste uspeli da pomognete nekoj osobi i kada vaša novinarska priča ima srećan kraj, osećate se odlično jer znate da ste uradili nešto jako dobro. Koliko god ja uspem da pomognem to je za mene jako dobro, ali opet treba i društvo da se uključi u to. Kada sam radio priču o deci u svratištima hteo sam javnosti da skrenem pažnju da postoji veliki broj dece bez roditeljskog staranja. Smatram da svaki građanin treba toj deci da izađe u susret, da im donese hranu i odeću. Kada kolektivno pristupimo rešavanju problema onda smo i svi solidarno zaslužni za rešavanje istog", tvrdi Dojčinović.

Na pitanje kako novinar treba da razlikuje objektivno informisanje od senzacionalizma, Dojčinović kaže da svaki novinar treba da se osloni na dokaze, poput policijski izveštaja, pravosnažnih sudskih presuda i da to vrednuje kao objektivne činjenice.

O ostalim novinarskim pričama možete pogledati u nastavku emisije u snimku ispod:

Bonus video:

(Espreso/M.D.)