Odgajivač pasa otkrio koliko tačno treba šetati ljubimce: Vlasnicima je ovo promaklo, a jako je bitno za pse!

Mnogi vlasnici pasa misle da je duža šetnja automatski bolja za njihovog ljubimca. U praksi, sati hodanja po unapred određenoj stazi ne donose nužno sreću psu – naprotiv, mogu biti dosadni i frustrirajući.

Španski trener pasa sa TikToka, "adiestramiento_n.humedas", ističe da pravi ključ nije dužina, već kvalitet šetnje. Kako kaže, pas treba da istražuje svoj svet, u svom ritmu, njušeći, stajući i igrajući se po želji, jer šetnja nije samo fizička aktivnost, već mentalna stimulacija koja pomaže psu da se smiri i oseća sigurno.

"Ključ je u kvalitetu, a ne u dužini. Pas koji hoda sat vremena bez njuškanja, bez istraživanja, bez nekoliko minuta slobode, ne uživa – samo prati stazu koju mu je vlasnik nametnuo. Suprotno tome, šetnja u kojoj ima vremena da njuši, istražuje po svom, stane, druži se ili igra, može biti mnogo bolja. Njuh je glavni izvor informacija psa: omogućava mu da 'čita' svet, smiruje se i oseća sigurno", poručuje on.

Zašto dužina šetnje nije dovoljna?

Nauka o ponašanju potvrđuje ono što odgajivači pasa ponavljaju godinama: njuh vodi iskustvo psa. Aktivnosti bazirane na mirisu poboljšavaju dobrobit, smanjuju stres i podstiču pozitivniji stav.

Naizgled očigledno, ali važno: šetnja pripada psu, ne vama, pa pratite njegov ritam. Ako želi da stane i njuši, pustite ga.

U praksi: kraća šetnja bogata mirisima, mikro-istraživanjima i stanicama za njuškanje vredi više od kilometara bez slobode izbora. Čak i univerzitetski programi za "environmental enrichment" uključuju senzornu stimulaciju kao ključni deo dobrobiti pasa. U suštini, dopustite da vas njegov nos da vodi i ljubimac će se kući vratiti zadovoljan i mentalno umoran.

Kako napraviti "šetnju visokog kvaliteta"

Da biste rutinsku šetnju pretvorili u pravo iskustvo: postavite jasne ciljeve i poštujte ritam psa. Evo rasporeda koji funkcioniše u gradu i parkovima:

Segmentirajte izlazak: 5–10 minuta slobodnog "njuškanja", 10–15 minuta glatke šetnje, 3–5 minuta mira i ponovnog kontakta, pa opet njuškanje. Kratki ciklusi održavaju kvalitet.

Varirajte mirisne kontekste: žbunje, kore, visoka trava, rešetke, zidovi. Isti kvart "menja se" za pseći nos svakog dana.

Uključite mikro-vežbe: poziv, "stani", par koraka pored vas, kratka igra. Nekoliko minuta vežba samokontrolu, a da ne ugasi istraživanje.

Druženje s merom: kratki i dobrovoljni pozdravi sa kompatibilnim psima; bez forsiranja s napetim ili nametljivim psima.

Pravi pribor: "H" povodac i duga uzica tamo gde je dozvoljeno, za sigurnost i kontrolisanu slobodu.

Trajanje šetnje: od čega zaista zavisi

Ne postoji "sveti" broj minuta. Intervali koji se najčešće pominju (30–120 minuta dnevno) služe samo kao fleksibilna okvirna vrednost: važni su fizičko stanje, starost, temperatura i građa psa. Mladi i atletični psi mogu izdržati duže i dinamičnije šetnje; stariji psi, štenad, gojazni ili psi sa problemima zglobova bolje funkcionišu u kraćim, gustim sesijama njuškanja. Redovno vežbanje pomaže kontroli težine, ali ne sme prelaziti granicu sigurnosti.

Posebna pažnja kod brahicefalnih rasa (buldozi, mali psi poput mopsa itd.): potrebno je biti još oprezniji. Ove rase su sklone toplotnom udaru i teško regulišu toplotu. U leto ili najtoplije sate, smanjite intenzitet i trajanje, pomerite šetnje u rano jutro ili veče, birajte senovite puteve, nosite vodu i razmislite da li zameniti sportsku šetnju mirnim njuškanjem u hladovini. Čak i kod "normalnih" pasa važi pravilo: ako počnu da dišu otežano, nestabilno hodaju ili često staju, odmah smanjite tempo.

Bonus video:

Espreso/blic/TM