Da li slavite zavetine? Ovo ih razlikuje od krsne slave, ako ste bolesni ili ste upali u nevolju, morate da...

Šta su zavetine?

Zavetine su praznici ustanovljeni kao molba ili zahvalnost svecu zbog zaštite od nesreće, bolesti, poplave, suše ili druge nevolje. Kada bi se neko čudo dogodilo – recimo prestala kuga ili došla kiša u vreme suše – narod bi se zavetovao da će svake godine u to vreme slaviti izabranog sveca. Tako je nastao običaj „seoske slave“.

Kako se obeležavaju

Na dan zavetine, selo se okuplja kod zapisa – svetog drveta, crkve ili krsta pored puta. Tu se služi liturgija, zatim ophod kroz polja i naselje, a nakon toga priređuje gozba na otvorenom. Donose se jela iz kuća, pripremaju se kolači i prinosi sveću svecu.

Za razliku od krsne slave, na zavetini se ne nose slavski kolač i žito u crkvu, niti se u kući pali slavska sveća. To je praznik zajednice, a ne porodice.

Zajedništvo i solidarnost

Za razliku od krsne slave, koja okuplja porodicu, zavetina okuplja čitavu zajednicu. U njoj su svi ravnopravni – i bogati i siromašni, domaćini i gosti. Verovalo se da se zavet prekida samo u slučaju velike nevolje, jer bi prestanak proslave mogao doneti novu nesreću.

Zavetine u Srbiji – žive tradicije i stari obredi

Zavetine se obično slave od kasnog proleća do rane jeseni, u vreme kada se priroda budi i kada su polja najosetljivija. Tog dana celo selo prestaje da radi – ne ide se u polje, ne obavljaju se kućni poslovi, jer je dan posvećen molitvi i svecu zaštitniku.

Ključni deo obreda je zapis – sveto drvo, obično hrast ili drugo dugovečno stablo, pored koga se okuplja narod. Zapis je netaknut, ne sme se seći ni oštetiti, jer se veruje da čuva selo. Ako se zapis uništi, smatra se da to može doneti nesreću.

Obavezni deo zavetine su i litije: sveštenik sa meštanima nosi krstove i barjake kroz polja i ulice sela. Na putu se pevaju molitve i pesme, a polja se osveštavaju vinom, žitom i vodom, kao znak zahvalnosti i molitve za rodnu godinu.

Zavetine u raznim krajevima

U Šumadiji su najčešće slavili Svetu Trojicu ili Sv. Iliju, u Pomoravlju i Homolju zavetine su vezane uz litije i zapis, dok je u istočnoj Srbiji zaštitnik sela često bio Sv. Nikola. U nekim krajevima zavetine su imale i svoje sajmove i saborna veselja, pa su bile prilika da se sela okupe, mladi upoznaju i zajednica učvrsti.

Bonus video:

(Espreso)