Lovac na zmije upozorio na DRUGU opasnu životinju: Zavuče se u kuću da je ne primetite, a NAPADA kad ne očekujete

Stršljeni su važan deo ekosistema jer pomažu u kontroli populacije drugih insekata, ali njihov snažan i potencijalno opasan ubod izaziva strah kod ljudi. Zbog toga se mnogi vlasnici kuća brinu kada ih primete u dvorištu ili vrtu. Jedan od načina da ih izbegnete jeste da razumete šta vole da jedu i gde se nastanjuju, piše Pinnaclepest.

Odrasli stršljeni uglavnom se hrane voćnim i biljnim sokovima, kao i drugim slatkim tečnostima, uključujući gazirana pića. Njihov podmladak, međutim, treba proteine – radilice im donose kukce poput skakavaca, muva, cvrčaka, gusenica, pa čak i radilice drugih vrsta osa i stršljenova. Ličinke zauzvrat izlučuju slatki sirup koji odrasli stršljeni ližu.

Stršljeni često napadaju i pčele – ne samo da su im vredan izvor proteina, već i zbog meda. Budući da su i do pet puta veći od pčela medarica, dovoljno je svega nekoliko divovskih stršljenova da unište celu pčeliju koloniju. Procena je da jedan divovski stršljen može ubiti i do 40 pčela u minuti.

Gnezdarenje

Za razliku od osa žutih prsluka, stršljeni se ređe ponašaju kao strvinari i ne privlači ih ljudski otpad u tolikoj meri.

Stršljeni najčešće prave gnezda na drveću, u grmlju, ispod kore, u šupljim stablima ili u pukotinama stena. U urbanim sredinama gnezda se nalaze i u potkrovljima, zidovima, okvirima prozora ili ispod streha kuća.

Važno je razlikovati stršljene od drugih ubadajućih insekata. Na primer, tzv. „cicada killer“ osa živi samotnjačkim životom i ne napada ljude osim ako se direktno ne uhvati. Mužjaci nemaju žaoku i, iako kruže oko ljudi, nisu opasni.

Životni ciklus

Svake jeseni kolonija proizvodi mužjake i ženke koje se pare pre zime. Samo oplođene ženke prežive zimu, skrivajući se na zaštićenim mestima. U proleće započinju nove kolonije i same grade prvo gnezdo, odgajajući prvu generaciju radilica. Kada se izlegu, radilice preuzimaju brigu o koloniji i širenju gnezda. U proseku, gnezda imaju između 100 i 400 jedinki, a ciklus se ponavlja svake godine.

Pošto stršljeni mogu leteti na velike udaljenosti i privlače ih cvetni nektar i drugi insekti, nije ih lako potpuno izbeći. Stručnjaci savetuju da se pre proleća zatvore sve pukotine na kući, zamene oštećeni prozorski okviri i mrežice.

Čistoća je ključna – hrana i ostaci privlače insekte, a samim tim i stršljene. Otpad treba držati u zatvorenim kantama, prolivena pića odmah obrisati, a otpalo voće pokupiti.

Trajno uklanjanje

Za uklanjanje gnezda može se koristiti insekticid ili blaže metode, poput mešavine octa, sapuna i vode ili spreja sa eteričnim uljima limunske trave, geranijuma i karanfilića. Pristupajući gnezdu, treba biti vrlo oprezan i smiren.

Ako ne želite rizikovati ubod, najbolje je angažovati stručnjake za deratizaciju i dezinsekciju koji će sigurno ukloniti gnezdo i sprečiti ponovnu pojavu.

Stršljeni su korisni za prirodu, ali mogu biti opasni za ljude i pčele. Znati šta jedu i kako žive prvi je korak ka prevenciji. Ako infestacija već postoji, stručna pomoć je najbolji način da ih se trajno ukloni.

Traže skrovite prostore

Stršljene ne treba shvatati olako, ističe Vladica Stanković iz Vladičinog Hana, poznat po uklanjanju njihovih legla – ali i po hvatanju zmija. Intervencije ga vode na sve moguće i nemoguće lokacije, od krovova kuća do uskih pukotina u zidovima, gde se mora probijati kroz teško pristupačne terene.

Tokom poslednje intervencije pronašao je čak dva aktivna gnezda, jedno pored drugog. Stršljenovi biraju osunčane delove objekata, najčešće krovne konstrukcije, ali se nastanjuju i u dimnjacima, zemlji, drvetu, ispod lamperije i drugim teško vidljivim mestima.

„Uvek traže skrovite i nepristupačne prostore, a posebno su opasni kada su u blizini kuća i dece“, kaže Vladica za Telegraf.rs.

Iako ima iskustva i sa uklanjanjem zmija, Vladica naglašava da su stršljeni veći izazov i veća opasnost: „Zmije se povlače kad osete pretnju. Stršljenovi, s druge strane, napadaju. Ljudi to često potcenjuju i pokušavaju sami da uklone gnezda, ali to može biti izuzetno opasno.“

Bonus video: ŠTA RADITI U PRIRODI KAKO BISTE IZBEGLI SUSRET I UGRIZ ZMIJE?

(Espreso/Alo/Prenela: D.S.)