Postoje dva ozbiljna simptoma koja niko ne vidi, a mogu biti pogubna: Reč je o teškoj bolesti, odmah kod lekara

Britanski naučnici nedavno su otkrili gene povezane sa sindromom hroničnog umora, bolesti koja i dalje ostaje nevidljiva i teško prepoznatljiva. Kako se sindrom hroničnog umora leči i koje su moguće posledice ako se zanemari, objasnio je prof. dr Branislav Milovanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

"Sindrom hroničnog umora često je trivijalizovan, iako je reč o ozbiljnoj bolesti. Drugi naziv za ovu bolest je EMCF (Exhaustion Myalgic Chronic Fatigue). Bolest je ekstremno teška i postoje četiri stepena njenog intenziteta. Šifru bolesti je Svetska zdravstvena organizacija uvela još 1969. godine: G93.3 - postvirusni sindrom umora. Prvobitno se smatralo da je bolest vezana za virus, ali zbog složenosti stanja, od pre dve godine uvedena je nova šifra R53.8, gde se promenio naziv u sindrom hroničnog umora. Virus se više ne pominje, a najčešći uzrok smatraju stres ili događaje koji organizam duže opterećuju, poput povrede, operacije ili čak porođaja. Takvi događaji mogu u potpunosti da poremete organizam", objasnio je dr Milovanović i dodao:

"Kada se postavi dijagnoza, koriste se jasno definisani kriterijumi - japanski, kanadski, engleski, američki i internacionalni. Nažalost, mnogi lekari nisu dovoljno edukovani o ovoj bolesti, koja je kodno svrstana u neurološke poremećaje".

Simptomi bolesti

Prof. dr Milovanović istakao je da se dijagnoza bazira na nekoliko ključnih kriterijuma:

Umor koji traje duže od šest meseci

Poremećaj sna

Pad energije nakon fizičkog napora

Problemi sa koncentracijom i pamćenjem, tzv. "magla u glavi"

Ortostatski poremećaji, uključujući gubitak svesti i vrtoglavicu

"Ako pacijent ima ovih pet kriterijuma, a standardna dijagnostika ne pokaže ništa od drugih bolesti, može se postaviti šifra za ovu bolest", rekao je doktor.

Genski poremećaji potvrđeni u laboratorijskim istraživanjima

"Sada je prvi put dokazano u Engleskoj, u laboratoriji koja je radila sekvenciranje genoma, da iza ove bolesti postoji genski poremećaj. Dokazana je organska osnova bolesti. Ključna stvar je da neurokardiološkim testiranjem možemo potvrditi tu organsku osnovu", objasnio je prof. dr Milovanović.

"Institut 'Dedinje' radi testiranje pacijenata sa ovom bolešću i nalazimo organske promene i što je najvažnije, mi ih lečimo. Lečimo ih integrativnim kauzalnim pristupom. Prvo uradimo kardiološki pregled kompletno, internistički, a onda radimo neurokardiološko testiranje i vidimo tip ispada i idemo na uzrok, a često su to infekcije. Vidimo koje su to infekcije i onda govorimo o post infekticnim sindromima", objasnio je doktor.

Rana dijagnoza je ključna

"Prema novim istraživanjima, vreme trajanja simptoma je od suštinskog značaja za oporavak. Ako pacijent ima umor tri meseca, postoji šansa da se potpuno vrati u normalno stanje. Kod dugotrajnijih slučajeva, koji traju pet ili šest godina, oko 80 odsto pacijenata može da se vrati u funkcionalno stanje", objasnio je prof. dr Branislav Milovanović.

Razlika između običnog umora i bolesti

Prof. dr Branislav Milovanović objasnio je da je ključna razlika u tome što običan umor prolazi nakon odmora, dok kod sindroma hroničnog umora stanje ostaje trajno.

"Čovek se ispava, odmori se, ode na godišnji odmor i vrati se, ali posle dva, tri sata opet ne može ništa da uradi. Uradi dijagnostiku i ne nađe ništa. To je onda ozbiljan problem. Nažalost, često se takvim pacijentima nepravedno pripisuje da su lenji i da jednostavno ne žele da rade", istakao je prof. dr Milovanović.

Institut "Dedinje" prednjači u dijagnostici i edukaciji

Prof. dr Branislav Milovanović istakao je da je njihov institut pionir u dijagnostici i lečenju sindroma hroničnog umora.

"Mi smo prvi u dijagnostici i imamo potvrdu za to. Napravili smo model edukacije za celu Evropu. Na Institutu 'Dedinje' ugostili smo predsednika evropskog borda eksperata, šest-sedam stručnjaka, kao i predstavnike udruženja pacijenata iz Evrope, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Svi su treći put dolazili, a predavanja prevodimo na engleski i prenosimo putem Zoom-a za celu Evropu. To niko drugi ne radi.

Postoje samo pojedinačni sastanci, poput onog u maju pored Kembridža, gde dolaze stručnjaci za bazična predavanja, ili virtualna predavanja u Šarite bolnici u Nemačkoj. Mi, međutim, aktivno lečimo pacijente, radimo neurokardiološko testiranje i kompletnu dijagnostiku. Problem je što u svetu ima vrlo malo stručnjaka za ovu bolest, a centara koji se ovim bave je još manje. Ne možemo pokriti sve pacijente, zato je neophodna edukacija lekara opšte prakse, infektologa, neurologa i reumatologa", objasnio je.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Preneo D.M.)