DANAS NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE STROG OBIČAJ: Poštuje se RANOM ZOROM, veruje se DA SVETAC pomaže samo ako...

Srpska pravoslavna crkva danas, 6. septembra slavi Svetog sveštenomučenika Evtihija.

Sveti Evtihije beše rodom iz grada Sevastopolja. Čuvši Evanđelje Hristovo, on ostavi svoje roditelje i prijatelje i pridruži se vozljubljenom učeniku Hristovom, apostolu Jovanu Bogoslovu.

Prateći svuda svetog apostola i podražavajući njegov život, Sveti Evtihije se nauči od njega nebeskoj mudrosti, i pocrpe od njega, kao od izvora, blagodat Božiju. Napunivši se revnosti apostolske, Sveti Evtihije junački iskorenjivaše zabludu idolopokloničku.

Isto tako susrevši svetog apostola Pavla, sveti Evtihije sledova njemu kao zvezda suncu i mnogo se potrudi s njim, propovedajući Evanđelje i junački podnoseći sve nevolje.

To zajedništvo i sloga danas mogu da budu zvezda vodilja srpskom narodu i da potkrepljuju čuvenu izreku da samo sloga Srbina spasava. Zato se sveti Evtihije smatra učenikom obojice njih, i svetog evangelista Jovana Bogoslova i svetog apostola Pavla.

Sveti Evtihije je nazvan apostolom od manjih, iako se ne nalazi u broju sedamdesetorice apostola. A počastvovan je nazivom apostola zato što se sa najstarijim apostolima trudio u propovedanju Evanđelja Hristova, i što je od njih bio posvećen za episkopa radi služenja reči i prinošenja beskrvne žrtve, i što je prošao mnoge zemlje propovedajući Hrista ne samo sa njima nego i sam.

Ustvari on nije putovao sam, njemu uvek bejaše saputnik anđeo Božji koji mu davaše snage i unapred mu kazivaše sve šta će mu se dogoditi. Ovaj apostol Hristov svuda s trpljenjem podnošaše i tamničke okove i mučenja, junački stradajući za Gospoda svoga.

Jednom kada sveti Evtihije beše dugo vreme moren glađu u tamnici, njemu bi od Boga poslan hleb s neba, koji mu donese nevidljiva ruka. Ovim hlebom on se toliko okrepi, da ni za šta ne smatraše muke na koje ga stavljahu.

Drugom pak prilikom, kada on bi nag obešen na mučilištu i strugan zumbom, od čistog tela njegovog isteče krv sa miomirisnim mirom i ispuni vazduh divnim mirisom.

A kada potom sveti apostol bi bačen u rasplamteli oganj, iznenada zagrme s neba i pade velika kiša sa snegom, te ugasi oganj, a svetitelj ostade živ i nepovređen od ognja, slaveći Boga.

Zatim sveti Evtihije bi predat zverovima da ga pojedu, ali pred licem njegovim i zverovi postadoše krotki kao ovce; a što je još čudesnije: lav, pušten na njega, progovori ljudskim glasom, gromko propovedajući veličinu Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista, te zaprepasti i prestravi sve koji to gledahu.

- Ali, šta je tu čudnovato? Onaj koji je u starini mogao otvoriti usta Valamovoj magarici da govori kao čovek, zar nije mogao učiniti da usta lavova progovore na ljudski način na izobličenje i posramljenje neznabožaca, a na proslavljenje svemoguće sile Svoje? Jedan i isti Gospod prisustvovao je i čudodejstvovao i ovde i tamo.

Što se tiče toga kako je sveti apostol Evtihije okončao svoj podvig, zna se da je svezan odveden iz Efesa u svoju postojbinu Sevastopolj i onde skončao: sveta glava mu bi odsečena mačem, koju Gospod Isus uvenča divnim vencem pobede.

Običaji i verovanja

Veruje se da ljudi koju su pred nekom važnom odlukom svakako treba da odu u crkvu i pomole se ovom svecu koji će im pomoći da donesu pravu odluku, uz molitvu:

"Istina stvari objavi te stadu tvome kao pravilo vere, obrazac krotosti i učitelja uzdržanja. Zbog toga si smirenjem stekao visoke počasti, a siromaštvom bogatstva: Oče Evtihije, moli Hrista Boga da spase duše naše."

Bonus video:

(Espreso/Alo/Veljko Petranović/Prenela: N.J)