Srbi su se nekada klali u ove vile! Zamišljali smo ih kao čudesna bića, a ovako smo se molili, bile su nam bogovi

Vile u starim verovanjima

Verovanja o vilama duboko su ukorenjena u srpskoj tradiciji. Narod ih je zamišljao kao čudesna bića koja žive u planinama, pored izvora i reka, a njihova prisutnost povezivala se s prirodnim pojavama, zdravljem, ali i ratničkom snagom junaka.

Ko su vile u narodnom predanju

U srpskoj mitologiji vile su najčešće prikazivane kao mlade žene izuzetne lepote, obučene u bele haljine, sa dugom kosom koju češljaju zlatnim češljevima. Verovalo se da imaju krila i da mogu leteti, a njihova moć bila je neraskidivo vezana za prirodu – mogle su da podignu vetar, izazovu oluju ili donesu kišu.

Gde su vile obitavale

Narod je verovao da vile žive na visokim planinama, u pećinama, pored planinskih izvora i reka. Zato se i danas u predanju čuvaju nazivi poput „Vilina voda“, „Vilina pećina“ ili „Vilino kolo“. Smatralo se da su izvori na kojima se pojavljuju vile lekoviti, pa su ljudi tamo donosili bolesnike.

Dobre i zle vile

Vile nisu bile uvek blage – mogle su nagraditi hrabre i poštene, ali i kazniti radoznale ili one koji su ih uvredili. Ako bi neko video vilu dok igra kolo na proplanku, morao je ćutati i ne ometati ih, jer se verovalo da će ga u suprotnom osakatiti ili oslepiti.

Vile i junaci

Posebno je zanimljiva uloga vila u epskim pesmama. One su često bile zaštitnice junaka – vila Ravijojla, na primer, pomaže Milošu Obiliću i prenosi mu snagu. Vile su darivale junake čudesnim oružjem ili im prenosile znanja o bilju i lekovima. Time su postale most između sveta ljudi i sveta nadprirodnog.

Vilino kolo – opasnost i čarolija

Jedno od najrasprostranjenijih verovanja u narodu vezano je za takozvano Vilino kolo – kružne tragove u travi za koje se smatralo da nastaju kada vile noću zaigraju svoje kolo. Narod je verovao da je opasno stati u taj krug, jer onaj ko to učini može izgubiti razum ili zdravlje, pa čak i biti odveden u vilinski svet. Iako se danas zna da te krugove u travi izazivaju gljivice, u narodnoj svesti ostali su kao dokaz prisustva vila i njihove moći.

Tragovi verovanja danas

Iako vile danas pripadaju svetu bajki i narodnih priča, njihovi tragovi i dalje žive u imenima predela, u pričama koje se prenose sa kolena na koleno, ali i u umetnosti i književnosti. One su simbol veze čoveka i prirode, ali i sećanja da prirodu treba poštovati, jer u njoj obitavaju sile koje nadilaze ljudsku moć.

Bonus video:

(Espreso/lepotesrbije)