6 mesta u Bosni i Hercegovini koja izgledaju kao da su iz Gospodara prstenova!Čarobni raj, kao da je Sci Fi film!

Kati Danijela je Nemica koja je travel blogerka, a koja se preselila u Bosnu i Hercegovinu. Ispostavilo se da je nju ova naša komšijska zemlja očarala i da je oduševljena pojedinim prirodnim atrakcijma koje podsećaju na prizore iz Gospodara prstenova.

“Možda sam u poslednje vreme čitala previše romantične fantastike, ali zaista – živim u zemlji koja bi lako mogla da posluži kao sledeća lokacija za epski film u kom se dobro bori protiv zla — i na kraju pobeđuje. Već mogu da zamislim slavlje, uz rakiju i kolo”, kaže ona i predlaže nekoliko magičnih mesta u Bosni i Hercegovini.

Zelengora

Od Sutjeske do Kladovog polja prostire se prostrana Zelengora – planina sa najviše planinskih jezera u Bosni i Hercegovini.

Orlovačko, Jugovo, Štirinsko, Kotlaničko i Kladopoljsko – pet su najvećih i najpoznatijih jezera Zelengore, ali i tu nije kraj. Na njenom istočnom obodu u Nacionalnom parku Sutjeska nalaze se još i Gornje i Donje bare, Crno i Bijelo jezero.

Najviši vrh Zelengore je Bregoč sa 2.014 metara nadmorske visine. Iako ima vrhove od oko 2.000 metara, ova planina nema te stenovite litice, poput alpskih planina ili Durmitora, već je više zaobljena i valovita. Zbog toga je smatraju pitomom i blagom planinom. Litice je jedino u delu svog kanjona prokopala reka Hrčavka.

Zelengora je ime dobila zbog dominantnih četinarskih i listopadnih šuma, ali i zelenih pašnjaka i livada kojima su joj prekriveni predeli iznad 1.500 metara. Ona nema previše kamenjara i stena, pa se njihova siva boja tek ponegde probija. Zbog tog svog zelenila izdvaja se od okolnih planina, a naročito od južnih, krševitih hercegovačkih predela, zbog čega je i prozvana Zelengora.

Inače, svakog avgusta na Zelengori se organizuju Dani borovnice, kada ljubitelji priorde mogu da uživaju u branju zrelih borovnica, koje rastu svuda po njenim zelenim predelima. Takođe je popularno i branje lekovitog bilja, piše highlandertim.com.

Zelengora je inače ispresecana brojnim planinarskim stazama, koje nisu previše teške i naporne ni za planinare, ali ni za bicikliste, mada usponi na određene vrhove zahtevaju iskustvo u planinarenju.

Ipak, posebna lepota Zelengore su njena modra jezera. To su lednička jezera, nastala u udubljenjima podno vrhova, koje su u dalekoj prošlosti izdubili lednici. Nazivaju se još i gorske oči, a Zelengora ih ima devet. Izuzetno su bistra i čista, a mnoga su i poribljena. Dozvoljeno je pecanje u određenim periodima godine, ali uz odobrenje Nacionalnog parka Sutjeska. U nekim jezerima se planinari i posetioci leti i kupaju, mada znaju da budu hladnjikava.

Lukomir

Lukomir je jedno od poslednjih starih planinskih sela u Bosni i Hercegovini. Deli ga prašnjavih sat vremena od skijaškog centra Babin Do na Bjelašnici.

Pozicija Lukomira je impresivna. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.450 metara, na obodu Bjelašnice, uz samu ivicu kanjona Rakitnice nasuprot Visočice.

Naselje čiji puni naziv glasi Gornji Lukomir je zapravo nastalo iseljavanjem stanovnika, još starijeg, Donjeg Lukomira, smeštenog dublje u kanjonu.

Zbog oštrih zima i odsustva komunikacije u tom periodu, kada Lukomir biva u potpunosti zavejan, Lukomir danas živi samo leti.

Njegovi malobrojni meštani su prisiljeni da prezimljuju negde na nižim nadmorskim visinama. I ljudi i stoka se vraćaju tek u kasno proleće, pošto okopne snegovi i ozelene pašnjaci Bjelašnice, pišu na sajtu Nestvarna mesta.

Perućica

Prašuma Perućica je najdragoceniji biser NP Sutjeska i ova divlja i neobuzdana džungla jedna je od poslednjih netaknutih oaza prirode u Evropi. Vekovima se odupire civilizaciji i ljudskoj želji da je osvoji, a možda bi sve to i bilo tako da kroz vekove njen najbolji vid odbrane nije bila njena nepristupačnost i da 1952. godine Perućica nije proglašena striktno zaštićenim prirodnim rezervatom kao jedna od poslednjih prašuma u Evropi, piše tararafting.com.

Kada stignete na vidikovac Dragoš sedlo, odakle se pruža pogled na 13 000 hektara surove i čiste prirode, to samo po sebi predstavlja jedinstven doživljaj, a još kada se zagledate malo bolje, videćete nestvarnu sliku divlje prirode i vodopada Skakavac.

Prašuma Perućica je svedok kako se iz velikog, trulog drveća ponovo rađa novi život i kako se mlado, tanko drvo za svoje mesto pod suncem bori sa vekovima starim gorštacima visokim 50 metara.

Otići duboko u srce džungle i kao kruna tog truda i napora istuširati se ispod vodopada, dok hiljade ledeno hladnih kapljica padaju na vas kao inje, istinski je nezaboravno iskustvo za ceo život.

Bunica

Izvor reke Bunice predstavlja jedinstvenu atrakciju na području Hercegovine. Okružen je sivo-belim liticama visokim i do 200 m na kojima rastu usamljene biljne vrste.

Površina samog izvora je čudno mirna i modrozelena, krijući svoje još neistražene dubine.

Jedno od poslednjih istraživanja je utvrdilo 70-metarsku dubinu pod pravim uglom, a zbog nagle kosine i spuštanja pod planinske stene istraživanje je obustavljeno. Smatra se da je vrelo Bunice najdublje u Evropi, piše hercegovina.in.

Miris reke i njena boja dugo se pamte nakon samo jednog susreta.

Godinama su na Bunici zbog mirnog toka i prijatne temperature mnogi naučili da plivaju, posebno mladi iz okolnih naselja i Mostara.

Skakavac

Vodopad Skakavac, smešten u blizini Sarajeva, zadivljujuće je prirodno čudo koje privlači posetioce prelepim kaskadama i bujnim okruženjem.

Poznat po svojoj slikovitoj lepoti, vodopad je savršeno mesto za razgledanje i fotografisanje, koje nudi miran beg od gradske vreve, piše tourismbih.com.

Područje oko Skakavca je idealno za šetnje u prirodi i organizovane ture i tu turisti mogu da potpuno urone u vibrantnu floru i faunu.

Bilo da tražite mirno utočište ili avanturistički dan na otvorenom, vodopad Skakavac pruža jedinstveno iskustvo koje prikazuje prirodni šarm Bosne i Hercegovine.

Studeni potok

Prostor oko kanjona Rakitnice poseban je po mnogo čemu i spada u najlepše delove Bosne i Hercegovine.

Severna strana kanjona je sarajevska Bjelašnica, na čijem obodu se nalazi i tradicionalno bosansko selo Umoljani.

Umoljani su popularno izletište među Sarajlijama koji tu traže beg od letnje vrućine ili zimskog smoga, pišu na sajtu Nestvarna mesta.

Uz velelepni kanjon i neizbežne stećke ipak pravi dragulj ovog prostora je umoljanski Studeni potok.

Ušuškan u uvali pod katunom Gradina, Studeni potok nestvarno meandrira pre svog finalnog skoka u Rakitnicu.

Cela ova predstava kalendarski je ograničena – kulminira u pozno proleće u sinergiji sa cvetnom magijom po okolnim livadama.

Uz letnje suše nivo vode opada i potok često presuši.

Legenda kaže da je u davna vremena stanovnike Umoljana napala aždaja sa telom zmije, pa je vijugajući do Umoljana iza sebe ostavila trag kojim danas teče Studeni potok.

Stanovnici su se sklonili na obližnje brdo, gde su zamolili Boga da ih spasi. Molitvama je udovoljeno i aždaja je pretvorena u kamenu stenu.

Bonus video:

(Espreso/Nova)