Velika borba za ovaj smer na Biološkom fakultetu: Samo najbolji upisuju, prijavljeno skoro 200 kandidata!

Biološki fakultet u Beogradu ni ove godine nije ispunio upisne kvote. Od 230 odobrenih mesta koje fakutet daje, u prvom upisnom krugu popunjeno je malo više od 190, tako da ima slobodnih mesta, pa čak i budžetskih. Međutim, za smer Molekularna biologija ove godine je vladalo veliko interesovanje, te se tako za upis prijavilo duplo više kandidata nego što se prima. A zbog čega je toliko interesovanje za molekularnu biologiju?

Iako Biološki fakultet u Beogradu sam po sebi nije naročito popularan među srednjoškolcima (svake godine se upiše manje od 200 studenata, pri čemu ostane još slobodnih mesta), ipak je Katedra za molekularnu biologiju prilično interesantna kandidatima.

Tako se ove godine za polaganje prijemnog ispita na ovom smeru prijavilo čak 193 kandidata, dok fakultet prima ukupno 80 brucoša i to 45 na budžet, a 35 na samofinansiranje.

Prema rečima dekana Biološkog fakulteta prof. Ljubiše Stanisavljevića, oko 144 kandidata navelo je kao prvu želju smer Molekularna biologija.

„Negde nam je bilo 1,8 kandidata, nije bilo celih dva na jedan za molekularnu biologiju. Imali smo 144 kandidata, recimo, kolijma je prva želja bila molekularna biologija na tih 80“, navodi on za Nova.rs.

Profesorka dr Dušanka Savić-Pavićević koja je redovan profesor na Katedri za biohemiju i molekularnu biologiju, kaže u razgovoru za Nova.rs da veliko interesovanje za ovaj smer nije iznenadilo jer je takav trend već decenijama unazad.

„To je studijski program za koji postoji veliko intersovanje još od njegovog osnvivanja pre više od 50 godina. Mlade generacije prepoznaju da je molekularna biologija nauka sadašnjosti i budućnosti koja donosi veliki napredak u kvalitetu naših života kroz pomeranje dostignuća u medicini, forenzici i poljoprivredi. To je studijski program na koji dolaze izvanredna deca. Poznati smo i po tome što je za naš program, posle softverskog inženjerstva, potreban najveći broj ostvarenih poena na prijemnom ispitu“, ističe naša sagovornica.

Smatra da mlade generacije prepoznaju šta je nauka i koliko je njena uloga važna u životu.

„Oni prepoznaju molekularnu biologiju kao perspektivnu nauku koja poboljšava živote svih nas, koja vrlo brzo napreduje i omogućava da se suštinski, na ‘nevidljivom’ molekularnom nivou, shvate procesi koje se dešavaju u živom svetu, odnosno leže u osnovi samog života“, kaže ona.

Kako stoji u opisu smera, naučna dostignuća iz ove oblasti se intenzivno koriste u drugim granama biologije, a bez dobro razvijene molekularne biologije gotovo da nema savremene medicine i biotehnologije.

Predmeti proučavanja ovog programa su molekularna genetika, molekularna fiziologija i imunologija, molekularna biotehnologija, molekularna evolucija, bioinformatika…

Gde se zapošljavaju svršeni diplomci

Studijski program Molekularna biologija namenjen je za bavljenje naučnim radom, naglašava profesorka Savić-Pavićević. Prema tome, svršeni diplomci uglavnom se zapošljavaju na naučnim institutima.

„Mi školujemo buduće naučnike koji se istraživanjima bave na velikom broju instituta u Srbiji, bilo da su to biološki ili multidisciplinarni instituti. U poslednjih 15-20 godina, baš zbog velikog doprinosa molekularne biologije u unapređenju medicinskog znanja, pre svega dijagnostike i prognostike bolesti kao i razvoja novih terapija, mnoge naše kolege zapošljavaju se i u medicinskim ustanovama gde rade na dijagnostičkim i prognostičkim procedurama koje su sastavni deo kliničke prakse“.

Podseća da su studenti osnovnih studija sa ovog programa bili jedini studenti osposobljeni da rade dijagnositku SARS-CoV-2, u vreme pandemije bolesti KOVID-19.

„Naši studenti osnovnih akademskih studija su kroz znanje i praksu stečenu na samim studijama bili osposobljeni da rade dijagnositku SARS-CoV-2 te su bili su uključeni u rad mnogih laboratorija. Dakle, pored uzbudljive nauke koju donosi, molekularna biologija ima i direktnu primenu u medicini, forenzici, poljoprivredi …“

Na sajtu Biološkog fakulteta navodi se da su studenti nakon završetka osnovnih studija na ovom studijskom programu, osposobljeni za rad u različitim tipovima biomedicinskih laboratorija (biohemijske, kliničke, citološke, genetičke, embriološke, imunološke, forenzičke, farmaceutske, itd.), kao i u bioinformatičkim softverskim kompanijama.

Osim toga, sticanjem zvanja Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, studenti stiču uslov i za nastavak studija prvo na master, a zatim i na doktorskim akdemskim studijama, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Odlaze iz Srbije

Sagovornica Nova.rs ističe da veliki broj studenata posle osnovnih ili master studija odlazi iz Srbije kako bi se u inostranstvu bavili naukom.

„Trebalo bi da se nađe način da se izvanredna deca zadrže u našoj zemlji i da im se omogući adekvatan rad. Nažalost, toliko sjajne dece odlazi u inostranstvo posle osnovnih i master studija, ne zbog plate već zbog uslova za bavljenje naukom. Tehnologije koje molekularna biologija koristi izuzetno brzo napreduju. Teško je da mi ispratimo taj razvoj bez sistematičnog i mnogo većeg ulaganja sredstava u naučni rad i naučnu infrastrukturu kako bismo zadržali naše studente. Država treba da ima strateški plan za razvoj nauke i da na tome radi u kontinuitetu. Naši studenti su veoma motivisani i zainteresovani i veliko je zadovoljstvo raditi sa takvom decom“, kaže ona.

Ugovori samo na godinu dana

Naučnike u Srbiji s početkom prošle godine dočekale su pozitivne novine – promene u sistemu obračuna plata.

Kako je Forbes pisao, s prvim danom 2024. zaživela je uredba, kojom se za obračun plata naučnika uvode koeficijenti po zvanjima i ukidanje kategorija.

Prosečna plata u naučnim zvanjima na osnovu toga je oko 140.000 dinara.

Od januara 2024.godine, plate naučnika su definisane koeficijentima po zvanjima, pa je neto zarada naučnog savetnika 166.000 dinara, višeg naučnog saradnika oko 139.000, a naučnog saradnika oko 118.000. Kada je reč o istraživačkim zvanjima, plata istraživača saradnika je oko 100.000 dinara, a istraživača pripravnika oko 93.000 dinara.

Predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović kazala je tada za Forbes Srbija da je ukidanje kategorija, u kojima je više od 60 odsto istraživača bilo nepravedno „zarobljeno“ i kažnjeno više od 10 godina, načinjen veliki pomak.

Dodala je da sada konačno svaki istraživač može u svakom momentu da zna kolika mu je osnovna zarada, koju dobija iz budžeta. Ali, to je kako dodaje, samo delić problema koji je rešen:

„Nauka se i dalje u budžetu vodi kao specijalizovane usluge, iako je Zakonom o nauci i istraživanjima iz 2019. ukinuto projektno finansiranje, koje je formiranjem Fonda za nauku, prešlo u njihovu nadležnost. Sledeći veliki problem je status istraživača koji su u naučnim i istraživačkim zvanjima zaposleni na fakultetima širom Srbije. Ovi istraživači godinama unazad dobijaju ugovore o radu samo na po godinu dana, što im otežava život i rad i što je protivno svim zakonskim normama“, ukazala je ona.

Bonus video:

(Espreso/Nova S/Prenela:T.N.)