Pad interesovanja za ove fakultete: Nastavljeno polaganje prijemnih ispita, brucoši traže mesto u akademskom svetu

Nastavljeno je polaganje prijemnih ispita za buduće studente u Srbiji, ali se istovremeno beleži značajan pad interesovanja za društvene i humanističke fakultete.

Nastavljeno je polaganje prijemnih ispita za buduće studente univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Na Beogradskom sajmu održani su prijemni ispiti za Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, kao i za Medicinski, Farmaceutski i Stomatološki fakultet.

Ostali fakulteti ispite organizuju u sedištima svojih ustanova. Završen je i prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, gde je zabeleženo veliko interesovanje.

Dok širom zemlje brucoši traže svoje mesto u akademskom svetu, u javnosti se sve češće ističe podatak o značajnom padu interesovanja za pojedine društvene smerove. Posebno su pogođeni humanistički fakulteti, koji iz godine u godinu beleže sve manji broj kandidata.

O tome govori i informacija koja se pojavila u medijima, da je svega 276 budućih brucoša apliciralo za prijemni na Fakultetu političkih nauka. Međutim, fakultet je to demantovao, navodeći da se prijavilo skoro 500 studenata, a da se broj od 276 odnosi na raspoloživa mesta za upis u prvu godinu. Pitanje da li su društvene nauke u krizi, otvoreno je komentarisao profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković.

"Očigledno je da su fakulteti koji su bili najduže u blokadama i bez nastave, sada doživeli jednu vrstu kolateralne štete. Sva tri, Političkih nauka, Filozofski i Pravni, bili su često eksponenti radikalnih oblika studentskog učešća u blokadama. Mislim da tu postoji direktna uzročno-posledična veza sa padom interesovanja. Pravi podaci će se znati po završetku upisnog roka", rekao je Petričković.

Na pitanje da li su blokade doprinele smanjenju interesovanja generalno za studiranje, profesor odgovara:

"Blokade su svakako imale posledice. Osim nesigurnosti i neizvesnosti, vreme koje je izgubljeno se ne može nadoknaditi. Mnogi studenti su izgubili posao, neki su bili apsolventi sa nekoliko ispita, neki su morali da odlože master studije, neki planirani odlazak u inostranstvo. Iako se studenti upisuju, situacija još nije raščišćena. Prijemni se održava na Beogradskom sajmu, a ne u prostorijama fakulteta. Još uvek nije jasno kako će se odvijati nastava, ni koje će mere uprava fakulteta preduzeti ako studenti, kako najavljuju, od septembra ponovo radikalizuju svoje zahteve", rekao je on i dodao:

"IT sektor je danas aktuelan zbog ekonomske isplativosti. Postao je i neka vrsta modnog trenda. Ali, kada je reč o humanističkim naukama, smatram da su one trenutno možda u krizi, ali da će se kroz određenu transformaciju i stabilizaciju situacije na univerzitetima, pojaviti novi talas mladih ljudi koje zanima društveni kontekst, krize, stratifikacija. Humanističke nauke imaju multidisciplinarni pristup i mogu da ponude razumevanje složenih društvenih fenomena. To može ponovo da ih učini privlačnim", istakao je.

Na pitanje da li je školstvu potrebna reforma, Petričković odgovara:

"Mislim da je reforma nužna. Potrebna je redefinicija zakonske osnove, ali i preispitivanje deontoloških principa, prava, dužnosti, odgovornosti. Moraju se raščistiti i granice između univerzitetske autonomije i protivzakonitog delovanja. Ove blokade koje traju već osam meseci, formiranje plenuma i tela koja ne postoje u zakonu - sve to urušava univerzitet. Autonomija se tiče naučnog rada i nastavnih programa, ali ne i pretvaranja univerziteta u političku platformu", naglasio je.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Preneo D.M.)