Sutra ni pod tačkom razno običaj za zdravlje NE KRŠITE: Strogo je ZABRANJENO, svetica ne prašta jer se veruje...

SPC i njeni vernici sutra slave Svetu prepodobnumučenicu Fevroniju.

Fevronija je bila ćerka senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom, ona se zamonašila se na istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde je njena tetka, Vriena, bila igumanija.

Lisimah, sin nekog velikaša, imaše želju da se oženi Fevronijom, no kako car Dioklecijan podozrevaše u njemu potajnog hrišćanina, posla ga na istok, sa Selinom, stricem njegovim, da hvata i ubija hrišćane.

Surov beše Selin kao zver, i svuda bez poštede istrebljivaše hrišćane, prenosi Glas kotor varoša.

Lisimah, naprotiv, gde god je mogao štedeo je hrišćane i sklanjao ih od svog zveropodobnog strica. Napravivši pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin dođe u grad Sivapolj, blizu kog beše manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima i Fevronija. Iako joj beše tek dvadeset godina, Fevroniju poštovahu i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti.

U tom manastiru držaše se pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakva drugog rada.

Vriena beše odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige, i to stojeći skrivena iza zavese, da se niko ne bi zamaivao i plenio krasotom lica njenoga. Čuvši Selin za Fevroniju, naredi da mu je dovedu.

Pa kad se sveta devica ne hte odreći Hrista i pristati na brak sa smrtnim čovekom, on naredi da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa prsi, pa noge, i najzad da je poseku mačem. Ali mučitelja – toga istog dana snađe strašna kazna Božja: bes uđe u njega, i obuze ga neki samrtni užas; u tom užasu on udari glavom o mermerni stub i pade mrtav.

Lisimah naredi da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde je sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krsti. Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću.

Časno postrada sveta Fevronija i preseli se u večno blaženstvo 310. a 363. godine mošti njene prenete u Carigrad.

Zbog zdravlja se veruje da sutra sldeće reči nikako ne valja da izgovarate:

Da niko, dakle, ne govori: sutra će mi biti najsrećniji dan u životu: sutra stupam u brak! Ili: sutra se krunišem carskom krunom! Ili: sutra idem na gozbu veliku! Ili: sutra mi dolazi dobitak veliki!

O neka niko ne govori o sreći sutrašnjega dana. Gle, još ove noći može duša izaći iz tela, i naći se sutra okružena crnim demonima u mitarstvima! Još ove noći može se čovek odvojiti od srodnika i prijatelja, od bogatstva i časti, od sunca i zvezda, i naći se u društvu sasvim nepoznatom, na mestu neviđenom, na sudu neočekivanom.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Prenela: N.J)