Napustili grad, kupili imanje na selu i preselili se: Danijela i Nikola razvili unosan biznis, gosti samo pristižu

U selu Ježevica, podno veličanstvene planine Jelice, među zelenilom i netaknutom tišinom, bračni par Munitlaković odlučio je da asfalt i buku grada zameni blagorodnim šapatom prirode i zujanjem pčela. Danijela i njen suprug Nikola Munitlaković na ovom su mestu pronašli svoj mir i misiju. Njihova svakodnevica danas ne podrazumeva samo pčelarstvo, već i apiterapiju, prirodnu metodu lečenja pomoću pčela i njihovih proizvoda, sve prisutniju i sve cenjeniju i kod nas i u svetu.

- Ovo nije samo fizičko isceljenje ovde telo, duh i dah dolaze u ravnotežu, dok se vreme, u blizini košnica, jednostavno uspori. Pre neke dve godine kupili smo ovo imanje u Ježevici upravo kako bismo postavili api-komoru. Napravili smo drvenu kućicu od belog bora u koju smo smestili pčele, kako bi ljudi mogli da dođu, da se inhaliraju, da vide gde se pravi med, da prošetaju prirodom pod Jelicom, da obiđu i manastir Ježevicu... Jelica je sada i zvanično zaštićeno područje, predeo izuzetnih odlika, kaže za RINU Danijela Munitlaković, apiterapeut.

Ljubav prema pčelama nije slučajna. U njenoj porodici pčelarstvo se prenosi generacijama.

- Više od 100 godina unazad od prababe i pradede, preko dede, pa do moje mame koja se i dalje time bavi. Supruga sam uvela u ovu našu čarobnu pčelarsku priču, a on se, verovali ili ne, toliko zaljubio da je na njegovu inicijativu sve i prošireno,” kroz osmeh priča.

Apiterapija se koristi uz savremenu medicinu i nikako je ne isključuje, objašnjava Danijela.

- Preporučuje se prvenstveno za prevenciju, ali i kao podrška lečenju. Važno je da osoba zna svoju dijagnozu, da ima osnovnu krvnu sliku, a mi imamo saradnju sa lekarima pedijatrom, pulmologom i alergologom. Uz inhalaciju vazduha iz košnice uključujemo i preparate meda i lekovitog bilja, jer svi pčelinji proizvodi deluju sinergijski.”

Neželjenih reakcija, kako kaže, nije bilo, ali svako ko želi da se podvrgne apiterapiji savetuje se da uradi anamnezu.

- Ovde, u suživotu sa prirodom, život je sporiji, tiši, mirniji. Vrućina je manja, vazduh je čist, a mi imamo svoj prostor i svoju slobodu. Na tri hektara imanja imamo i distancu i mogućnost da pozovemo prijatelje, da uživamo što u stanu nikada nismo mogli. Ovaj život je drugačiji, ali bolji i zaista lepši,” zaključila je Danijela.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Preneo D.M.)