Na današnji dan nikako ne idite na ovo mesto: Danas slavimo 2 sveca, a običaji su više nego strogi

Pravoslavni vernici danas slave 2 sveca.

Sveti mučenik Talalej je hrišćanski svetitelj. Otac mu je bio Verukije, a majka Romilija. Po zanimanju je bio lekar.

Postradao je za Hrista u svojoj osamnaestoj godini za vreme vladavine Numerijana. Kada je ispovedio svoju veru u Hrista pred sudijom mučiteljem, sudija je naredio dvojici dželata Aleksandru i Asteriju, da mu svrdlom provrte kolena, provuku konopac kroz probušene kosti i obese za jedno drvo.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je dželatima nevidljiva sila Božja oduzela vid, te su umesto Talaleja oni probušili jednu dasku i obesili je o drvo. Kada je mučitelj ovo doznao, pomislio je da su dželati to namerno učinili, pa je naredio da ih šibaju.

Tada su Aleksandar i Asterije povikali: „Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!“ Čuvši ovo, mučitelj je naredio da ih mačem poseku. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je tada sam mučitelj uzeo svrdlo da sam probuši kolena Talaleju, ali su mu se ruke oduzele, i on je morao moliti Talaleja, da ga ovaj spase, što je Talalej i učinio. Pominje se da je potom je bačen u vodu, ali se javio živ pred mučitelja i kada je potom bačen pred zverove, zverovi su mu lizali noge i umiljavali se oko njega. Najzad je posečen mačem 284. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. maja po crkvenom, a 2. juna po gregorijanskom kalendaru.

Na današnji dan u selima širom Srbije se poštuje običaj da se ne izlazi na groblje, jer se veruje da duše mučitelja Talalejevih vrebaju žrtve, kojima bi prenele zlu kob i mučile ih… A ako je baš nužda, bezbedno je ići samo pre podne kada ove zle duše spavaju.

Sveti Stefan Piperski bio je hrišćanski podvižnik iz 17. veka iz sadašnje Crne Gore a tadašnje Hercegovine Svetog Save

Srpska pravoslavna crkva slavi ga, takođe, 20. maja po crkvenom, a 2. juna po gregorijanskom kalendaru.

Po poreklu je bio Srbin, rođen u nikšićkom plemenu, u selu Kuta u Župi Nikšićkoj, od siromašnih, ali blagočestivih roditelja, Radoja i Jaćime.

Po predanju podvizavao se najpre u manastiru Morači, gde je bio i iguman. Turci su ga odatle proterali, i on se nastanio u Turmanu Rovačkom, na mestu koje se sad naziva Ćelište. Posle se preselio i nastanio u Piperima u jednoj ćeliji, gde je do smrti ostao u teškom podvigu.

Njegove mošti u manastiru Ćelija Piperska ubrzo su počeli da obilaze ne samo Srbi već i Turci i Albanci, jer su se pročule zbog svog čudotvorstva.Kult Stefana Piperskog brzo se proširio po Crnoj Gori i Boki, ali i ostalim krajevima gde žive Srbi, a kao svetog čoveka poštovali su ga i Turci i Albanci.

Osnivač je i ktitor manastira Ćelija Piperska, koji je nastao na mestu gde se on podvizavao.

Umro je 20. maja 1697. godine. Njegove mošti i sada tu počivaju.

O Sv. Stefanu Piperskom i svetoj obitelji Ćeliji Piperskoj, kao srpskom svecu i srpskom manastiru, kao i o slavnim Nemanjićima piše nikšićki list Onogošt, u broju 23. za 1899.godinu.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Stil/prenosi:B.S.)