Čuveni pisac oženio 13-godišnju sestru: Razvio bolesnu opsesiju, pa i sam misteriozno umro!

Virdžinija Eliza Klem je imala samo 13 godina kada se udala za 27-godišnjeg Edgara Alana Poa, koji joj je bio i rođak.

Kada je sedmogodišnja Virdžinija Eliza Klem upoznala svog prvog rođaka Edgara Alana Poa, bila je 1829. godina i on je upravo napustio američku vojsku. Nadao se da će uslediti njegova karijera iz snova kao pisca i pesnika koja će ga učiniti slavnim.

Zaista i jeste, ali isto se desilo i sa skandaloznim brakom između dva rođaka, kada se 27-godišnji Po oženio 13-godišnjom Virdžinijom 1836. godine. Iako istorijske knjige uglavnom prikazuju Virdžiniju kao kontroverznu sporednu belešku u životu njenog poznatog muža, ona je bila mnogo više od samo dečje neveste.

Virdžinija Eliza Klem Po bila je nadarena pevačica, muzičarka i lingvista. Živahna i bistra, bila je poznata po svojoj ljubaznosti i skromnoj prirodi. Mnogi su je smatrali utešnom, ali nekako „nezemaljskom“ osobom. Ostala je detinjasta po svojoj prirodi čak i kada je odrastala.

Nažalost, veći deo njenog života nije bio dobro dokumentovan, osim ako se nije odnosio na njenog muža. U stvari, jedini dokiment o Virdžiniji koji je zabeležen je slika nastala nakon njene prerane smrti u 24. godini.

Virdžinija Eliza Klem je rođena u velikoj žalosti, došavši u svoju porodicu samo 10 dana nakon tragične smrti svoje dvogodišnje sestre.

Vilijam Klem Mlađi i Marija Po Klem su svoju novu bebu, koja je stigla 15. avgusta 1822. godine, nazvali po svom nedavno preminulom detetu.

Virdžinijin otac je umro 1826. godine kada je imala samo četiri godine, a njena majka je bila zadužena za izdržavanje porodice u njihovom domu u Baltimoru, Merilend. Među ostalima u kući bili su Virdžinina baka Elizabet Kerns Po, koja je bila paralizovana i prikovana za krevet, i Virdžinijin brat, Henri.

Uprkos tragičnom početku života i nedostatku formalnog obrazovanja, Virdžinija Eliza Klem je ubrzo pronašla radost u pevanju i sviranju raznih muzičkih instrumenata. Posebno se istakla u sviranju klavira.

Godine 1831, Edgar Alan Po je dve godine kasnije odslužio službu u američkoj vojsci i upravo je napustio kratak boravak u američkoj Vojnoj akademiji u Vest Pointu. Beskućnik i siromašan, obratio se svom bratu, koji je slučajno živeo sa svojom tetkom Marijom, bakom Elizabet i sada devetogodišnjom rođakom Virdžinijom. Ubrzo se Po preselio u kuću Baltimora.

Po je počeo da provodi mnogo vremena sa Virdžinijom. Podučavao ju je, išao u šetnje sa njom, pa čak i dao joj uputstva da ostavlja poruke komšinici za koju je bio zainteresovan. Po je Virdžiniju zvao „Sisi“, a ona njega „Edi“. Očigledno je da su se novoponovljeno okupljeni rođaci veoma zbližili.

Ali ubrzo je došla tragedija. Prvo je umro brat Edgara Alana Poa. A zatim je 1835. godine umrla i njegova baka, čime je okončan jedini pouzdan prihod porodice, godišnja penzija od 240 dolara njenog pokojnog muža koji je služio u Američkoj revoluciji. Gubitak Elizabet Kerns Po učinio je već nesigurnu finansijsku situaciju porodice još težom.

Istog leta, Po se preselio u Ričmond, Virdžinija, da bi pisao za „Southern Literary Messenger“. Navodno mu je tokom ovog perioda mnogo nedostajala rođaka Virdžinija, a neki članovi njegove porodice počeli su da sumnjaju da namerava da se oženi mladom devojkom.

Još jedan Virdžinin rođak, Nilson Po, navodno je verovao da je Virdžinija previše mlada za udaju. Ponudio joj je svoj dom kako bi mogla da pohađa školu i možda imala veće šanse da pobegne iz siromaštva.

Kada je Edgar Alan Po saznao za Nilsonovu ponudu, napisao je histerična pisma svojoj tetki Mariji, u jednom od kojih je pisalo: „Zaslepljen sam od suza dok pišem ovo pismo - ne želim da živim ni sat vremena... znaš da strastveno volim Virdžiniju... O tetka, tetka, nekada si me volela - kako sada možeš biti tako okrutna? Govoriš o Virdžinijinim dostignućima i ulasku u društvo - govoriš tako svetskim tonom. Jesi li sigurna da bi bila srećnija - misliš li da bi je neko mogao više voleti od mene?“

Ubrzo nakon toga, Po je ili izgubio novi posao ili je dao otkaz, a zatim se odmah vratio u Baltimor - odlučan da se oženi svojom mladom rođakom Virdžinijom.

Iako nije bilo tabu da se prvi rođaci venčavaju 1830-ih, Virdžinija Eliza Klem se smatrala izuzetno mladom nevestom - čak i za to vreme. Ipak, Po je podneo zahtev za venčanu dozvolu 22. septembra 1835. godine.

Venčanje je održano u Ričmondu 16. maja 1836. godine. Virdžinijine godine su na bračnoj ugovori bile navedene kao 21 godina, ali je tada zapravo imala samo 13 godina. A Po je imao 27 godina. Šokantno, verije se da su čak imali tajno privatno venčanje pre ceremonije koja je održana u javnosti.

Neki kažu da se venčanje održalo u pansionu gospođe Jarington, dok drugi navode da se održalo u kući Amase Konvers. Poovi bi potom otputovali u grad Pitersburg, Virdžinija, na medeni mesec.

Odatle se Poovi biografi razlikuju u svojim spekulacijama i tumačenjima prirode odnosa Edgara Alana Poa sa njegovom nevestom.

Neki kažu da je odnos Poa i Virdžinije bio čisto platonski. Drugi sugerišu da bračni par nije konzumirao svoju vezu dok Virdžinija nije napunila 16 godina. Drugi, međutim, veruju da Po nikada nije imao seksualno interesovanje za žene i da je njegova nevesta na kraju umrla kao devica.

Ipak, Poov biograf Kenet Silverman tvrdi: „Pou je bilo stalo do javnog utiska koji bi mogao da stvori ženidbom sa detetom. Ponekad je rešavao problem tako što je jednostavno pogrešno predstavljao njene godine.“ Silverman dodaje da je Po ponekad takođe tvrdio da je mlađi od svojih stvarnih godina.

Nakon venčanja, Po se mučio da izdržava Virdžiniju i njenu majku. Dok su živeli u Njujorku, bili su toliko siromašni da nisu mogli da priušte ni ćebad. Po je navodno dao Virdžiniji svoju staru vojničku jaknu da bi je grejao. Takođe se pobrinuo da Virdžinija uvek ima pristup klaviru.

Prema većini izvora, Virdžinija Eliza Klem Po je obožavala svog muža. Ostajala je blizu njega kad god je pisao i održavala je njegove olovke čistim, a papire organizovanim kako bi njegov radni prostor uvek bio uredan.

Za Poa se govorilo da je bio zaljubljen u svoju mladu suprugu, a jedan od njegovih poslodavaca, Džordž Reks Grejam, sećao se: „Njegova ljubav prema ženi bila je neka vrsta ushićenog obožavanja duha lepote.“ Međutim, Po je takođe bio optužen da je imao vanbračne veze dok je bio oženjen Virdžinijom, što je navodno Virdžiniji prouzrokovalo veliku bol i patnju.

Prvi znak zdravstvenih problema Virdžinije Elize Klem Po dogodio se u januaru 1842. godine. Jednog dana je počela da iskašljava krv dok je pevala. Po je u početku verovao da je krvavi kašalj posledica puknutog krvnog suda, ali istina je ubrzo postala očigledna. Virdžinija je obolela od tuberkuloze.

Njeno stanje se pogoršalo i ubrzo je bila vezana za kuću. Porodica se selila kako bi pronašla mesto gde bi se Virdžinija osećala najudobnije, a njen konačni dom bila bi kućica u Bronksu, Njujork (koja i danas postoji i nalazi se u Nacionalnom registru istorijskih mesta).

Do jeseni 1846. godine, Virdžinino stanje je postalo još teže. Teško joj je bilo da jede, imala je nestabilan puls i patila je od čestih groznica, noćnog znojenja, bolova u grudima i iskašljavanja krvi. Po je navodno bio van sebe od tuge, jer je bilo jasno da neće još dugo živeti. Do tada, sa svakim blagim popuštanjem Virdžinine patnje, pisao je: „Poludeo sam, sa dugim intervalima užasnog zdravog razuma.“

Virdžinina medicinska sestra, Mari Luiz Šu, kasnije se sećala nekih od Virdžininih tragičnih poslednjih trenutaka: „Dan pre nego što je gospođa Po umrla, otišla sam da napravim neke pripreme za njenu udobnost. Pozvala me je do svog kreveta, izvadila fotografiju svog muža ispod jastuka, poljubila je i dala mi je.“

Navodno, Virdžinine poslednje želje bile su da Poovi voljeni brinu o njemu kada ona umre, i zamolila je majku da ga nikada ne napušta. Virdžinija Eliza Klem Po je umrla 30. januara 1847. Imala je samo 24 godine.

Nakon smrti Virdžinije Elize Klem Po, Edgar Alan Po je shvatio da nema nikakvu sliku svoje supruge iz vremena kada je bila živa, pa je naručio akvarelni portret odmah nakon njene smrti.

Reći da je Virdžinina smrt jako uticala na Poa čini se potcenjivanjem. Poov prijatelj, Čarls C. Bur, sećao se njegove trajne tuge: „Mnogo puta, nakon smrti svoje voljene žene, pronađen je usred zimske noći, kako sedi pored njenog groba gotovo smrznut u snegu, gde je lutao iz svog kreveta plačući i naričući.“

Još jedan autorov prijatelj je rekao: „Gubitak žene bio je tužan udarac za njega. Činilo se da mu nije stalo, nakon njenog odlaska, da li je živeo sat, dan, nedelju ili godinu.“

Kako je Virdžinija zamolila neposredno pre smrti, njena majka Marija je ostala blizu Poa. Međutim, sam Po nije živeo dugo. Umro je pod misterioznim okolnostima nakon što je patio od halucinacija 1849. godine u 40. godini života, samo nekoliko godina nakon Virdžinine smrti.

Bonus video:

(Espreso/Stil)