Baka Marija nasledila pravo bogatstvo, a umrla u trošnoj kući: Ostavljena i sama bez dinara zbog NJIH!

Baka Marija Zlatić iz sela Valakonje kod Boljevca preko noći je postala milionerka, ali od tog bogatstva nije videla ni dinar. Umrla je sama, u trošnoj kući od blata, sa poljoprivrednom penzijom od 8.000 dinara, a njena životna priča i danas odzvanja kao opomena.

Mariji je ogromno nasledstvo ostavio suprug Momčilo, koji je nakon decenija života u Australiji preminuo 2011. godine. Njegovo bogatstvo procenjivalo se na oko 940.000 australijskih dolara u kešu i još nekoliko miliona u nekretninama.

Marija je sa njim još 1956. godine otputovala u tu daleku zemlju u potrazi za boljim životom, ali nije izdržala dugo, već posle godinu i po dana vratila se u Srbiju, u rodno selo Valakonje, jer, kako je govorila, nije mogla da se navikne na tamošnji način života.

Momčilo je ostao u Australiji, gde je, prema pričama, vremenom stekao značajno bogatstvo. Radio je kao tesar, potom na farmama, a na kraju je postao vlasnik više imanja. Tokom godina je živeo sa drugom ženom u vanbračnoj zajednici, ali ona je preminula pre njega, a da nisu imali dece.

Nakon Momčilove smrti, australijske vlasti su, tragajući za zakonskim naslednikom, pronašle Mariju u Srbiji. S obzirom na to da je bila njegova zakonita supruga, iako su ih godine i kontinent razdvojili, zvanično je proglašena za jedinog naslednika. Tako joj je pripalo gotovo milion australijskih dolara u kešu, kao i imovina procenjena na još nekoliko miliona dolara.

Međutim, deo vrednosti imanja bio je umanjen zbog nagomilanih poreza i dugova, koji su se tokom godina čekanja na naslednika znatno povećali. Kada su sve obaveze prema državi Australiji podmirene, Mariji je na raspolaganju ostalo 940.000 dolara.

U birokratskoj borbi da se domogne nasledstva pomagala joj je poznanica Mara, a kasnije i jedan komšija s kojim je sklopila Ugovor o doživotnom izdržavanju. Upravo su ti ljudi, kako se sumnja, upravljali novcem koji je pripadao baki Mariji. Ona sama o tome je govorila bez gorčine:

"Tamo gde ja uskoro treba da idem, pare mi ne trebaju, zato sam ih i poklonila#, uz osmeh je govorila, kao da je predosećala skori kraj te 2016. godine.

"Dala sam novac ljudima koji me čuvaju. Njima te pare više trebaju, a ja ionako ne znam ni koliko je to. Meni je dosta mojih 8.000 dinara, koliko dobijam na ime poljoprivredne penzije...", kazala je ona.

Iako je formalno bila milionerka, Marija je ostala verna svom skromnom načinu života, živeći u šumi, bez osnovnih uslova poput struje i vode. Kada je pričala o svom nasledstvu, rekla je:

"Tačno je da sam dobila to nasledstvo, ali od njega nemam ni dinara. Kada sam saznala da mi je suprug umro u Australiji, oko nasledstva mi je sve opravila i sredila Mara. Tražila sam da se novac podeli na tri dela, ali jedan od onih s kojim imam dogovor da me čuva kaže da je nešto stavio meni na neku knjižicu, nešto on uzeo, a ni Mari, kako znam, nije dao koliko treba. Uzeli su još neki. Ja dinara nisam videla", rekla je ona.

Kako su mediji pisali, novac je po dolasku u Srbiju podigao čovek koji je trebalo da se brine o baki. On je tvrdio da je novac podelio kako je dogovoreno, ali da je potom u Australiji iskočio još jedan naslednik, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Ipak, Marija nikada nije videla ni dinara, a komšije su sve manje bile voljne da o tome govore.

Pojedini meštani Valakonja tvrdili su da su ljudi oko Marije naglo poboljšali svoj životni standard - renovirali kuće, kupovali automobile i traktore, uprkos tome što nisu imali stabilne izvore prihoda. Ipak, formalne istrage, bar tada, nije bilo, jer bez zvanične prijave policija nije mogla da reaguje.

Zanimljivo je da su, kako su tvrdili neki komšije, njeno imanje počeli da čuvaju Vlasi, ne dozvoljavajući nikome da joj priđe, što je izazvalo dodatne sumnje u stvarne motive ljudi iz njenog okruženja.

Marija je ostala dosledna sebi do kraja.

Setno se prisećala vremena kada je s Momčilom 1956. godine otišla u Australiju:

Sećam se, kao da je juče bilo. Bilo je to 1956. godine. Momčilo i ja smo kupili kartu u jednom pravcu za Australiju, a put nas je odveo u gradić Gvildford. Moj muž je radio kao tesar u jednoj fabrici, a ja sam brinula o domaćinstvu."

Kada je saznala da joj je majka teško bolesna, bez razmišljanja se vratila u Srbiju:

"Brinula sam o bolesnoj majci, na kraju je i sahranila, ali se u Australiju više nisam vratila", govorila je.

Momčilo je ostao u Australiji, obogatio se, ali se nikada nije vratio. Ostalo mu je bogatstvo koje je trebalo da promeni život njegove supruge Marije, ali to se nije desilo.

Baka Marija je u jednom od svojih poslednjih intervjua jednostavno zaključila:

"Pare mi nisu potrebne, ničemu mi ne bi služile, a kućni prag neću napustiti. Ovako ću dok mogu."

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Nevena Davidović/Preneo D.M.)