Ovo su najlepša izletišta u Srbiji: Za Prvi maj garantovano neće biti gužve, a priroda je božanstvena (FOTO)

Prvomajski praznici sjajna su prilika da se neradni dani iskoriste za druženje u prirodi, ali ujedno su tada najlepša izletišta u Srbiji krcata ljudima. Zato vredi razmisliti o mestima koja izgedaju divno, a na njima neće biti tolika gužva jer nisu toliko izvikana.

Taorska vrela

Skrivene među Valjevskim planinama, slapove Taorskih vrela nekada su zvali srpskim Plitvicama. Danas je ovaj spomenik prirode prilično zaboravljen, ali ko god da ga poseti uveriće se zašto je ovaj zabačeni kutak pravi biser Srbije.

Slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode i nalaze se u zapadnom delu Srbije, na oko 40 km od Valjeva, u podnožju planine Povlen. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave.

U ovom pravom malom raju nekad je bilo čak 12 vodenica, međutim od osamdesetih godina prošlog veka voda je iz ovog izvora preusmerena za grad Kosjerić.

Od tada vrela, nažalost, huče s manje snage, ali tragovi nekadašnje lepote su i dalje tu.

Danas su tu dve stare vodenice, od kojih je jedna obnovljena i radi, a druga je zarasla u mahovinu i prepuštena zubu vremena.

Taorska vrela, spomenik prirode, jedno od mesta valjevskog kraja gde je planirano iskopavanje. Još jedna lepota naše zemlje koja će nestati ukoliko se ne suprostavimo.

A u podnožju krečnjačkog platoa, sa severne strane oivičenog liticom, iz pećinskog otvora izbija vrelo. Od nataloženih naslaga svud naokolo su brojni slapovi i vodopadi preko kojih možete da trčakarate. Čitav tok se završava vodopadom visine od oko pet metara gde se potok uliva u reku Skrapež.

Najbolji put za dolazak automobilom do Taorskih vrela je preko Valjeva ka Kosjeriću, gde se skreće ka selu Radanovci. Uvek je dobro pitati meštane gde se parkirati i onda peške se upututi ka vrelima.

Od njih ćete verovatno čuti i da su vrela nekad bila tako jaka da je voda koja se prelivala preko kaskada prskala i po dva metra u visinu. Zato su ljudi smatrali da slapovi imaju natprirodnu moć.

I mada ta moć možda danas nije kao nekad, nećete se pokajati ako Taorska vrela izaberete za jednodnevni izlet.

Risovačka pećina

Na ulazu u Aranđelovac, uz desnu obalu reke Kubršnice, uzdiže se brdo Risovača, gde se nalazi jedna od najznačajnijih arheoloških i paleontoloških lokacija u Srbiji – Risovačka pećina.

Pećina Risovača daleko je manja od nepreglednih tunela Lazareve pećine, a njen nakit zasenjen je lepotom Resavske pećine. Uprkos svemu tome, Risovača je več dugo uvek u samom vrhu najposećenijih pećina Srbije. U čemu je onda njena tajna?

Risovačka pećina otkrivena je sasvim slučajno, prilikom urušavanja kamenoloma. Ono što je u njoj otkriveno uskoro je privuklo pažnju arheologa. Veliki broj fosila, kostiju i lobanja davno iščezlih zveri priča priču o runastim mamutima, nosorozima, pećinskim lavovima i drugim neobičnim životinjama koje su nekada lutale ovim prostorima. U tom moru fosilnih ostataka istraživače je posebno zadivilo kada su otkrili da su na ovom mestu živeli i neandertalci.

Ukoliko se uputite u dvoranu i tunele ove male pećine kraj Aranđelovca, zakoračićete na svojevrstan put kroz vreme. Iz polutame se pojavljuju i posetioce dočekuju makete pećinskih ljudi i davno nestalih zveri koje su nekada vladale ovim prostorima. Pećina je lepo uređena, a edukativno-zabavni sadržaji čine je sjajnom destinacijom za aktivni odmor sa decom.

U Risovačkoj pećini čuva se priča o opstanku, evoluciji i povezanosti čoveka s prirodom, pružajući neprocenjiv uvid u korene ljudske civilizacije. Posetite ovo jedinstveno mesto i otkrijte tajne prošlih epoha.

Solotnik

Na istočnim obroncima planine Tare, u fantastičnom prirodnom okruženju nacionalnog parka, nalaze se zidine malo poznatog utvrđenja pod imenom Solotnik. Pretpostavlja se da je podignuto u srednjem veku da bi se obezbedio obližnji karavanski put koji je nekada vodio od Podrinja ka Užicu, kao i da kontroliše dolinu u kojoj je smešteno današnje selo Solotuša. Lokalno stanovništvo, međutim, veruje da su tu nekada bili rudnici soli i zlata, a da je u njemu stolovao onaj čija su bila slana okna.

Zapravo, o ovom utvrđenju, znanom još kao Kulina ili Kulingrad, nema pomena u istorijskim izvorima, pa ga je teško preciznije datirati. Smatra se da ga je gradio nepoznati vlastelin negde u vreme propasti srpske despotovine i zauzimanja Bosne, ali da je osvojen i razoren pre završetka radova. Pronađeni delovi oružja ukazuju na to da je posada Solotnika vodila krvavu bitku protiv Osmanlija pre nego što je utvrda konačno pala. Tokom nedavnih arheoloških iskopavanja, u blizini srednjovekovnog grada, otkriveni su ostaci predrimskih i kasnoantičkih utvrda, što upućuje da je lokalitet stariji i značajniji nego što se prvobitno mislilo, kao i na vremenski kontinuitet življenja na ovom prostoru.

Kao brojna slična utvrđenja i Solotnik je izgrađen na teško pristupačnom kamenom odseku koji se stropoštava u dubine klisure Solotuške reke, tako da mu je sa severa, zapada i istoka jako teško prići. Jedini lakši prilaz je sa juga, odnosno jugoistoka, koji je osim debljim zidovima, bio branjen i suvim šancem uklesanim u stenu. Interesantno je da je utvrda pozicionirana ispod planinskog grebena kojim je vodio nekadašnji karavanski put, pa je samim tim sa te strane bila teško branjiva, što dovodi u pitanje pretpostavku o njenoj pravoj svrsi. Tuneli probijeni u nekoliko nivoa u stenama litice, koji su služili kao osmatračnice, takođe su neuobičajeni. Zapravo, strateški položaj tvrđave je takav da prvenstveno kontroliše dolinu duboko ispod nje, što sugeriše da je upravo tu bilo nešto važno što je trebalo braniti. Ukoliko su tačna lokalna predanja o rudnicima u Solotuši i okolnim selima, gde se po legendi kopalo i zlato, namena utvrđenja je bila, pre svega, njihova zaštita.

Priče o rudnicima soli i zlata, kao i legende o zakopanom blagu srpskog srednjovekovnog velmože sakrivenom negde na prostoru tvrđave, prenose se u narodu sa kolena na koleno. Veruje se da su u Solotniku zakopani kantar, verige, kazan i ćup pun zlata, što privlači i tragače za blagom. Ispod tvrđave, na mestu vrela Solotuške reke, nalazi se novosagrađena crkva posvećena Živonosnom istočniku Presvete Bogorodice, kao i obnovljena vodenica. Do grada postoji obeležena staza, što olakšava pristup turistima koji posećuju Nacionalni park Tara.

Vrmdžansko jezero

Nedaleko od sela Vrmdža, na 15 km od Sokobanje, nalazi se jedno neobično jezero, destinacija koja odiše spokojem. Osim predanja o nastanku Vrmdžanskog jezera, ovo mesto je poznato po običajima koji se vezuju za krajeve planine Rtanj. Često se desi da, zbog toga, oni koji dođu do ovog jezera ponesu mnogo više utisaka nego što su očekivali.

Jezero nastalo je na neobičan način, u prelepoj oblasti netaknutih šuma, retkog lekovitog bilja i čistog vazduha. Smatra se je kraškog porekla i da se formiralo kada je, 1892. godine, vrtaču prečnika 80 metara ispunila kišnica. Ovo prvobitno jezero je zatim počelo da otiče, kada se dno vrtače otpušilo, i tada je potpuno nestalo. Nakon toga jezero se ponovo formira i ispunjava kišnicom, a danas njegov vodostaj održavaju podzemni i nadzemni izvori i padavine.

Sama priroda u koju se smestilo Vrmdžansko jezero atrakcija je za sebe. Ovo podneblje obiluje lekovitim biljem i pečurkama, pa neretko ljudi posećuju jezero prvenstveno zbog bogate flore. Čitav ovaj kraj idealan je za rekreaciju, odmor i piknik, ribolov, kampovanje…

U okolini Vrmdžanskog jezera nalaze se i zanimljive znamenitosti – Vrmdžanski grad (smatra da su ga podigli Rimljani kao odbranu od Avara i Slovena, selo Vrmdža (poznato je po eko turizmu i staroj gradnji planinskih kuća).

Zabran

Jedna od zanimljivih lokacija za izlet za Prvi maj na sat vremena od Beograda nije toliko poznata, ali je svakako vredna posete.

U pitanju je izletište Zabran kod Obrenovca.

Zabran je jedno od najlepših izletišta u Obrenovcu i nalazi se na obali reke Save i u blizini Kolubare. Izletište je dobilo ime po šumi koja se tu nalazi. Kroz šumu ide moderna trim staza, pa šetnja po njoj može biti pravo zadovoljstvo.

Uzduž staze su stanice za vežbanje, a po šumi su i piknik prostori sa natkrivenim klupama i stolovima.

Kroz celu šumu ide i put koji vodi do proplanka sa kog se može videti reka Sava. U celom kompleksu ima dosta klupa za odmor, šetalište, kao i avantura park za najmlađe.

Ovo mesto može biti interesantno i ljubiteljima ribolova.

Nedaleko odatle postoji još jedno šetalište na nasipu prema mostu na Kolubari. Pored šetnje, vožnje biciklom, trčanja, ovo mesto nudi i ugostiteljske objekte koji su vrlo poznati i popularni u ovom kraju. Postoji i streličarski teren i teren za paintball.

Ovo prelepo mesto uglavnom posećuju lokalci, dok je za ostale prilično neistraženo, a svakako može da bude pravo osveženje.

Bonus video:

Espreso/Nova/M.L.