Veruje se da imaju moći, svaka je morala da ovu stvar radi 3 puta! Evo ko su Lazarice, običaj koji stari Srbi pamte

Lazareva subota ili Vrbica je dan koji prati niz običaja u srpskom narodu. Pored odlaska u crkvu i donošenja vrbove grančice koju bi trebalo zadenuti uz ikonu, u nekim delovima Srbije zadržan je i običaj takozvanih Lazarica.

Ko su bile "Lazarice"? Po legendi, običaj u kom one imaju glavnu ulogu nastao je u vreme cara Lazara, u čast njegovog imendana. "Lazarice" su zapravo bile ženska povorka - nekad su išle tri devojke u grupi, a nekad deset, pa i više. "Lazarice" su bile one devojke koje su stasale za udaju i to je trebalo da pokažu celom selu na Lazarevu subotu, odnosno Vrbicu - otud i naziv "Lazarice".

Naši preci su verovali da bi svaka devojka trebalo barem tri puta da bude "Lazarica", odnosno da provede tri godine i tri Lazareve subote u svojevrsnoj ritualnoj šetnji selom na Vrbicu pre nego što se uda. Ukoliko to ne učini, verovalo se da će je sustići neka nesreća.

"Lazarice" su imale podeljene uloge. Dve glavne su pripadale "Lazaru" i "Lazarici". Obe uloge "igrale" su devojke: "Lazar" je bila devojka obučena u muško odelo i naoružana štapom, mačem ili jataganom, a na glavi je imala klapak ukrašen cvećem i perjem. "Lazarica" je nosila svečanu žensku odeću, a glavu je prekrivala belom maramom ili tankim velom, tako da joj se lice nije videlo. I ostale "Lazarice" su prekrivale lice maramom - samo su im se videle oči.

Ostale devojke iz grupe su takođe bile svečano obučene, a kako bi sačuvale čast uvek ih je predvodio stariji brat koji je rasterivao mladiće da bi "Lazarice" mogle da sprovedu običaj tako da ih niko ne ometa.

"Lazarice" bi rano ujutro na Lazarevu subotu krenule od kuće do kuće u kojima je bilo momaka za ženidbu i izvodile poseban ples. Opet su "glavnu ulogu" imali "Lazar" i jedna "Lazarica", dok bi ostale devojke čestitale domaćinima Lazarevu subotu i upućivale im želje za sreću i napredak kuće i ukućana. Obično bi bile darivane jajima, simbolom Isusovog vaskrsnuća.

S obzirom na to da je reč o paganskom ritualu, verovalo se da "Lazarice" imaju moć da donesu sreću porodici kraj čije su kuće stale. Otud su im momci kojima su čestitale Lazarevu subotu tražili poneki deo garderobe, najčešće maramu kojom su prekrivale lice. Ujedno, to je bio i znak svakoj "Lazarici" koji je momak "bacio oko na nju". Mladić koji bi išao uz "Lazarice" je strogo vodio računa da nijedna devojka ne ostane bez marame, jer se to smatralo skrnavljenjem njene devojačke časti.

Ali, kako se verovalo da "Lazarice" donose sreću, tako je postojala bojazan da bi mogle da donesu i nesreću. Zbog toga su svi domaćini pred čijim bi kućama "Lazarice" izvodile ples prema njima postupali veoma oprezno. Strahovali su da ih ne uvrede i ne oteraju sa praga bez darova, da im devojke ne bi "bacile kletvu" koju su, opet, samo one mogle da "skinu".

Ovaj običaj vekovima je bio deo tradicije na Lazarevu subotu u većem delu Srbije. Vremenom je prestao da postoji, a tek ponegde u današnje vreme devojke ga oživljavaju kao uspomenu na kulturno nasleđe Srbije iz doba cara Lazara.

Bonus video:

Espreso/zenablic/TM