Sve više vanbračnih zajednica i samohranih roditelja! Šta se to dešava sa tradicionalnom porodicom u Srbiji?!

Bračni par s decom i dalje je najzastupljeniji tip sa udelom od 43,3 odsto, pokazuje studija koju je objavio Republički zavod za statistiku, a u Vojvodini je sve više "neregistrovanih" parova s decom

U Srbiji se smatra da tradicionalnu porodicu čine majka, otac i deca. Ali takav oblik zajednice polako se gubi! Istina, i dalje je najzastupljenija, ali raste broj vanbračnih zajednica s decom, kao i porodica koje čine deca i jedan roditelj!

Sve ovo proizilazi iz studije "Brak i porodica u raskoraku", čiji su autori prof. dr Mirjana Bobić i doc. dr Milica Vesković Anđelković, a koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

Sudija, kako navode autori, predstavlja demografsko-statističku i sociološku analizu Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. o bračnosti i porodicama u Srbiji.

- Podaci pokazuju da je više od polovine stanovništva starijeg od 15 godina u braku (51 odsto), ali i da je trećina među licima koja nisu nikada sklapala brak (31 odsto), svaki deveti je udovac/udovica (11,6 odsto), dok je najmanje razvedenih (6,1 odsto). Transformacija porodičnog života je tekla uporedo s transformacijom bračnosti. Nuklearna porodica, koju čini bračni par s decom, i dalje je najzastupljeniji tip sa udelom od 43,3 odsto na nivou Srbije. S obzirom na to da je ovaj udeo manji nego što je bio prema prošlom popisu, 2011 (55,1 odsto), možemo reći da, iako je i dalje dominantan, univerzalnost ovog tipa porodica je sve manja. Suprotno tome, uviđa se blagi porast udela jednoroditeljskih porodica. Povećava se i udeo porodica tipa vanbračni par s decom, sada sa udelom od četiri odsto, ali i broj bračnih i vanbračnih parova bez dece koji čine više od trećine porodica u Srbiji - navodi se uz obrazloženje da se porast udela porodica bez dece može objasniti starosnom strukturom stanovništva, jer s obzirom na to da podaci pokazuju da su partneri oba pola uglavnom stariji od 60 godina (preko 40 odsto njih), jasno je da je veliki udeo onih koji imaju decu, ali da su ona odrasla, odselila se, zasnovala svoje porodice, te stoga i ne pripadaju više porodici porekla.

Porast jednoroditeljskih porodica i porodica koje čine vanbračni parovi s decom najizraženiji je u Vojvodini, dok se u Beogradu beleži najveći porast neoženjenih/neudatih, a u glavnom gradu je i najviše vanbračnih parova s decom:

- Uzroci pada univerzalnosti braka i udela nuklearne porodice leže u demografskim faktorima, promenama starosne i polne strukture, odnosno starenju stanovništva, posebno u regionima jugoistoka i zapada zemlje. U severnim regionima je, čini se, više reč o usvajanju novih tipova ponašanja, poput odlaganja braka, porasta bračne nestabilnosti, te širenja kohabitacija.

Nebojša Savić, bračni terapeut, kaže za Kurir da manji broj brakova, između ostalog, imamo zbog migracije mladih, kao i zbog toga što starimo kao nacija.

- Pored toga, ljudi se ne odlučuju na brak iz različitih motiva. Neko kaže da papir nije bitan, neko želi da proba da vidi da li se slaže s partnerom... - kaže Savić i dodaje:

- Na odluke o partnerskom životu utiče i moderan način života koji podrazumeva produženo školovanje, zatim često i ekonomsku nestabilnost i finansijsku nemogućnost ljudi da se odvoje od roditelja, te neretko imamo taj sindrom produženog detinjstva, gde osobe imaju i više od 30 godina, a i dalje žive sa svojom primarnom porodicom, tj. sa svojim roditeljima.

Struktura porodice prema sastavu, popisi 2011. i 2022.

Godina 2011;2022.

Bračni par bez dece 28,3; 28,1

Vanbračni par bez dece 2,3; 3,0

Bračni par sa decom 48,9; 43,3

Vanbračni par sa decom 3,2; 4,0

Majke sa decom 13,7; 16,8

Očevi sa decom 3,6; 4,7

Moderan način života, dodaje, nosi sa sobom i određeni individualizam, koji podrazumeva da neki ljudi smatraju da se sve vrti oko njih, da su drugi tu da ih usreće.

- Brak funkcioniše na sasvim drugačijim osnovama - međusobnom dopunjavanju, podršci, davanju, primanju. Ako imamo taj sistem vrednosti koji se bazira na individualizmu, onda tu teško ima kvalitetnog mesta za drugu osobu.

Najmanje udatih žena u Beogradu, najmanje oženjenih muškaraca u Majdanpeku

Najviše osoba u braku kod oba pola registruje se u opštinama i naseljima Šumadije i Zapadne Srbije, zatim Južne i Istočne sa preko 50 odsto u braku. Najviše oženjenih muškaraca živi u Preševu (60 odsto), iza koga sledi Aleksandrovac (59,4 odsto), Raška (59,3 odsto), Prijepolje (59,1 odsto), Sevojno (58,5 odsto), zatim Vranje i Bujanovac sa preko 58 odsto. Najmanje oženjenih je u Majdanpeku (44,4 odsto), Crnoj Travi (44,8 odsto) i Plandištu (44,6 odsto), što je verovatno posledica starosno polnog sastava. Najviše udatih žena se nalazi u Trgovištu (62,2 odsto), iza koga sledi Preševo (61,1 odsto), Bujanovac (60,7 odsto), Brus i Krupanj (60 odsto), Aleksandrovac i Žitorađa (sa preko 59 odsto). Najmanje je udatih žena u beogradskim opštinama, gde prednjači Stari grad sa 38,3 odsto, zatim Savski venac i Vračar sa 41 odsto.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM