Gutaju antibiotike, a nema vajde: Doktor Kamenov otkrio kako da najbrže stanete na noge posle visoke temperature

Da li se grip i respiratorne infekcije leče antibioticima, pitanje je koje mnogi građani Srbije postavljaju nedeljama unazad. Sezona gripa je na vrhuncu, a mnogi su u stanju da i sami traže od lekara da im prepiše antibiotik kako bi, što pre, "stali na noge". Prof. dr Borislav Kamenov, imunolog, gostovao je u "Jutru" na Prvoj i otkrio šta više pomaže od antibiotika.

"Nije to samo grip sada, imamo više različitih virusnih infekcija, čak se i korona javi. Imamo ljude koji imaju nekoliko infekcija u isto vreme. Ne razboljevaju se svi isto, ne traje svima isto bolest i nije isti intenzitet. Prethodno stanje organizma je vrlo važno i govori da li ćemo se razboleti, koliko će bolest trajati i kako da se lečimo. Naravno, antibiotici nisu sredstvo izvora za lečenje virusnih infekcija, mada nekad mogu da se dese komplikacije", rekao je dr Kamenov i dodao:

"Postoje neki antibiotici koji imaju pomoćna, odnosno, dodatna dejstva na imuni sistem, pa mogu da pomognu. Suština svega je stanje imunskog sistema. On može da nas zaštiti i da bude veliki borac da se mi ne razbolimo. Vrlo je važno da se blagovremeno preduzmu odgovarajuće mere za imunski sistem. Kada se čovek češće razboljeva i bolest mu duže traje, ljudi iz okruženja to primećuju i pitaju šta je sa njim", rekao je dr Kamenov i dao primer iz prakse.

"Evo, da navedem jednu situaciju kada je majka naterala sina koji ima 30 godina, da dođe. On kaže da mu ništa ne fali, a mi kad pogledamo, ima sijaset poremećaja, ima podočnjake, crvene dlanove, zamara se, nema snagu, gubi dah, srce preskače. Ti elementi su opšti pokazatelji da nešto nije u redu sa organizmom. Mi smo naučeni da lečimo simptome i posledice", objasnio je imunolog.

Kada postoji poremećaj u organizmu, nisu to samo infekcije, upozorio je dr Kamenov.

"Postoji mnogo drugih stvari koje pokazuju da nešto nije u redu, recimo, gojaznost. To je veliki problem. Nije rešenje samo da se smanji hrana, nego mora da se vidi šta dovodi do toga. Trujemo se hranom koju ne podnosimo, a jedemo, nikada nismo shvatili da nam nešto smeta. Svaka hrana može da ošteti sluzokožu creva. Kad počnemo da unosimo štetnu hranu, to utiče na imunski sistem", rekao je imunolog.

Lek nije rešenje

"Svi vole ekspresno rešenje. Svako će da prihvati lek i da popije, i sam će da posegne za lekom, ali to nije rešenje. Postoje deca koja se razbole i svaki put imaju preko 40 temperaturu i stalno se leče antibioticima, a nema nikakva vajde. Moramo da razumemo problem i da se tako odnosimo. Naravno da postoje situacije kad mora da se koristi antibiotik, ali to lekar mora da zna kad se daje pacijentu, a kad ne", rekao je dr Kamenov i dodao:

"Kad date antibiotik, vi pobijate bakterije u crevima. Kad ih pobijete, onda su to bakterije saradnici organizma koje nas uče pameti kako da se ponašamo prema faktorima okruženja. Uz korigovanje hrane, tu je i korišćenje probiotika. Vrlo je važno da se podignu odbrambeni mehanizmi u organizmu. Govorili smo o značaju vitamina D, on će da podigne sposobnost naših ćelija da pobiju sve viruse. Takav neko neće ni da se razboli. Tu su cink, bakar, vitamin C. Dobar je i čaj od šipurka, on ima mnogo vitamina C. To će mnogo više da pomogne nego antibiotik", rekao je dr Borislav Kamenov.

Bonus video:

Espreso/mondo/TM