statistika kazala svoje
KAKO RAZMIŠLJA PROSEČNI SRPSKI MATURANT? Većina upisuje državni fakultet, I ZAČUDIĆE VAS KOJI!
Sve je više samostalnih odluka o budućem zanimanju, međutim, interesovanja budućih brucoša nisu u skladu sa potražnjom poslova na tržištu rada
Završetak srednje škole predstavlja prvi korak ka zrelom dobu. Kao prvi zadatak dokaza zrelosti jeste odabir budućeg zanimanja. Mnogo je maturanata koji poseduju ambiciju za dalje školovanje i usavršavanje, te smo upravo iz tih razloga odlučili da proverimo koliki je procenat onih koji će svoje školovanje nastaviti, kao i da li se njihova interesovanja poklapaju sa potrebama tržišta rada.
Prema ovogodišnjim istraživanjima sajta Infostud, u kojem je učestvovalo 1.400 maturanata, 81 odsto njih planira da upiše fakultet po završetku srednje škole.
Dobijeni rezultati pokazuju da se na prva dva mesta i dalje nalaze medicina i informacione tehnologije, što je bio i prošlogodišnji trend. Na trećoj poziciji nalaze se ekonomija, bankarstvo i finansije, a za njima slede inženjerstvo, psihologija i pravo.
Druga kategorija su neodlučni, gde takođe preovladava interesovanje za ova zanimanja, a ovoj kategoriji interesantne su i vojne, bezbednosne i policijske nauke.
Studenti sprečili tribinu Žena u crnom na FPN! Zapevali "S Kosova zora sviće"! (VIDEO)
Visoke škole nisu toliko aktuelne kao fakulteti. Svega 3,4 odsto kandidata u startu se izjasnilo da želi da upiše neku od visokih škola, a 6,7 odsto njih samo u slučaju da ne uspe da upiše željeni državni fakultet.
Većina anketiranih budućih studenata samostalno je donosila odluke o studiranju, bez roditeljskog uticaja. Isključivo na osnovu ličnih interesovanja, ili u skladu sa najisplatljivijim zanimanjima.
U odnosu na 2016. godinu, finansijsko stanje je manje bitan parametar, što znači da nije presudan faktor kada je reč o izboru fakulteta / visoke škole.
Većina ispitanika, odluku o budućim studijama donelo je tokom viših razreda srednje škole, a 18 odsto njih je već u prvom razredu srednje škole znalo koja su njihova interesovanja. Takođe, tu su i oni koji su još u osnovnoj školi imali jasno definisano buduće zanimanje, ali njih je svega 14 odsto. Interesantno je da su ovi rezultati gotovo identični kao i istraživanja iz 2016. godine.