Danas je crveno slovo i veliki praznik, a jedan greh se ženama ne oprašta! Ovo ne smete raditi na Malu Gospojinu

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslaviće danas Rođenje Presvete Bogorodice - Malu Gospojinu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima i Ane rođena Sveta Devica Marija.

Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.

Joakim i Ana su dugo bili bez dece. Već stari, oni su se usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darujući im sina Isaka. Joakim jednom ode u pustinju, gde je proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.

Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do Nebesa i da će ubrzo postati majka. Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celoga veka.

Kada dođe vreme, starica Ana rodi ćerku, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Devica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana.

Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg. Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.

Verovanja na Malu Gospojinu

Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom useva.

U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na taj praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana

Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene "zabrane". Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.

Pored toga mnogi slave Malu Gospojinu kao krsnu slavu, a održavaju se i brojni vašari i sabori, u čast Bogorodice, pa bi trebalo lepo da se sredite i obučete. Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava danas se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece.

Bonus video:

(Espreso/ Zena.blic/ Prenela: T.M.)