Kakva je zapravo situacija sa koronom u Srbiji? Struka ima i te kako šta da kaže!

U Evropskom regionu posle perioda veoma niske cirkulacije virusa SARS-CoV-2, registruje se povećanje njegove aktivnosti od maja 2024. godine, a takva situacija beleži se i u Republici Srbiji, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije (IZJZS) "Dr Milan Jovanović Batut".

- U cilju sagledavanja aktuelne epidemiološke situacije Kovid-19 u Srbiji IZJZS "Batut" prati epidemiloške pokazatelje, stopu testiranja, kao i procente pozitivnih nalaza. Od početka 2024. broj testiranih lica na SARS-CoV-2 je opadao sve do početka maja, kada se broj testiranih lica povećava i održava na oko 550 testiranih prosečno nedeljno. U istom periodu broj potvrđenih slučajeva počinje postepeno da raste i iznosi u proseku od 60 do 90 slučajeva nedeljno. Uočava se porast u poslednjim nedeljama, ali su apsolutne vrednosti i dalje niske u poređenju sa istim periodom 2023. - navodi "Batut" i dodaje:

- Ne registruje se povećanje hospitalizacija obolelih, niti pogoršanje kliničkih formi Kovid-19. U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom nema indikacija za primenu dodatnih mera prevencije i suzbijanja respiratornih virusnih infekcija osim standardnih mera zaštite koje se kontinuirano primenjuju u svim zdravstvenim ustanovama. Osim toga, osobe sa ozbiljnim hroničnim bolestima i stanjima oslabljenog imuniteta treba da se posavetuju sa svojim lekarom o eventualnom smanjenju rizika od infekcije primenom mera lične zaštite. U Srbiji osobe koje imaju simptome akutne respiratorne infekcije, testiraju se prema indikacijama u skladu sa procenom lekara.

Imajući u vidu da je akutelni apsolutni broj inficiranih nizak, IZJZS ocenjuje da u ovom trenutku nema značajnog pogoršanja epidemiološke situacije.

- IZJZS sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, kao i drugim zdravstvenim ustanovama nastavlja da prati epidemiološku situaciju, radi pravovremenog predlaganja odgovarajućih mera prevencije i suzbijanja bolesti. Ministarstvo zdravlja pažljivo prati situaciju u drugim državama, naročito u okruženju, i mobiliše sve potrebne resurse za kontrolu zaraznih bolesti - navode.

Nova epidemija na pomolu?

U Indiji mere zbog virusa nipah

Sa druge strane, u indijskoj državi Kerala, virus nipah daje razloge za zabrinutost, pa su zdravstvene vlasti izdale upozorenje nakon što je četrnaestogodišnji dečak preminuo od ovog virusa, saopštio je Bi-Bi-Si. Prema rečima ministrke zdravlja, još 60 ljudi je identifikovano kao visokorizična kategorija za obolevanje. Ljudi u toj oblasti su zamoljeni da preduzmu mere predostrožnosti, kao što su nošenje maski na javnim mestima i uzdržavanje od poseta u bolnici. Kako SZO tvrdi, infekcija virusom nipah se prenosi sa životinja poput svinja i slepih miševa na ljude. Početni simptomi mogu uključivati groznicu, glavobolju, bol u mišićima, povraćanje i upalu grla. Kod nekih simptomi mogu biti praćeni i vrtoglavicom i pospanošću, izmenjenom svešću, akutnim encefalitisom, atipičnom pneumonijom i drugim respiratornim problemima, a u nekim slučajevima može doći do fatalnog encefalitisa - ozbiljnog stanja koje pogađa mozak. Stopa smrtnosti među onima koji se zaraze virusom je visoka, jer ne postoje lekovi ili vakcina.

Porast broja obolelih od kovida je očekivana i do toga će povremeno dolaziti, ali se svakako ne očekuje da bude dramatično kao na početku pandemije, kaže za Kurir epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

- To vam je kao da je bio jedan veliki zemljotres, a sada su sitni potresi. Kovid će da ostane uvek sa nama kao endemsko epidemijska bolest. Stalno će biti tu, ali će povremeno imati epidemijske talase koji će zavisiti od izmene samog virusa. Virus se, naime, delimično menja i onda se može prikazati kao skoro novi virus prema kojem nemamo dovoljnu odbranu, ali, opet, sada su sve to mnogo blaži slučajevi nego što su ranije bili i znatno manje se umire - kaže on, dodajući, međutim, da je, uprkos tome važno da se nabave nove vakcine koje uključuje i sojeve koji sada kruže.

- To je bitno za one kategorije ljudi koji žele da se vakcinišu, za starije i hronične bolesnike kod kojih može doći do težeg oblika ili se fatalno završiti.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Ružica Kantar/Preneo D.M.)