Svi Srbi masovno greše, a da ni ne znaju da je to ogroman greh: Samo ovako se pravilno pali sveća u crkvi

Spoljna svetlost ulazi u crkvu samo kao odraz nematerijalne svetlosti i to u veoma ograničenoj količini.

Svetlost u crkvi predstavlja božansku svetlost, Hristovu svetlost, i svetlost budućeg života u Carstvu Božijem.

Ovo određuje i način osvetljenja u crkvi.

Ulje i vosak simbolizuju čistotu i iskrenost vernika, dok je ulje (jeleja) posebno značajno jer je u Starom Zavetu korišćeno kao čista žrtva Bogu.

Kandilo ispred ikone simbolizuje drevni ognjeni stub koji je vodio Izrailjce noću. Sveće oko kandila podsećaju na trnov grm (kupinu) koji je goreo, ali nije sagoreo, u kojem se Bog javio Mojsiju.

Kupina je praobraz Majke Božije. Sveće u krugovima simbolizuju kola koja su uznela proroka Iliju.

Paljenje sveća u crkvi je posebno delo povezano s pojanjima i sveštenodejstvima.

Tokom svakodnevnih bogosluženja, osvetljenje je minimalno, često se koristi samo jedna sveća ili kandilo, što simbolizuje pokajanje i skrušenost zbog grehova.

Sveće se pale u hramovima u znak sećanja na svetitelje i u molitvama za njihovo posredovanje pred Bogom. Takođe, vernici pale sveće za svoje žive i pokojne bližnje, tražeći zdravlje i spasenje.

Sveće se pale i kod kuće tokom krsne slave, praznika, molitvenih pravila, i na grobovima pokojnika.

Pre paljenja sveće, vernici treba da se pomole Bogu, prekrste i poljube sveću. Veličina sveće nije bitna, ali je važno da budu od prirodnog materijala, kao što je čist pčelinji vosak ili maslinovo ulje za kandila.

Crkva uči da nema razlike gde se pale sveće za žive i mrtve, jer su svi jedno u Hristu. Ipak, uobičajeno je da se sveće za zdravlje pale na gornjim čiracima, a za pokoj duša na donjim.

Preporučuje se paljenje sveća od čistog voska, jer je bolje upaliti jednu voštanicu nego više parafinskih sveća.

Bonus video

(Espreso/Alo/Ivana Petranović/Prenela D.Č.)