Grizu i danju i noću, a prenose i dva opasna virusa! Invazija komaraca u Srbiji, gradske službe uveliko na nogama

Brojnost komaraca u Srbiji je porasla, čemu svedoče sami građani koji se žale da ih grizu danju koliko i noću.

Invazija komaraca je uveliko počela, zbog čega ih ekipe Javnog gradskog preduzeća "Gradska čistoća" često zaprašuju a najavljeno je i njihovo suzbijanje za sutra ujutro u 3 sata.

Nekada je važilo pravilo da komarci ujedaju samo predveče i noću, međutim, sa dolaskom i širenjem azijskog tigrastih komaraca u Srbiji, koji prenose denga virus, ovo pravilo više ne važi.

Jedni grizu danju, drugi noću

Naime, dok rečni i domaći kuleks pipiens komarac napadaju uveče, azijski tigrasti komarac je aktivan tokom celog dana, te žrtvu vrena i na 40 stepeni u podne.

Dario Aćimović, portparol "Ciklonizacije" iz Novog Sada, objasnio je za "Blic" da je tigrasti komarac agresivniji u odnosu na našeg domaćeg, jer grize tokom celog dana.

- Tigrasti komarac je nešto sitniji od domaćeg urbanog i rečnog komarca, ali je agresivniji jer "grize" tokom celog dana - upozorava Aćimović i dodaje da su kućni komarci, aktivni uglavnom predveče i noću.

Dovoljan čep za produkciju

Prema njegovim rečima, za produkciju tigrastog komarca, dovoljne su minimalne količine vode, poput poklopca od tegle ili čep od pivske flaše.

Na pitanje, kako građani mogu da razliku ovog komarca u odnosu na naše domaće, kuleks pipiens, Aćimović za "Blic" kaže da se jedino razlikuju po ponašanju:

- Sitniji su i bodu tokom celog dana - govori Aćimović za "Blic".

Izgled tigrastog komarca

• mala veličina tela
• boja tela mu je crna
• ima ravnu belu prugu na dorzalnoj strani toraksa (grudnog dela), celom dužinom od glave do početka abdomena, i
• potpuno beo poslednji članak na poslednjem paru nogu
• naziv tigrasti komarac potiče od prisustva naizmeničnih crnih i belih ljuspica u vidu prstenova na nogama i kombinacije crnih i belih pruga na abdomenu

Ono što je dobro, jeste da azijski tigrasti komarac koji je u Srbiji još nije zaražen denga virusom, čiji je prenosilac.

Pored denge, on je i prenosilac čikungunja virusa, zatim virusa žute groznice, kao i parazitske nematode koje izazivaju dirofilariozu (srčani crv).

Šta je denga virus

Denga groznica (DG) najčešća virusna infekcija koju prenose komarci. Svake godine u svetu dogodi se oko 100 miliona infekcija i 25.000 smrtnih slučajeva. Ljudi obolevaju putem uboda zaraženog komarca.

Na sreću groznica se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Inkubacija je od 4 do 15 dana, u proseku proseku 6.

Bolest se ispoljava najčešće kao infekcija slična gripu, prvi simptomi se javljaju nakon 4 do 15 dana, a u proseku 6 od uboda. Teže manifestacije su denga hemoragijska groznica i denga šok sindrom.

Simptomi denga groznice:

• visoka temperatura
• groznica
• osip
• jaka glavobolja
• jeza
• bolovi u mišićima i zglobovima

Ređi simptomi su razdražljivost, nemir, pojačano znojenje, nakon čega sledi stanje šoka i krvarenja iz nosa, GIT i pluća.

Domaći kuleks pipiens prenosi Zapadni Nil

Za razliku od azijskog tigrastog komarca, naš domaći kuleks pipiens godinama unazad zaražava ljude virusom Zapadnog Nila.

Ovaj virus, koji može da izazove ozbiljna zdravstvena stanja kod ljudi, obično se kod komaraca dijagnostikuje u toku leta.

Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ptica. U retkim slučajevima infekcija može da se prenese putem transfuzije zaražene krvi, transplantacijom tkiva i organa i vertikalno sa majke na dete (transplacentarno i tokom dojenja). Virus Zapadnog Nila se ne prenosi među ljudima putem kontakta, a simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca.

Kod oko 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda ili pojava ospe na koži grudi, leđa ili stomaka.

Dijagnoza oboljenja laboratorijski se potvrđuje na osnovu prisustva IgM antitela na virus Zapadnog Nila u serumu i cerebrospinalnoj tečnosti.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine, a ove sezone još uvek nije registrovana kod komaraca na teritoriji naše zemlje.

• Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca
• nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
• izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
• koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
• ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen
• izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
• najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
• uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

Porast osa i stršljena

Podsetimo, ako leto bude izuzetno toplo, kao što najavljuju meteorolozi, u Srbiji bi moglo da dođe do porasta i populacije osa, ali i drugih insekata, rekli su ranije za "Blic" u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

- Najavljeno toplo leto će odgovarati većini insekatskih vrsta, pa ćemo u narednom periodu videti koja će vrste imati povećanu brojnost u odnosu na normalne godine. S obzirom na to da aktivnost svih insekata zavisi od temperature, viša temperature će pogodovati bržem razviću i povećanoj aktivnosti većini insekata. Ako bude i padavina, to će naročito pogodovati pojavi većeg broja komaraca ovog leta. Ose će se svakako pojaviti kao i svake godine početkom proleća, ali njihova veća brojnost, kao i stršljena, se očekuje u drugoj polovini leta kada su njihova društva najbrojnija - objasnio je sagovornik iz Zavoda.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)