SAŠA SPOJIO LJUBAV I POSAO, PA NAPRAVIO JEDINSTVENI MUZEJ: Turisti redovno dolaze, po jednom se izdvaja od ostalih

Ljubav prema selu, otadžbini i istoriji porodica Drndarević iz živopisnog sela Zlakusa kod Užica je spojila u jedno. Na taj način u jedno su spojili i ljubav i posao, jer se u njihovom etno-domaćinstvu u ovom selu nalazi prava riznica kulturno-istorijskog blaga.

U nadaleko čuvenoj Terzića avliji u muzeju smestila se bogata zbirka eksponata počevši od Rimskog cartsva, preko vremena turske vladavine pa kneževine i kraljevine Srbije, sve do poslednje Jugoslavije.

- Nešto što je najstarije u zbirci koju mi ovde imamo, svakako je kljova mamuta i u šali ja kažem da je mamut na ove prostore došao sam, ali i nismo daleko od istine. Kada smo sređivali naše etno domaćinstvo, imali smo građevinske radove i kada smo poručili kamion sa peskom, on je doterao materijal i kada je iskipao pesak, iz njega je ispala kljova, a pesak koji nam je stigao je iz reke Save što bi značilo da je on negde boravio na obalama ove reke, kaže domaćin Saša Drndarević.

Pored svakako ovakvog zanimljivog eksoponata koji je sačuvan, Saša u svojoj zbirci ima dosta predveta sačuvanih iz vremena Kraljevne Srbije. Pa je ovo domaćinstvo sa razlog se našlo na mapi ekskurzija srpkih đaka.

- Imamo veliki roj zaista starih i jako važnih knjiga. Jedna iz 1890 godine, gde je neka vrsta stenograma, gde se nalazi gde je šta koji ministar pičao u to vreme, ali se na kraju knjige nalazi i planirani budžet Kraljevine , a meni je posebno zanimljvo to što sam našao na jednoj strani knjige gde piše da "Meštani sela Zlakusa traže da se pooštre kazne za lopove i prema mojim informacijama tada je dosta bilo hajduka koji su pljačkali ove krajeve nakon odlaska Turaka sa ovih prostora i ova knjiga je prouzriokovana svim tim nedaćama - dodaje Drndarević.

Osim velikog broja đaka koji obilaze Terzića avliju, gosti stižu iz svih delova Evrope, ali i sveta tako da su se sa srpskom kulturom ovde u Zlakusi upoznali i Indonežani i Japanci.

Ono što privlači pažnju u ovom domaćinstvu jeste činjenica da je i ono samo jedan muzej na otvrorenom, jer se tu mogu videti autentične stare srpske građevine u kakvim su živeli naši preci, a svako poljoprivredno domaćinstvo ih je nekad posedoalo. Tu su mlekar, bunar ali i postavka stare srpske škole. Naime prva škola koja je ovde otvorena bila je upravo u ovom domaćinstvu, pred Drugi svetski rat 1939. godine. Kuću u kojoj su se mališnai u to teško vreme učili osnovama znanja Drndarevići su pretvorili u svojevrsan muzej koji seća na vremena u kom je pismenost bila veliki luksuz.

Tu se vidi da kao i svaka škola u to vreme, i ova u Zlakusi bila je oskudna, ali želja za znanjem bila je jača od hladne užičke zime i svih drugih nedaća. Za prvu školu na imanju Terzića vezana je i tragična priča, koja je donekle i odredila njenu sudbinu.

- Posle bitke na Gradini, Nemci dolaze i provaljuju sobu učitelja u kojoj je on boravio pre odlaska u partizane i u njoj nalaze tada zabranjenu, komunističku literaturu. Zbog tih knjiga odvode iz domaćinstva Gvozdena i njegovog sinovca Milisava Terzića, mladića od 18 godina, streljaju ih i vešaju na ulasku u selo gde se i danas nalazi spomen park pod nazivom „Vešala“. Gvozden je bio veliki borac i u ratovima je proveo sedam godina, celu Albaniju je prešao peške, a onda je sudbina htela da život izgubi u svom rodnom selu“, izjavio je Saša.

Bonus video:

(Espreso/RINA/Prenela: N.J)