"NA OVAJ DAN SE VIDI KO JE VERA, A KO NEVERA": Važni običaji na Vidovdan: Na današni dan se mora ovo uraditi...

Vidovdan se smatra praznikom nad praznicima, ali ne samo zbog istorijskog obrta u našem narodu 1389. godine, već i zbog jakih narodnih verovanja.

Sveti Vid, kome je praznik posvećen, bio je bog svetlosti, obilja i rata. Kao i mnoge praznici, naš narod ga obeležava kroz zanimljive običaje, koji se povezuju sa zdravljem, porodicom, prilikama za nove ljubavi, ali i istinom za koju se veruje da ispliva na videlo uoči ovog praznika. O tome nam je više govorila Snežana Ašanin, etnolog.

- Vidovdan je praznik posvećen Svetom Vidu. Vidovdan znači da se sve vidi. U narodu je postojala tradicija kod mladih, da je ovo praznik kada treba da se viđaju momci i devojke i kažu da je to dan kada se rađa ljubav. Pored toga, veruje se da je Vidovdan praznik za koji je dobro da se iznosi odeća da je "vidi sunce". Na ovaj dan, sunce ima "ubitačnu" moć za sve mikroorganizme koji štete odeći.

Ranije, taj običaj iznošenja odeće vezan je bio za stvari od vune ili svile, uključujući odeću, čarape i ćilime. U njih su se nekada često moljci zavlačili, koji su pravili štetu prirodnim materijalima. Zato, ljudi su iznosili sve to na sunce, koje je ubijalo moljce.

U našem narodu još uvek postoji sveže sećanje i običajna praksa da se iznose ćilimi da se vide. To je nekada takođe bio dokaz koliko je neka porodica vredna, a naročito devojka, koja na taj način iznosi svoju devojačku spremu na videlo. Onda prolaze momci i njihove majke i očevi, koji koriste tu piliku da uoče vrednoću porodice sa kojom planiraju da se urode, takoreći. Danas, naročito u seoskim sredinama se još uvek ovo praktikuje, što se iznošenja tiče.

Ova praksa ima čistilačku ulogu za ovaj praznik, a ima i takoreći magijsku ukorenjenost i takođe naučnu utemeljenost, jer je u ovo vreme sunce u najvećem zenitu. Dani su najduži, dakle sunce je najjače i ima onu najveću moć da očisti i sačuva pomenute predmete od štetočina - govori za nas Ašanin.

Takođe, Vidovdan, kao što i sam naziv govori, ima i veću povezanost sa vidom kako nam objašnjava etnolog. Veruje se da na ovaj dan treba lečiti očna oboljenja. Kao još jedan običaj ukorenjen u našoj tradiciji, naša sagovornica izdvaja i odlazak na izvore ili odlazak po lekovitu i osveštanu vodu i njome se umivaju. Na ovaj način, verovali su da će ih osveštena vodica i prirodni, lekoviti izvori izlečiti od problema sa očima i vidom.

Ovaj praznik je takođe veoma bitan, ne samo u kolevci narodnih verovanja, već i u istoriji našeg naroda. Na ovaj dan se 1389. godine odigrala bitka na Kosovu, a etnolog nam otkriva i zanimljivost vezanu za sam boj, povezana sa verovanjem:

- Veruje se da se tog dana pred bitku videlo "ko je vera, a ko nevera". Takođe se služe pomeni stradalim junacima Kosovskog boja, kao i liturgija. Smatra se da se na Vidovdan sve tajne mogu saznati i otkriti - zaključuje ona.

Posebno se ovaj praznik u duhu ljubavi okretao devojkama. Ako sve urade u skladu sa običajima i pod jastuk stave parče hleba, određenu travu i so, trebalo bi da sanjaju svog budućeg supruga, a ukoliko ga još uvek ne poznaju, u narednih par dana će ga negde sresti i upoznati.

Bonus video:

(Espreso / Ona)