KO NE SME DA KROČI NA OSTROG? Postoje STROGA PRAVILA ponašanja, na jednu stvar ni ne pomišljajte

Samo ime „Ostrog“ potiče od starijeg oblika srpske reči „oštar, oštri“ kao jedno od zaboravljenih imenovanja, kojima su stari Srbi i Sloveni uopšte označavali važne mikro- i makro- geografsko-istorijske, a nakon hristijanizacije, i crkveno-istorijske kote svoga postojanja: počevši od „ostroga“ kao „oštrog kraja, konca, roga ili ugla“ i „ostroge“ kao „stuba ili lestvice“ do Ostroga kao „vrha planine i same planine“.

Najstariji pomeni „Ostroga, blizu Onogošta, u Gornjoj Zeti“, čiji se neistraženi tragovi slute u ostacima ruševina na lokalitetu Gradac, nedaleko od današnjeg manastira, nalaze se u poveljama napuljskog kralja Alfonsa Petog iz 1444. i 1454. godine, kao i kod Dubrovčanina Mavra Orbina, u delu „Kraljevstvo Slovena“ iz 1601. godine.

Manastir Ostrog, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, jedan je od najpoznatijih i najposećenijih u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi.

Sam manastir je u steni, a put do njega predstavlja malo hodočašće. Do manastira Ostrog mnogi vernici se penju bosi kamenim stepenicama kroz šumu u znak poštovanja svetitelju, a kada stignu, iz manastira se vidi predivno prostronstvo spajanja brda i neba, a sam pogled daje neverovatan osećaj.

Jedno od glavnih pravila kada se posećuje svetinja jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog. U manastiru se ljudi mole za zdravlje, svoje bližnje, porodicu, a posećuju ga i pripadnici drugih vera.

Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šećer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostroškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.

Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.

Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.

U manastiru postoji konak kako u donjem tako i gornjem manastiru, ali su u njima često sva mesta zauzeta. Baš zbog toga veliki broj vernika spava napolju ispred manastira i za sve njih su obezbeđena ćebad. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da spavanje pod otvorenim nebom na Ostrogu je zaista posebno.

Takođe, postoji verovanje da ne treba pričati da ćete posetiti manastir, a onda da ne odete, već da se u svetinju ide iznenada i bez velikog plana, odnosno kako se veruje - "kada vas Sveti Vasilije pozove".

Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao. Ukoliko imate dodatne dileme i duhovna pitanja za putovanje na manastir, razgovarajte sa svojim sveštenikom koji će vam dati potrebne odgovore.

Poznato je da se prema svedočenju vernika u manastiru Ostrog dešavaju čuda i isceljenja, a monasi ta iskustva zapisuju i čuvaju, prenosi Sensa.rs

Bonus video:

(Espreso / Sensa / Prenela: A.P)