PUSTINJSKI PESAK IZ SAHARE DOSPEO I U NAŠU ZEMLJU: Evo kakve POSLEDICE mogu biti i kada se on javlja

Pustinjski pesak iz Severne Afrike, koji je ovih dana dospeo u zemlje Evrope, nije zaobišao ni Srbiju. Mape transporta peska pokazuju da je cela Srbija bila pokrivena, a naučnica sa Instituta za meteorologiju Irida Lazić objašnjava da je to uobičajna pojava u proleće, usled južnog strujanja jakih vetrova.

– Pesak se transportuje iz oblasti Sahare do područja Evrope i Balkana zahvaljujući dominantnom južnom strujanju iz oblasti jakih peščanih oluja. Usled peščane oluje koju meteorolozi stručno nazivaju haboob, čestice peska dospevaju visoko u atmosferu i dalje bivaju nošene jakim visinskim vetrovima do udaljenih oblasti. Transport peska do naših oblasti je naročito uobičajena pojava u proleće i jesen zbog uspostavljene cirkulacije u atmosferi i ogleda se u češćim epizodama transporta peska – objašnjava za Danas Irida Lazić.

Pustinjski pesak, prema njenim rečima, srećom, nema značajan uticaj na naše oblasti kao na južnije oblasti Evrope, mada izaziva svakako radoznalost kada na primer vidimo da su čestice peska stigle i do skijališta na Alpima.

– Mi razlikujemo suvu i vlažnu depoziciju peska gde nekada imamo samo smanjenu vidljivost usled suve depozicije peska bez padavina. Nekada pesak opažamo i na kolima zbog prljave kiše koja u sebi nosi čestice peska i to zovemo vlažna depozicija. Takođe, ovaj aerosol značajno utiče i na vazduhoplovstvo jer predstavlja efektivno jezgro kondezacije oblačnih kapljica i može smanjiti vidljivost na visini i uticati na zaleđivanje vazduhoplova prilikom prolaska kroz jači oblačni sistem – navodi naša sagovornica.

I u narednom periodu, posebno u aprilu i maju, kako kaže Lazić, možemo da očekujemo pojavu peska iz Sahare i u našim krajevima. Naromalno je da se javlja u epizodama, pojavi se pa nestane.

U oblastima peščanih oluja, gde je koncentracija peska mnogo veća nego kod nas, može da dovede i do problema u saobraćaju jer izaziva smanjenu prizemnu vidljivost, te su česti udesi, ali isto tako može da utiče i na zdravlje ljudi.

– Pogotovo je veliki problem u Americi, kod napuštenih poljoprivrednih dobara gde nema nikakve vegetacije onda su i emisije transporta peska češće. Bukvalno ne vidite metar ispred sebe. To kod nas nije slučaj, jer nemamo tolike količine peska. Maksimalno možemo da imamo smanjenu vidljivost ili tragove žute kiše. U jugozapadnoj Americi i Africi je, na primer, uočena korelacija između pojave meningitisa i povećane koncentracije saharskog peska. To je zbog toga što čestice peska mogu da uđu u respiratorni sistem i da izazovu oštećenja epitelnih ćelija nosa i grla i usled toga lakši prodor bakterija u krvotok. Takođe, čestice peska utiču i na alergije, infekcije i slično, međutim to više važi za zemlje koje prime veću koncentraciju peska. Kod nas nije tako – dodaje naša sagovornica.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dnevne površinske koncentracije peska veće od 50 mg /m3 mogu se smatrati pragom iznad kog je moguće pronaći jasnu statističku vezu između koncentracije peska i potencijalnih zdravstvenih komplikacija koje su u vezi sa respiratornim organima.

Prema prognozama meteorologa, jak i topao vetar stigao je ovih dana čak do Švajcarske, a u Evropu je doneo oko 180.000 tona peska.

Svakog dana u Klimatskom centru u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) vodeći svetski stručnjaci na čelu sa profesorom Slobodanom Ničkovićem puštaju DREAM model koji prognozira transport peska. Ničković je razvio ovaj model pre skoro tri decenije, kao prvi model takve vrste u svetskoj naučnoj javnosti.

Kako je ranije Ničković izjavio, DREAM matematički izračunava sve faze prenosa peščanih čestica određene atmosferskim uslovima. To uključuje emisiju peska iz pustinje i njegovo podizanje u gornje delove atmosfere, prenos vetrom na velike distance, i na kraju njegovo taloženje i spiranje padavinama na Zemljinu površinu. Model se koristi u RHMZ za izradu dnevnih prognoza transporta peska, koje se redovno dostavljaju Svetskoj meteorološkoj organizaciji. Primenu je našao i u SAD, Španiji, Izraelu, Grčkoj i Egiptu. NASA je koristila DREAM da ispita mehanizam nastanka i razvoja peščanih oluja u Arizoni.

Bonus video:

(Espreso/Danas/Radmila Marković/Preneo D.M.)