"DOŽIVELI STE NESREĆU, A ONI VAM DIKTIRAJU BROJ KOJI DA ZOVETE": Srbiji što pre treba jedinstveni broj Hitne pomoći

Pravilnik Ministarstva zdravlja je jasan – hitnu pomoć ukazuje služba najbliža mestu nesreće, a ne ona koja je teritorijalno nadležna. Na žalost, u praksi to najčešće nije tako, što potvrđuje i poslednji slučaj devojke koja je preminula nakon što su se tri službe na teritoriji Beograda „prebacivale“ koja je nadležna da izađe na lice mesta!

Naime, Sara Petković (22), koja je živela u Avalskoj ulici u naselju Klenak, preminula je nakon snažnog napada astme čekajući da se službe Hitne pomoći Gradskog zavoda Beograd i domova zdravlja u Grockoj i Kaluđerici “dogovore” ko je nadležan da dođe do njene adrese i ukaže joj pomoć.

Veliki problem je ta teritorijalna organizovanost i to što u Srbiji ne postoji jedinstveni broj za hitnu službu, već kada pozovete 194 pitaće vas odakle zovete, pa će vam onda izdiktirati broj koji treba da pozovete da bi za tu teritoriju nadležna hitna pomoć izašla na teren!?

Teritorijalna (ne)organizovanost Hitne pomoći ugrožava i povređene u saobraćajkama

Njen slučaj, kao posledica teritorijalne (ne)organizovanosti onih koji najugroženijima treba da pruže hitnu medicinsku pomoć, na žalost, nije usamljen a zbog toga su, kako priča Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, potencijalno najviše ugroženi povređeni u saobraćajnim nesrećama.

On za "Blic" objašnjava da u Srbiji postoje tri nivoa organizacije Hitne pomoći:

• prvi čine Gradski zavodi Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac
• van njihove teritorije službu Hitne pomoći sprovode lokalni domovi zdravlja
• na trećem nivou, mesta ispod 25.000 stanovnika gde po potrebi posao Hitne pomoći obavljaju lekari opšte prakse tamošnjih domova zdravlja

- Takva organizacija i to ko pruža hitnu pomoć dovodi do prvog problema zbog toga što svi zavodi i svi domovi zdravlja imaju potpuno pogrešno uverenje da su nadležni samo za teritoriju svoje opštine, odnosno, grada – tvrdi Okanović.

Granica Zvezdare i Grocke primer „prebacivanja“ nadležnosti

Taj problem, kako kaže, najpre je očit u Beogradu, gde Gradski zavod Hitne pomoći pokriva centralne, ali ne i opštine Grocka, Sopot, Lazarevac, Mladenovac i Barajevo.

- Zbog toga, na primer, imamo situaciju na granici Zvezdare i Grocke, jednu raskrsnicu u naselju Kaluđerica. Zdravstvena stanica Kaluđerica koja pripada Domu zdravlja Grocka se nalazi na 200 metara od te raskrsnice, a Gradski zavod Hitne pomoći pokriva tu teritoriju sa ekipom koja se nalazi kod Gradske bolnice Zvezdara. Gročanima do te raskrsnice treba 15 sekundi, a Hitnoj pomoći Gradskog zavoda treba 4-5 minuta i kada se se dogodi saobraćajka na jednoj strani te raskrsnice, ekipa iz Grocke neće da izađe na lice mesta jer to nije „njihova“ teritorija – ilustruje Okanović.

Međutim, kako upozorava, pravilnik Ministarstva zdravlja o postupanju službe Hitne pomoći je jasan – pomoć ukazuje služba najbliža lokaciji poziva, a ne „teritorijalna nadležna“. Na žalost, dodaje sagovornik, „99 odsto službi Hitne pomoći ili to ne zna ili ne želi da ga primenjuje, pa građani postaju žrtve dok oni nadležnost prebacuju jedni na druge“.

„Doživeli ste saobraćajnu nesreću a oni vam diktiraju broj druge službe Hitne pomoći“

Zbog toga u posebnoj opasnosti su oni koji saobraćajnu nesreću dožive na nekom autoputu u Srbiji.

- Doživite ili ste svedoci nesreće, pozovete 194 i onda prvo što čujete jeste pitanje gde se nalazite, pa kad kažete lokaciju usledi odgovor da je to mesto u nadležnosti nekog drugog doma zdravlja i da pozovete broj koji vam izdiktiraju. Kako će čovek u haosu u kojem se zadesio i pod adrenalinom zapamtiti broj koji treba da pozove, pa onda ako ga i zapamti da „nadležnoj“ Hitnoj pomoći ponovo sve ispriča šta se dogodilo, umesto da služba koja je primila poziv obavesti svoje kolege – pita se Okanović.

Kako objašnjava, jedna od takvih tačaka gde dolazi do problema ove prirode jeste autoput Beograd-Niš, kada se iz pravca glavnog grada prođe skretanje za Požarevac.

- Prvo sledeća rampa je Velika Plana, koja je 29 kilometara udaljena. Dogodi se, na primer, sudar u smeru ka Nišu, nekih kilometar pre Veliki Plane. I pošto je nesreća na njihovoj teritoriji, ekipa iz Velike Plane mora da izađe na autoput i da krene ka Beogradu, da se okrene na petlji Požarevac i da se vrati nazad, što je već 58 kilometara. A Požarevljani bi na autoput izašli za 6-7 minuta i to direktno do mesta nesreće – ukazuje sagovornik.

Kako su problem rešile hitne pomoći Rume i Sremske Mitrovice

S druge strane, dobar primer kako treba da funkcioniše dolazak Hitne pomoći na mesto nesreće jeste autput ka Hrvatskoj, između Rume i Sremske Mitrovice.

- Oni su se dogovorili da ne gledaju granicu opštine, nego ako se saobraćajka dogodi na smeru ka Beogradu izlaziće Mitrovčani sve do same Rume, a ako se dogodi u suprotnom, izlaziće Hitna pomoć iz Rume sve do Sremske Mitrovice, jer je tako mnogo brže. Na žalost, nema mnogo takvih primera, već se kao „sveto pismo“ poštuje teritorija, a ne pravilnik Ministarstva zdravlja – tvrdi Damir Okanović.

Na autoputevima u nadležnosti malih domova zdravlja nema preživelih u saobraćajkama

On takođe upozorava da domovi zdravlja iz mesta sa manje od 25.000 stanovnika imaju jako loša reaktivna vremena nakon prijema poziva za pomoć, jer u većini tih ustanova praksa da dežurni lekar koji se nalazi u zgradi ne izlazi na mesto poziva „dok mu ne dođe pripravni kolega“.

- O tome svedoči i crna statistika vezana za procenat ljudi koji nakon saobraćajne nesreće premine na licu mesta, tokom transporta ili u bolnici. Naime, na teritorijama tih malih mesta koje zahvataju neki od autoputeva nema preživelih u saobraćajnim nesrećama, što govori da njihove hitne pomoći stižu toliko kasno da povređeni nemaju nikakvu šansu da prežive – navodi Okanović.

Srbija je, inače, jedina zemlja u regionu koja nema Zakon o hitnoj pomoći, ali je na sve probleme u njenom funkcionisanju, kako kaže sagovornik, Komitet za bezbedost saobraćaja upozoravao još prilikom izrade strategije bezbednosti saobraćaja, kada je od ukupno pet celo jedno poglavlje posvećeno delovanju hitne pomoći nakon saobraćajne nesreće.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Predrag Vujanac / Prenela: J.N.)