ZBOG PREHLADE ZAMALO DA OSTANE BEZ NOGE: Doktor sa VMA upozorava da i OBIČAN VIRUS može izazvati baš ovo
Fizička aktivnost je, navodi, jako bitna i za vensku i za arterijsku cirkulaciju
Objavljeno:
Jovana Vojinović
8
I najobičniji virus može da napravi haos, u to se uverio mladić od svega 37 godina koji je zamalo ostao bez cele noge zbog tromboze koju je dobio nakon što je nedelju dana imao temperaturu i sve simptome virusne infekcije. Srećom, nogu su u poslednjem momentu spasli na VMA, izvađen je tromb dužine 70 cm koji je išao niz celu nogu.
- Momak od 37 godina, sportista, stigao nam je kao hitan slučaj, jer su mu iz punog zdravlja poplaveli prsti na stopalu i zabolela ga noga, koja se već bila i ohladila, a i izgubila motoriku, nije mogao da pomera ni prste, ni stopalo. Našli smo mu trombozu femoralne, butne arterije, što je potpuno neobično jer se to uglavnom dešava kod starijih od 60, 70, 80 godina, kojima se tromb stvara na arterijama bolesnim zbog suženja, poremećaja srčnog ritma, a ne kod nekoga od 37 godina koji niti ima bolesno srce, niti bolesne krvne sudove. Arterija je bila skroz začepljena, od prepone do ispod kolena, skoro do stopala. Da je došao dan-dva kasnije, morali bismo da mu amputiramo celu nogu. Hitno smo ga operisali, izvadili tih 60-70 centimetara tromba i spasli mu nogu - kaže za Kurir vaskularni hirurg pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, načelnik Centra za dnevnu hirurgiju VMA.
OVAKO SU OPLAVELI PRSTI MLADIĆfoto: Kurir/Privatna arhiva
VENE KOJE SE OPERIŠU SE NE VRAĆAJU
- Čarape ne služe tome, kao ni lekovi ni masti koji se daju da izleče bolesne vene, već da čovek ne dobije osnovne komplikacije bolesti proširenih vena. A osnovna komplikacija su tromboza i venske rane, koje se s vremenom otvaraju i teško zarastaju. I zato hirurgija služi, ne da nekog oslobodi čarapa, nego da mu olakša život. Postoji dogma u Srbiji da će navodno posle operacije da im se vrate proširene vene, pa ljudi neće da se operišu. Vene koje se operišu kako treba, kod vaskularnog hirurga, a ne nadrilekara, ne vraćaju se - ističe dr Marjanović.
Pacijent, ističe dr Marjanović, nema ni genetske predispozicije za povećeno stvaranje trombova, niti ima ikakvu bolest koja bi to dovela do toga.
- Jedino je naveo da je sedam dana pre nego što su mu poplaveli prsti imao temperaturu i sve znake virusne infekcije, ali nije išao kod doktora, niti se testirao na kovid. I samo s tim možemo da povežemo trombozu. Verovatno ju je izazvala neka viremija, što smo videli kod korone. Upravo je u toku velika svetska studija kojom treba da se dokaže da je imunološki odgovor povezan s koronom izmenjen i da je zato povećana sklonost ka trombozi. I sad običan virus pokrene imunološki mehanizam, pa dođe do oštećenja endotela krvnog suda, do povećane koagulacije krvi i nastanka tromba - objašnjava dr Marjanović i dodaje da je ovaj pacijent ranije imao kovid.
Ovakvih slučajeva, dodaje, imali su u vreme kovida, ali nije bilo ovako mladih ljudi.
OVO JE IZVAĐENO IZ MLADIĆEVE BUTNE ARTERIJEfoto: Kurir/Privatna arhiva
- Na VMA su uglavnom bili pacijenti od 50-60 godina koji imaju neku od pridruženih bolesti - hipertenziju, poremećaj srčanog ritma... I imali smo ih mnogo više nego pre kovida, te je jasno da je virusna infekcija okidač. I zato sada treba obratiti pažnju. Najobičniji virus, pa i taj RSV, koji je čest, kao i grip, ali i korona, koja još cirkuliše, može biti poguban i zato treba pratiti simptome i ići kod lekara, a ne ležati u krevetu ili se na svoju ruku lečiti - naglašava dr Marjanović.
Fizička aktivnost je, navodi, jako bitna i za vensku i za arterijsku cirkulaciju.
- Svaki dan šetnje po 15-20 minuta, a ne da neko priča da treba da sedi s dignutim nogama. To je nonsens. I ko god ima bolesne, proširene vene, na vreme da rešava te probleme, da redovno odlazi kod doktora. Posebno što ljudi mnogo češće u ovim zimskim periodima dobiju tromboze tih bolesnih arterija i vena nego u vreme kada nema infekcije - ističe dr Marjanović.
