JOVAN JE PRE 60 GODINA NA NJIVI ISKOPAO STATUU CARICE TEODORE: Svi su govorili da je BEZVREDNA, a onda otkrio OVO!

Jovan Milošević iz sela Gradište kod Merošine, ima razlog što je došao u Narodni muzej Nišu. I to dobar razlog! Tu boravi njegova carica Teodora. Da, njegova je bila i on je zove svojom. Želi da se uveri da li je dobro čuvaju. Nažalost, ne može da je pomiluje, jer ona sada pod staklenim zvonom.

Poslednji put, od teškog rada ispucalim rukama, dodirnuo ju je pre više od 60 godina!

Jovan je prevalio 9. deceniju života, noge ga izdaju, pa unuk Marko prinosi stolicu da može da sedne i posmatra svoju caricu. Sa setom u očima, ali i tugom koju ne može da sakrije, Jovan pamti svaki detalj, kao je je juče bilo...

Imao je 30. godina kada je zajedno sa ocem odlučio da iskrči zakorovljenu njivu. Teško siromaštvo zahtevalo je i težak rad, a jednog dana začuo je povik oca koji je tražio da Jovan zaustavi volove. Nije ni slutio da je plug upravo iskopao čitavo bogatstvo – glavu, za koju se kasnije ispostavilo da je deo statue u prirodnoj veličini vizantijske carice Teodore.

Promrzlim rukama na obližnjem potoku isprali su blato sa lica statue. Njena lepota se sve više isticala, a onda se lagano otkrila bogato ukrašena dijadema oko glave. Traka oivičena gustim nizom bisera koji uokviruju red dragog kamenja, a u centru venca bilo je devet krupnih bisera koji uokviruju veliki dragi kamen. I dalje su je prali očekujući da će pred njihovim očima zasijati zlato, ne sluteći da je ovakva skulptura skuplja i vrednija od svakog zlata zbog jedne činjenice.

Otaci i sin donose odluku da odlome delić metala kako bi proverili da li je reč o zlatu. Jovanu je trebalo desetak dana da peške ode do Beograda, raspita se i opet peške vrati u selo, sa lošim vestima – materijal je bronza i nema vrednost...

Na kraju, Jovan stavlja 17 kilograma tešku glavu u džak i započinje svoje dugo putešestvije - od grada do grada. Niko je nije hteo, niti je ko prepoznao Teodorin lik, ni vrednost. Jednog dana Jovanu se konačno posrećilo da ga neko uputi na prava vrata – u muzej!

Da li mu se i koliko to isplatilo? Da li je išta na kraju dobio za ovakav raritet koji je od njive stigao do Metropolitan muzeja u Njujorku, pogledajte u video-prilogu:

i zašto se niko od nas se nije usudio da mu kaže da je zaista pravu Teodoru video i držao u rukama samo jednom u životu. Jer ova koju posmatra nije prava Teodora već njena replika. Hvala lepo. Nije ostarila kao što sam ja ostario."

Bonus video:

(Espreso / Prva/ Prenela M.L.)