EVO KAD SE POSTI NA VODI, KAD NA ULJU, A KADA SE JEDE RIBA TOKOM BOŽIČNOG POSTA: Ovih pravila se treba PRIDRŽAVATI

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas su počeli da se pridžravaju ovogodišnjeg Božićnog posta, koji će trajati sve do 7. januara 2024. godine, odnosno do proslave Božića.

U danima posta vernici će se pripremati za obeležavanje jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika kroz posvećenost molitvi i čišćenju tela i duše kroz ishranu, dobra dela i pozitivne misli.

Božićni post traje 40 dana, a on nije strog kao Uskršnji. Ima dva aspekta: telesni i duhovni, a oba su jednako važna i jedan ne ide bez drugog.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post – odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla – nema koristi za vernika ako nije povezan s duhovnim.

Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, reči su Svetog Jovana Zlatoustog.

Božićni post uveden je po uzoru na samog Isusa Hrista, koji je, prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u molitvi i posteći. On je, inače, ranije trajao samo sedam dana, ali je na Svehrišćanskom saboru 1166. doneta odluka da ubuduće traje 40 dana. Ipak, oni koji imaju zdravstveni ili neki drugi problem zbog kog ne mogu da izbegavaju hranu životinjskog porekla 40 dana imaju mogućnost tzv. "malog posta", koji traje sedam dana.

Pravila Božićnog posta

Post kod pravoslavnih vernika znači nekonzumiranje hrane i pića životinjskog porekla, odnosno mesa, mleka, jaja i životinjske masti u periodu od 40 dana, do Božića.

Na vodi se, odnosno strogo, posti samo sredom i petkom, dok su ponedeljkom, utorkom i četvrtkom ulje i vino dozvoljeni, a subotom i nedeljom se jede i riba. Dakle, to treba da izgleda ovako:

• sreda i petak - post na vodi
• ponedeljak, utorak i četvrtak - post na ulju
• subota i nedelja - post na ulju, uz dovoljenu ribu

Najstroži post je na Badnji dan, kada vernici sve do večere poste isključivo na vodi.

Istorija Božićnog posta

Po vremenu nastanka Božićni post je jedan od najstarijih. O njegovom postojanju svedoče već sveti Amvrosije Milanski i njegov učenik blaženi Avgustin. Rimski episkop Lav I Veliki nazivao je Božićni post drevnom ustanovom i žrtvom Bogu za plodove, sabrane tokom leta i jeseni.

U početku Božićni post nije bio tako dug kao sada. Kod nekih hrišćana je trajao 7 dana, dok je kod drugih trajao nešto duže. Post od četrdeset dana se počeo držati, po svemu sudeći, tek posle Carigradskog sabora 1166. godine, kada je carigradski Patrijarh Luka doneo rešenje po pitanju dužine trajanja posta. Jasnog pravila po tom pitanju nema, priznao je on, ali „moramo…. slediti nepisano crkveno predanje i moramo postiti… od 15. dana novembra (28. novembra po novom kalendaru).

Osobenosti posta

Crkveni tipik (pravilo) propisuje da se u sve dane Božićnog posta uzdržavamo od mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Ponedeljkom (do spomena svetog Nikole – 19. decembra) možemo jesti hranu kuvanu bez ulja. Utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom možemo da jedemo ribu i posnu hranu s biljnim uljem. Po predanju najstrožiji post je sredom i petkom (suhojedenje: povrće, voće, hleb). Ukoliko praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, koji je 4. decembra, padne u sredu ili petak (ove godine pada u petak) razrešava se na jedenje ribe.

Bonus video: POST JE BORBA SA SAMIM SOBOM, PROTIV EGOIZMA Teolog otkrio blagodati i benefite: To je duhovna vežba protiv loših razmišljanja

(Espreso)