IZ ŠKOTSKE JE DOŠLA U SRBIJU DA SPAŠAVA UNESREĆENE I SIROČAD: Filmska priča heroine Eveline - takva se JEDNOM RAĐA!

Heroine Prvog svetskog rata u Srbiji su žene koje su tokom ratnih dejstava dale veliki doprinos i ponele ogromne žrtve. Mnoge od njih izgubile su i živote na frontu ili kao dobrovoljne bolničarke, ali i su bile jedine koje su ostajale i brinule se o domaćinstvima u okupiranoj zemlji.

Osim Srpkinja, svoj nesebičan doprinos dale su i žene iz drugih zemalja koje su pomagale srpskoj vojci i narodu, kao bolničko osoblje i humanitarne radnice.

Njihova imena su zlatnim slovima upisana u srpsku istoriju, a nemali je broj onih koje su napuštale svoju domovinu i lično došle i ostale sa srpskim narodom u teškim trenucima.

Najuglednjije građanke, kroz rad u različitim udruženjima, pomagale su ranjenicima, vojsci i civilima širom zemlje i u inostranstvu.

Neke od njih su aktivno učestvovale i kao bolničarke na frontu ili u okupiranim područjima; prikupljale pomoć vojnicima i narodu, od novca, lekova, hrane do odeće i cigara.

Jedna od njih bila je i Škotlanđanka Evelina Haverfild, ćerka lorda Abingera. Rođena je kao Prečasna Evelina Skarlet u gradiću Inverloh u Škotskoj 9. avgusta 1867. godine

Istorija je pamti kao sifražetkinju (naziv koji se krajem 19. i početkom 20. veka u anglosaksonskim zemljama koristio za pripadnice pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena, odnosno uvođenje ženskog prava glasa) i humanitarnu radnicu.

Početkom 20. veka, Evelina se uključila u rad Socijalno-političke unije žena koja se zalagala za žensko pravo glasa. Tokom Prvog svetskog rata je radila kao dobrovoljna medicinska sestra u Srbiji.

Zajedno sa dr. Elzom Inglis, 1914. godine se našla na čelu Misije škotskih žena koje su došle u pomoć našoj zemlji.

Kao višem sanitetskom radniku u zemlji zahvaćenoj ratom, Evelinina svakodnevnica se kod nas pretvara u stalni kontakt sa bolesnicima i ranjenicima.

Potpuno se saživela sa novom sredinom i njoj, do tada, nepoznatim narodom. Brzo je savladala osnove srpskog jezika, a ostalo je zapamćeno da se u vreme nestašice hrane preoblačila u odelo seljanke i tako odlazila na pijacu.

Tamo bi prodavala svoj nakit kako bi od dobijenog novca kupovala ranjenicima neophodne namirnice.

Zbog nemačke invazije, početkom 1916. godine, Evelina je bila primorana da napusti Srbiju. Vratila se u Englesku i tamo izveštavala javnost o situaciji u našoj zemlji.

Za nju nije važila ona izreka "Daleko od očiju, daleko od srca", jer ni u svojoj domovini nije zaboravila razorenu, ali pobedničku Srbiju i naš narod.

Te iste godine, u avgustu, na poziv Elsi Inglis, ona odlazi u Dobrudžu. Sa čuvenom Florom Sands osniva Fond Prečasne Eveline Haverfild i Majora Flore Sands za pomoć srpskim vojnicima i zarobljenicima.

Po završetku Prvog svetskog rata, Evelina je usmerila svoju pažnju i plemenitost prema srpskoj ratnoj siročadi.

Zato se vraća u Srbiju 1919. godine i u Bajinoj Bašti osniva Dom za ratnu siročad u kome je sigurno utočište našlo više od stotinu dece.

„Bili smo gladni, bosi, pocepani, šugavi i bedni“ – zapisao je štićenik Doma Blagoje Janković pred smrt u svom pismenom osvrtu na to vreme – „Evelina nas je spasila svega toga. Naučili smo da peremo zube, da jedemo iz svoje porcije, prvi put smo probali limun, smokvu, urmu, pomorandžu, dobijali smo razne konzerve od čijeg su pleha majstori vešto pravili tepsije i lončiće za kafu“.

Godinu dana kasnije, 21. marta 1920. godine, umrla je od upale pluća i sahranjena je u porti crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti, kao jedino nesvešteno lice kome je ova crkva pružila tu čast.

Ove reči uklesane su na njen nadgrobni spomenik:

„Radila je za srpski narod i borila se kao ravnopravan borac, pravi jahač i najverniji prijatelj! Počivaj u miru.”

Srpski narod je nikada nije zaboravio, a država ju je odlikovala Ordenom Svetog Save i Ordenom belog orla sa mačevima, koji joj je dodeljen posthumno. Za njeno grobno uzdarje je lično kralj Aleksandar Karađorđević poslao srebrni venac.

Tako je srpski narod izrazio svoju duboku zahvalnost Prečasnoj Evelini Haverfild, za čovekoljublje, koje je ona nesebično darovala našem narodu u vreme najvećeg stradanja.

Lik, delo i plemenitost ove heroine posebno pamte Bajinobaštani koji su u znak sećanja na nju Dom zdravlja nazvali "Evelina Haverfild". Na njemu su postavljene i dve spomen-ploče koje podsećaju na Evelinu.

Takođe, u crkvenoj zgradi otvoren je „Dom Eveline Haverfild” i tako je ispunjen Evelinin amanet da za sve napuštene i gladne postoji jedno sigurno sklonište pod istim krovom.

I jedna ulica u Bajinoj Bašti nosi ime ove hrabre žene.

Da je od zaborava čuvaju i nove generacije Bajinobaštana, dokazuje i novi mural koji je nedavno osvanuo u centru grada.

Poštanska markica sa likom Eveline Haverfild

Britankama, koje su u Prvom svetskom ratu pomagale srpskom narodu i vojsci odata je počast u vidu poštanskih markica. Pored Flore Sends, dr Ketrin Stjuart Makfejl, Elsi Ingliš, Izabel Galovej Haton i dr Elizabet Ros, na spisku ovih hrabrih žena, našla se i Evelina Haverfild.

Izdavanje markica je deo šire kampanje koju je sprovela ambasada Velike Britanije u Srbiji, a kojom je odata počast za više od 600 žena koje su pomogle Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Borba za ženska prava

Neizostavan deo Evelininog života bila je i borba za ženska prava zbog čega je učestvovala na brojnim protestima i bila hapšena nekoliko puta.

Pokazala je interesovanje za politiku i pridružila se umerenim udruženjima sifražetkinja, kao i Šerbornskom ogranku Nacionalnog saveza ženskih sifražetskih udruženja.

Bonus video:

(Espreso)