U OVOJ JAMI RADE I MAJKA I ĆERKA: Jedinstven u Srbiji, rudnik krije priče TIHIH HEROJA

Kada se sretnu ispred najstarije i jedine aktivne parne mašine na svetu, radnici rudnika "Rembas" ne pozdrave jedni druge sa dobar dan i kako si, već sa "srećno" . Mnogi se pitaju zašto je to tako, zašto je baš to rudarski pozdrav, ali kada dobijete priliku da sa ovim ljudima provedete samo sat vremena njihove smene, shvatite zašto njihov hleb zovu "hleb sa sedam kora".

Jama "Senjski rudnik" najstarija je u Evropi, kroz nju su se smenjivale generacije, neretko i cele porodice rade u utrobi zemlje, ali u srpskom rudarstvu uvek važi dobro poznato, zlatno pravilo - srodnici nikada ne mogu raditi istu smenu.

Ako se pitate zašto je to tako, rećićemo samo da je u pitanju visoko rizičan posao, koji tokom celokupne smene iziskuje neverovatnu pažnju i najstrože mere bezbednosti.

U okviru rudnika "Rembas" zapsoleno je preko hiljadu radnika, kako u jami, tako na površinskim kopovima. Ranim jutrom vredne rudare dobro poznati prasak parne mašine upozori da je vreme za početak radnog vremena. Ekipa Telegrafa dočekala je smenu i dobila ekskluzivnu priliku da se spusti u jamu i vidi ozarena lica, uvek spremna za šalu, iako će punih 8 sati raditi neverovatno težak posao.

Žene u rudniku

Kada smo sišli nekoliko stotina metara ispod zemlje, pozdravili smo ih rekavši "srećno", a onda zašli u mračne tunele Senjskog rudnika. Na putu kroz jamu prvo smo sreli prelepu Sabrinu koja poslednjih pet meseci radi posao ne tako tipičan za ženu, ali ipak je tu, rame uz rame sa svojim kolegama.

- Ovo je bio izazov za mene, zadovoljna sam ovde prilično, mi žene koje radimo ovde smo privilegovane - kazala nam je Sabrina.

Iako nije jedina žena u rudniku, Sabrina se u svom kolektivu posebno izdvaja. Pored supruga koji je takođe zaposlen u okviru "Rembasa", Sabrini je koleginica i njena majka, što je jedinstven slučaj kada govorimo o rudarstvu u našem regionu.

- Zajedno smo na poslu, ali smo druga radna jedinica - istakla je Sabrina.

Porodica Stevanović u rudniku 4. generacije

Damjan Stevanović gazi već šestu godinu u ovom poslu, prvo je bio zaposlen kao referent zaštite na radu, a od skoro i kao nadzornik provetravanja jame, a za Telegraf otkriva da je za ovo zanimanje potrebna stroga disciplina.

- Veoma je teško, potrebna je disciplina kao u vojsci jer su otežani uslovi rada, a povećan je i rizik - rekao je naš sagovornik.

Stevanović je odlučio da prati stope svojih predaka, pa ja on četvrta generacija koja radi u rudniku.

- Prvo mi je radio pradeda, pa deda po kojem sam dobio ime, onda otac i sada ja - ponosno ističe Damajan.

Koliko god da je težak posao kojim se bavi, Damajn kaže da je neverovatno ponosan i da bi i sve druge pozvao da im se pridruže.

Radiša dočekao penziju u jami

I pored svih napora nadređenih da svojim radnicima omoguće najbezbednije uslove za rad, u šta se i naša ekipa uverila boravkom u jami, uslovi su ipak teški jer radite stotinama metara ispod zemlje, a to nam je objasnio i još jedan od iskusnih rudara koji broji osamnaestu godinu u ovom rudniku.

- Radi se pod zemljom, teška je građa, čelik, morate ispoštovati sve dogovore koje imate na raportu, da pratite uputstva da ne dođe do povrede na radu, jer svakog trenuka vam preti opasnost - kazao je Radiša Mijajlović.

Nakon što smo obišli jamu, na ulazu u rudnik svoj red da uđe u smenu čekao je Radoljub Nešić koji za samo 15 dana završava svoj radni vek. Iako ga život nije mazio i pazio, odlučio je da novac za svog bolesnog sina zarađuje u Senjskom rudniku, radeći možda najteži posao na svetu.

- Mora da se radi, ali hvala rukovodstvu jer platu dobijamo na vreme što je jako važno - kazao je Nešić za Telegraf.rs.

Naš sagovornik je istakao i da je ovde stekao i prijatelje sa ceo život sa kojima je delio veoma teške momente.

- Prošli smo i dobro i loše, ali sve se na kraju izdržalo, ipak je to najteži posao - zaključio je dodavši da je im je bezbednost na prvom mestu tako da se kolege međusobno čuvaju.

- Moraš da čuvaš i sebe i kolegu, nije lako.

Ipak Radoljub će pamtiti samo lepe trenutke, kao i preduzeće koje mu je platu uvek davalo na vreme, što je njemu i te kako bilo važno.

Cik parne mašine još jednom se oglasio, bilo je vreme za novu smenu, koja je na svoj posao krenula vedrog duha i orna za rad, kao da je to najlakši posao koji mogu da rade.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs)