MNOGI NISU NI ČULI ZA LOGOR ZA SRPKU ELITU! Nalazi se u blizini POZNATOG ŠOPING CENTRA u Beču u koji Srbi često idu

Odakle početi ovu priču... Kuda god da se usmeri - tužna je. Veoma. I ne zna se zapravo šta je bolnije - sudbina tih Srba izmučenih u austrougarskom logoru Nežider ili to što njihovi sunarodnici stotinak godina kasnije nadomak humki stradalnika idu u šoping i ne obaziru se. Verovaćemo iz neznanja. Ni sveću da zapale. Srbi tako malo znaju o Srbima.

Nadamo se da će ovim tekstom oni Srbi koji svraćaju u čuveni autlet centar Parndorf, a koji se nalazi tu preko puta strašnoga mesta iz Prvog svetskog rata i na samo trideset minuta od Beča, a takvih je na hiljade, probudimo želju da svrate i odaju počast srpskim internircima.

- Život u logoru bivao je sve teži. Onde se bolest ugnjezdila, a smrt kosila. Bilo je dana kada iz našeg kruga odnesoše u izvesnim vremenskim razmacima jedan za drugim 10 leševa, da ih bace u jamu. Tek što bi se u nama stišao užas takvog jadnog prizora, sledovao bi mu idući. Zato nam se pričinjavalo da je broj umrlih još veći - pisao je slavni naučnik Milutin Milanković, koji je u logor doveden 21. oktobra 1914. godine.

On je bio jedan od 14.500 srpskih i crnogorskih civila, koliko je Dušan Krivokapić zapisao da ih je prošlo kroz logor.

- U lageru je svoje kosti ostavilo 9.700, iz lagera je golu dušu iznelo 4.800 lica - naveo je Krivokapić.

Ministar Nikola Selaković

Prvi logori stvoreni za Srbe, Nežider je bio jedan od najsurovijih, preživela tek trećina zarobljenih

Malo je u svetu poznato da su konclogori, koji su jedno od obeležja nacističkog užasa Drugog svetskog rata, u stvari nastali tokom Prvog svetskog rata i to već početkom ovog velikog sukoba. Prve logore Austrougarska je formirala za Srbe, kako one iz Srbije tako i sa prostora srpskih zemalja pod njihovom vlašću. Logor Nežider bio je jedan od najsurovijih logora za Srbe, a njegov sistem torture preživela je tek jedna trećina od blizu 15.000 zarobljenih - kaže ministar Nikola Selaković:

- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je inicijativu da se napravi elektronska baza svih naših predaka koji su svoje kosti ostvili širom Evrope i severa Afrike, a kod austrijskog Crnog krsta pokrenućemo inicijativu da i u Nežideru postavimo spomen obeležje sa imenima svih koji su u logoru stradali. Tako bi svako od potomaka moga da pronađe ime svoga pretka i u bazi dostupnoj preko interneta i na licu mesta.

Nežider je bio koncentracioni logor za srpsku elitu, iliti kako je zabeležio Miladin Nikolić Rasinski "za sve one koje od kojih je Austrougarska strepela". Istina, strepeli su oni umnogome od srpskih vojnika, ali školovani i obrazovani bili su posebna opasnost.

Iza zidina zgrada i konjušnica stare husarske kasarne, vremenom dograđivane, u veoma lošim uslovima uz neretku pojavu epidemija zatočeni su bili mnogi ugledni Srbi, među kojima Miloš Đosić, potpredsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Jovan Vojinović, otac srpskog komitskog vođe Koste Vojinovića, pa Aca Binički, operetski glumac i reditelj, Vladeta Dragutinović, glumac, Sima Pandurović, pesnik, Krsta Cicvarić, novinar, Marko Murat, slikar, Jovan Ilkić, arhitekta, Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, dr Milirad Nedeljković, profesori, učitelji, književnici, narodni poslanici, sudije, advokati, lekari, i 160 sveštenika.

Milutin Milanković ovako je opisivao dolazak Srba u Nežider i gubljenje vere u slobodu:

- Izmučeni ratnim događajima, iscrpljeni mukama transporta u zabravljenim furgonima, izgledali su kao aveti. Strpaše ih u prizemlje kasarne gde su se pre toga nalazile konjske štale. Počeše umirati kao mušice, spočetka po jedan dva dnevno, a kasnije njih sve više i više. Njihova pričanja ubiše u nama svaku nadu i osetismo svu težinu robovanja.

A nad svim tim nesretnicima nadvijala se senka Julijusa Vajngrabera, izuzetno strogog komandanta logora, koji je naredio da se izgladnelost. od kojih su mnogi umrli, kao uzrok smrti službeno zavodi iznurenost srca!

Poslednja žrtva obesti i varvarstva Austrugara bila je Persida Matković iz Gornjeg Milanovca. Ubijena je 30. oktobra 1918, dan pred raspuštanje koncentracionog logora.

Zato, Srbi i Srpkinje, kada krenete da kupujete jeftino u autlet centru Parndorf, odvojite vremena, i posetite mesto velikog srpskog stradanja. Otrgnimo ga zajedno od zaborava.

Bonus video:

(Espreso / Kurir)