SRBI SVOJIM SINOVIMA MASOVNO DAJU IMENA JEVANĐELISTA: Ovo su priče Mateje, Marka, Luke i Jovana

Marko, Mateja, Luka i Jovan nisu bezrazložno četiri najpopularnija imena u Srbiji. To su imena četvorice Jevanđelista, Isusovih najbližih i najodanijih učenika, koji su nakon njegovog raspeća, a potom i vaskrsenja napisali priče o svom učitelju, što iz ličnih iskustava i doživljaja, što na osnovu brojnih svedočenja Isusovih sledbenika i očevidaca njegovih čudesnih dela.

Sva četvorica Jevanđelista imala su drugačije puteve i sudbine. Jedne je Isus sa puta grešnika usmeravao na put spasenja i ispravnog delovanja, dok su mu se drugi priključili sa snažnom verom od samog početka. Svoje priče o Isusu napisali su u različito vreme, sa različitim povodima i drugačijim viđenjem događaja i njegovog puta, ali sa istim ciljem - da ljudima približe učenja svog učetilja. Ipak, i same njihove priče bile su veličanstvene.

Mateja

Sam Mateja je bio Jevrejin i ubirao je poreze od drugih Jevreja za rimskog cara, čija se vlast tada proširila na njihovu zemlju. Niko nije želio da komunicira sa Matejem, njegovo zanimanje se smatralo sramotnim: carinici, odnosno poreznici, nisu bili po volji naroda. Zašto? Od svega prikupljenog novca, poreznici su slali rimskim vlastima određeni iznos, a od ostatka im je bilo dozvoljeno da uzmu koliko su hteli. Zato se verovalo da su poreznici okrutni i bestidni ljudi. Zato je svima bilo neverovatno i to što se Hrist obratio takvom čoveku, i kako je ovaj carinik odgovorio na njegov poziv.

Carinik je ostavio svoje zanimanje, imanje i otišao za Hristom. Štaviše, priredio je veliku gozbu za Hrista u svojoj kući, pozvao druge carinike i grešnike, i svi su bili za istom trpezom, što je veoma iznenadilo književnike: kako može, mislili su, da deli trpezu sa takvima? Isus je na ovo rekao:

"Došao sam da pozovem ne pravednike, već grešnike na pokajanje".

Od tada je Mateja postao jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i nikada ga nije napustio. Slušao je propovedi, gledao čuda, sledio Hrista na njegovim putovanjima po Galileji i Judeji. Zajedno sa drugim učenicima bio je svedok stradanja, Isusove smrti i vaskrsenja.

Kada je došlo vreme da se apostoli raziđu po različitim zemljama kako bi propovedali veru, jerusalimski hrišćani, koji su došli od Jevreja, zamolili su Mateju da im pre odlaska zapiše Hristova dela i učenje. Naravno, apostoli su to vernicima govorili mnogo puta ranije, ali ljudi su želeli da imaju pisani izvor sa kojim bi mogli da se savetuju kada Hristovi učenici nisu bili u blizini. Apostoli su se usaglasili da će Matej to učiniti bolje od drugih. Kasnije je mnogo propovedao po raznim azijskim zemljama, činio mnoga čudesa i dela. Život je završio mučeničkom smrću.

Matej se prikazuje na ikonama i u hramovima kako pored sebe ima anđela ili čoveka. Zašto? Zato što je pokazao ljudsku prirodu Isusa Hrista. Jevanđelje po Mateji navodi rodoslov iz kojeg dolazi Isus. Mateja je napisao svoje Jevanđelje za Jevreje i njima je bilo važno da znaju da Isus nije varalica. Drevni jevrejski proroci predviđali su da će Mesija, spasitelj, biti iz Davidove loze. Ovdje Mateja potvrđuje da je Isus iz Davidove loze i da je njegov dolazak predskazan u Starom zavetu. Za svoje čitaoce, Matej je u svoje Jevanđelje uključio mnoge citate iz Starog zaveta.

Marko

Apostol Marko je rođen u Jerusalimu. Poticao je iz svešteničke porodice. Marko nije bio deo kruga od dvanaest apostola koji su pratili Hrista tokom njegovog zemaljskog života – bio je još premlad. Međutim, Marko je od detinjstva bio okružen Hristovim učenicima. Apostol Varnava je bio njegov stric. Markova majka Marija takođe je bila hrišćanka. Apostol Petar se krio u njenoj kući nakon što je čudesno oslobođen iz zatvora.

Posle vaskrsenja Isusa u kući majke Svetog Marka vernici su se okupljali na molitvi. Apostoli su često dolazili tamo. Marko se zbližio sa njima. Zajedno sa Pavlom i njegovim stricem Varnavom, Sveti Marko je krenuo na veliko misionarsko putovanje. Propovedao je po različitim mestima – Antiohiji, Kipru, Egiptu, Grčkoj, Libiji...

Marko je svoje jevanđelje napisao u Rimu. Kada je apostol stigao tamo, u „prestonici sveta“ već je bilo mnogo hrišćana, a mnogi od njih su bili mnogobožci pre nego što su primili novu veru. I, sastavljajući Jevanđelje, Marko je uzeo u obzir da tokom svog odrastanja ovi ljudi nisu proučavali, kao Jevreji, Stari zavet, da su ljudi sasvim druge kulture, i zato je pokušao da za njih napiše priču o Isusu u kratak i jasan put.

Tekst Jevanđelja po Marku ispunjen je čudesnim događajima.

Pored jevanđelista Marka prikazan je lav. Lav je simbol božanske i carske moći.

Luka

Obično kada govorimo o apostolima, mislimo na dvanaestoro ljudi koje je Isus učinio svojim prvim učenicima. Ali bilo je više apostola. Pored najužeg kruga od dvanaestoro učenika, bilo je još sedamdesetoro apostola koje je Isus kasnije pozvao, ali i drugi ljudi koji su takođe išli za njim. Luka je bio jedan od sedamdesetorice apostola.

Rođen je u sirijskom gradu Antiohiji. Luka nije bio Jevrejin, ali je dobro poznavao jevrejsku religiju i običaje. Bio je obrazovan čovek, izučavao je medicinu, slikarstvo, i dobro je poznavao grčki jezik i odlično pisao na njemu. Jednog dana Luka je otišao iz Antiohije u Galileju i tamo se pridružio narodu koji je pošao za Isusom Hristom.

Pose vaskrsenja, Sveti Luka se zadržao neko vreme u Jerusalimu, a zatim se uputio u svoju otadžbinu, u Antiohiju. Tamo je već bilo mnogo hrišćana, a Isusu ga je odveo Sveti apostol Pavle, koji je čak bio i Lukin rođak.

Zajedno sa Pavlom, Luka je, posle mnogih putovanja došao u Rim. Tu je napisao svoje Jevanđelje.

U svom Jevanđelju Luka je prikazao zemaljski život Isusa ne samo na osnovu onoga što je sam video i čuo, već i koristeći mnoga svedočanstva bliskih Hristovih učenika.

Glavnim čitaocima svog Jevanđelja Luka smatra neznabošce, pre svega Grke, obrazovane i pronicljive. Luka je već poznavao prva dva jevanđelja (po Mateju i po Marku) i sledio ih, ali je njegovo izlaganje tačnije i jasnije. Luka se naziva ne samo jevanđelistom, već i istoričarem.

Svoje jevanđelje počinje opisom Hristovog rodoslova. Ali rodoslov ne potiče od Avrama, pretka jevrejskog naroda, već od samog Adama, prvog čoveka na Zemlji. Tako Luka naglašava da je Hrist došao zbog spasenja celog ljudskog roda, a ne samo Jevreja.

Lukin simbol je bik, tele. U davna vremena, bikovi su žrtvovani Bogu, a u Lukinom slučaju to je naglašavalo ideju koju Luka posebno nastoji da izrazi u svom Jevanđelju: Hrist je služio ljudima i žrtvovao se za spasenje ljudi.

Luka je umro mučeničkom smrtu u Tebi i bio je razapet na stablu masline.

Jovan

Njegovo Jevanđelje nije samo svedočanstvo očevidaca, već i temelj celokupnog učenja o Bogu i spasenju, koje se kasnije razvilo u crkvi.

Bio je sin galilejskog ribara Zevedeja i Salomije i brat apostola Jakova. Jovan je prvo bio učenik Jovana Krstitelja i prvi put je video Hrista na obali Jordana kada se Isus krstio. Vreme je prolazilo. Jednog dana, Jovan i njegov brat pomogli su svom ocu da peca u Galilejskom jezeru. Hrist je išao uz obalu. On je ribarima, čiji pecanje tog dana nije išlo dobro, dao divan ulov i podstakao je braću da ga slede. Ribari su odmah ostavili svoje mreže i pošli za Isusom.

Karakteri Jakova i Jovana bili su vatreni, eksplozivni, zbog čega su od Hrista dobili nadimak „Voanerges“ („sinovi groma“).

Isus je pozvao Jovana da ide sa njim u kuću u kojoj je ležala mrtva devojčica Jairova ćerka, i pred mladim učenikom vaskrsao ju je. Jovan je bio sa Hristom na gori Tavor kada se preobrazio pred učenicima.

Od svih apostola, samo je Jovan zajedno sa Bogorodicom bio pod krstom kada je Isus razapet. Ostali učenici su se plašili da idu na Golgotu - bilo je opasno. I takođe je bilo strašno teško gledati svog voljenog učitelja kako doživljava strašne muke...

Međutim, uprkos ovim mukama, Isus se obratio Jovanu sa krsta i zamolio ga da se brine o njegovoj majci.

Mnogo neočekivanih događaja i putovanja potom palo na sudbinu Isusovog učenika : oluje i brodolomi, mučenja i tamnice, nadmetanja sa gatarima i vračarima, čuda i isceljenja, batine, slava i progon... On je jedini od svih dvanaest najbližih učenika koji nije bio ubijen, nego je umro u starosti.

Pored jevanđeliste Jovana prikazan je orao. Uzvišeni način na koji je napisano Jevanđelje po Jovanu, sadržaj podseća na visoki let orla. Orao je takođe simbolično oličenje Svetog Duha.

Jovan je napisao svoje Jevanđelje u vreme kada je živio u gradu Efesu (danas teritorija Turske). Ovo je najkasnije napisano Jevanđelje. Napisano je kada je Jovan Jevanđelist već imao preko 90 godina, po želji hrišćana ostrva Patmos, koji su veoma voleli i poštovali Jovana. U tekstu apostol pominje događaje koji nisu ušli u prva tri jevanđelja. A glavna ideja koju je Jovan želio da prenese ljudima: Bog je Ljubav!

Bonus video:

(Espreso / Blic žena)