ZA TRI DANA SLAVIMO MALU GOSPOJINU, VELIKI PRAZNIK: Ovo su običaji koje poštuje svaki pravi vernik

Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, predstavlja crkveni praznik koji se obeležava 21. septembra svake godine, što je za tri dana.

Mala Gospojina spada u red najvećih crkvenih praznika, kada se proslavlja rođenje Bogomajke.

Rođenje presvete Bogorodice

Joakim i Ana su dugo bili bez dece, a već ostareli, molili su Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da ju je Bog čuo i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti službi Bogu Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači “visoka” ili “gospodareća”.

Već u trećoj godini, Marija je odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela uz bogosluženja, molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečeći bolesne i šireći rečim Spasitelja. Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Kao što joj je arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je obavestio da će se, na ovaj dan, upokojiti. Vaznela se na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”. Ovaj događaj Srpska pravoslavna crkva slavi kao Veliku Gospoijinu, a obeležava se 15. avgusta.

Narodni običaji za Malu Gospojinu

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, ovaj dan je označavao vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimskih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža . Pilići izlegnuti u ove dane, prema predanju, biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

U Šumadiji ovaj dan se smatra velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom na sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava. Ovaj dan je, prema verovanjima, pogodan i za održavanje svadbi i veridbi.

(Esp

Bonus video:

reso)