KNEGINJA MILICA SE KUPALA SAMO U OVOJ BANJI KAKO BI SE PODMLADILA: Nalazi se na samo DVA SATA OD BEOGRADA!

Banje su provereno dobra mesta gde se mogu napuniti baterije, reštiti nagomilani stres i uživati u blagodetima vode. Većina građana u Srbiji banje posećuje zbog reumatskih, ortopedskih i kardiovaskularnih oboljenja, ali isto tako česti gosti banja su i porodice s malom decom. Prelepa priroda i uređeni parkovi pravi su raj za mališane, a ova prirodna lečilišta jesu utočište i za sve koji žele da na kratko pobegnu od gradske vreve, svakodnevne jurnjave i obaveza.

Znamo da je Srbija bogata neverovatnom prirodom, a u mnogim zelenim oazama se nalaze banjska odmarališta, idealna za uživanje.

Za lekovite vode naših banja zna se još iz antičkog doba, a neka od lečilišta su jedinstvena i u Evropi, poput gejzira tople vode u Sijarinskoj Banji ili najtoplije vode od preko 100 stepeni u Vranjskoj Banji.

A ako želite da pobegnete negde za vikend, da je blizu, da je zeleno, čisto i opuštajuće, na samo dva sata od Beograda se nalazi Ribarska banja.

Ribarska banja

Ribarska Banja je smeštena na severnim padinama planine Veliki Jastrebac, a od Kruševca je udaljena 34 kilometara. Odlikuju je hrastove i bukove šume.

Najstarije kupatilo ovde se vezuje za priču o knjeginji Milici koja je dolazila da se kupa kako bi se podmladila i ostala lepa.

Naravno, u svoje vreme su i Turci bili očarani lekovitim izvorima ovog tla, pa su i sami izgradili veliki hamam, u kojem su uživali samo oni najbogatiji.

Nakon dugih 500 godina, tačnije 1852.g, banju je posetio Aleksandar Karađorđević, koji je naredio izgradnju novog, u to vreme modernijeg kupatila, a samo dve godine kasnije, banja je dobila svog prvog doktora.

Nažalost, krajem 19. veka je porušeno skoro sve, ali je vrlo brzo i obnovljeno. Ponovno interesovanje za banju, njen razvoj i izgradnju mnogobrojnih objekata, javlja se za vreme kralja Petra I Karađorđevića, navodi portal turizam i putovannja.

Za nastanak imena, vezuje se jedna veoma zanimljiva priča. Naime, ovde su ribari za kneza Lazara pecali ribu, najčešće pastrmku, za koju se smatralo da je najkvalitetnija i najukusnija.

Termalne banjske vode

Ribarska Banja ima šest izvora mineralne vode. Najtoplija voda dostiže temperaturu 41,5°C. Lečenja se sprovode u Zavodu za rehabilitaciju obolelih od ortopedskih i degenerativnih i koštanozglobnih oboljenja.

Nedavno je otvoren moderan spa centar u okviru kojeg se nalaze hidromasažni bazeni, slane sobe, parna kupatila, fitnes centar kao i prostorije u kojima se sprovode vrhunske masaže i tretmani. Jedna od aktivnosti koje se sprovode u okolini Ribarske Banje jeste lov na krupnu i sitnu divljač. Ipak se čini da je omiljena letnja aktivnost kupanje u otvorenim bazenima.

Ako želite svoj odmor da provedete opuštajući se uz pomoć toplih voda, masaža i svih ostalih velnes zadovoljstava, banju možete posetiti bilo kad. Ali ako ste raspoloženi za dugačke šetnje, avanturu i možda čak noćni život, za vas je leto idealan period.

U Ribarskoj banji se tokom leta organizuju razni događaji, bazari i manifestacije od kojih je najpoznatija Kulturno leto. Savršena za sve ljubitelje folklora, performansa raznih umetnika i domaćih specijaliteta.

Prošetajte strmim stazama planine Jastrebac, posetite Avantura park, obiđite grad Kruševac. Tu možete da vidite čuvenu gradsku kulu, spomenik kneza Lazara, Narodni muzej, lokalitet "Lazarev grad" i mnoge druge kulturno-istorijske spomenike.

Manastir Sveti Roman

Provozajte se do Đunisa i obiđite Manastir Sveti Roman, koji se nalazi nekih dvadesetak kilometara od banje.

Nazvan je po Romanu Sinajcu, iscelitelju i čudotvorcu iz 9. veka i jednom od učenika svetog Klimenta, koji je sahranjen u ovom manastiru. Okolina manastira je izvanredan prirodni pejzaž koji odiše mirnoćom i toplinom. U blizini manastira nalazi se i izvor lekovite vode.

Manastir je poznat i pod imenom Koničinik ili Konjica. Po narodnom predanju ovaj manastir je obnovio sluga kneza Lazara, koji je, čuvajući stado, naišao na razrušen grob Svetog Romana.

Hrabri ruski dobrovoljac carske Rusije, Nikolaj Nikolajevič Rajevski, koji je poginuo tokom turskog napada, avgusta 1876. godine i bio inspiracija Tolstoju za lik grofa Vronskog u romanu Ana Karenjina, sahranjen je u ovom manastiru.

Bonus video:

(Espreso / Žena Blic, Iris Krdžić)