OVE STVARI DANAS NE RADITE, VERUJE SE DA TAKO ČINITE VELIKI GREH! Sveti Vartolomej nikako NE PRAŠTA

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja, dok je njegov glavni praznik, 24, odnosno prema julijanskom kalendaru 11. jula

Kada je ovaj veliki apostol bio razapet na krst u jermenskom Albanapolju, hrišćani su skinuli njegovo telo i časno su ga sahranili u olovni kovčeg. Pošto su se na grobu apostola dešavala mnogobrojna čudesa, naročita isceljenja bolesnih, zbog čega se uvećavao broj hrišćana, neznabošci su uzeli kovčeg sa Vartolojevim moštima i bacili su ga u more.

U isto vreme bacili su još četiri kovčega sa četiri mučenika: Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Po Božjem promislu, kovčezi nisu potonuli, već ih je voda odnela u četiri različita grada: Akakijev u grad Askalus, Grigorijev u Kalabriju, Lukijanov u Mesinu, Papijanov na drugu stranu u Siciliju, a Vartolomejev na Liparska ostrva.

Nekim tajanstvenim otkrovenjem saznao je episkop liparski Agaton o tome da se mošti svetog apostola približavaju. Agaton je sa sveštenstvom i narodom izašao na obalu i dočekao kovčeg sa velikom radošću.

Tom prilikom desila su se mnoga isceljenja od moštiju svetog apostola. Mošti su bile položene u crkvi svetog Vartolomeja i tu su ležale do vremena Teofila ikonoborca (oko 839. godine), a kada su muslimani zagazili na Lipare, mošti su prenete u grad Benvent.

Tako je Gospod proslavio apostola čudesima i za života i posle smrti.

Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi radovi u njivi propadnu. Narod kaže: "Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!"

U nekim delovima Srbije veruje se da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje. Slično, ako je danas oblačno vreme, smatra se da to najavljuje lošu godinu za ratare i sve koji žive od obrađivanja zemlje.

Ne radite danas u njivi

U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do oluje, ali to se retko dešava.

Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zato ga u našem narodu i zovu Vratoloma (Vrtoloma). Zabranjuje se i kupanje u rekama, a ženama da "bućkaju" mleko.

Takođe, na današnji dan se obustavljaju svi poslovi na njivama.

Bonus video:

(Espreso / Alo)