DA LI VALJA RADITI NA VELIKU GOSPOJINU: Verski analitičar rešio dilemu o pranju veša i usisavanju na CRVENO SLOVO

"Nemoj da radiš danas, spaliće te Sveti Ilija", "Crveno slovo je, završićemo onaj posao sutra", "Nemoj danas da pališ mašinu, crveno slovo je. Kazniće nas bog!"...

Ove rečenice često čujemo kada SPC obeležava neki praznik koji je u kalendaru obeležen crvenim slovom. A prvi takav nam dolazi već 28. avgusta - Uspenje Presvete Bogorodice iliti Velika Gospojina.

Da li je zaista veliki greh raditi na taj dan, šta se sme, a šta ne? Sagovornici Kurira ističu da nikoga neće kazniti bog ako tog dana nešto uradi, jer ta uverenja dolaze zapravo iz sujeverja!

Svako od nas bar je jednom čuo tu čuvenu: "Nemoj ništa da radiš, crveno slovo je!", ipak sve to nema veze sa učenjem hrišćanske crkve, kaže verski analitičar Draško Đenović.

Crvena slova do kraja godine

28. avgust Uspenje Presvete Bogorodice - Velika Gospojina

11. septembar Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

21. septembar Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina

27. septembar Vozdviženje časnog krsta - Krstovdan

27. oktobar Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka) Trnova

21. novembar Sabor svetog arhangela Mihaila - Aranđelovdan

4. decembar Vavedenje Presvete Bogorodice

19. decembar Sveti Nikolaj, arhiepiskop mirlikijski čudotvorac - Nikoljdan

- To je sve došlo od sujeverja i nema veze s učenjem hrišćanske crkve. Crveno slovo je bio način da se domaćica na neki način odmori u vreme kad nismo imali mašine za pranje veša, sudova, kad se odeća šila, kada sve se ručno radilo. Nemojmo da zaboravimo da su domaćice nekad imale po petoro, šestoro dece, crveno slovo je na neki način značilo da ta žena dane dušom - objašnjava Đenović za Kurir.

On ističe da takve stvari uglavnom izgovaraju ili zagovaraju oni koji su nominalni vernici.

Šta je crveno slovo

Termin "crveno slovo" je utemeljen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obeleženi crvenom bojom u crkvenom kalendaru. Na taj dan se uglavnom posti, odlazi se u crkvu i ne rade se teži poslovi.

Inače, svaka nedelja je crveno slovo, zatim ima velikih 12 gospodnjih praznika, kao i velikih svetitelja koji su obeleženi crvenim slovom.

Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja. Crkva ih je posvetila značajnim događajima iz Spasiteljevog života i velikim svetiteljima u želji da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi trebalo da se provodi vreme u molitvi, pri crkvi i u porodici, kao maloj crkvi i da se uči životnim vrlinama.

- Prvo, mi ne verujemo da bog kažnjava, naši postupci nam mogu doneti neke nedaće, ali to svakako neće biti zbog usisavanja, šivenja, posebno ne pranja veša u mašini. Ljudi koji redovno idu u crkvu nemaju taj problem, jer oni shvataju suštinu jevanđelja i hrišćanske vere. To je sujeverje i to su bapske priče, jer sama crkva to ne uči - naglašava Đenović.

Miloš Stojković, teolog i poverenik Hilandara, kaže da je taj dan crkva odredila za molitvu i u znak sećanja na nekog svetitelja, te da svi pravoslavni hrišćane te dane treba da provedu u molitvi, odlazeći na liturgiju.

Dan posvećen molitvi

Da poštujemo suštinski, a ne formalno

Stojković naglašava da o velikim praznicima treba izbegavati teške poslove, radove na polju i gradilištima.

- Taj dan je posvećen molitvi za uspeh, da žito rodi, da porodica bude na okupu, da nam krene napred, uz molitvu mi kao hrišćani bi trebalo te datume da poštujemo, ali suštinski, a ne samo formalno - napominje Stojković.

- Ne bi trebalo da se rade teški poslovi, u smislu građevine, nečega što nije nužno. Sigurno Gospod neće kazniti vozače koji moraju da voze kamion ili ljude koji moraju da rade toga dana, ili one koji tog dana spreme ručak, uključe mašinu, operu nešto... Nije smak sveta ako se tako nešto uradi. Kada govorimo o poslovima, tu mislimo na poslove koji nam nisu nužni i koji mogu da sačekaju sledeći dan - navodi Stojković.

(Espreso/Kurir.rs)