OVO JE NAJOPASNIJI RAK KOŽE: Granica se spušta, a STRUKA apeluje na 2 VAŽNE stavke u PREVENCIJI

Melanom je najređi oblik raka kože, ali istovremeno i najopasniji. Samo 30 posto melanoma se javlja u mladežu koji već postoji, dok se kod 70 odsto pacijenata javlja na prethodno potpuno neizmenjenoj koži.

Melanom je smeđe ili crne boje, a retko može da bude i crven, boje kože ili beli, u nivou ili izdignut. Može da se javi bilo gde na koži, na sluzokoži, ispod nokta i u oku. Pregled i samopregled kože i mladeža jednom u mesec dana najbolja su prevencija u ranom otkrivanju melanoma, jednog od oblika raka kože. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, melanom je 100 odsto izlečiv.

UPOZORENJE NA VISOKO UV ZRAČENJE

Poseban akcenat na opasnost od melanoma stavlja se tokom letnjih meseci, nakon korišćenja solarijuma i u danima kad je UV zračenje opasno po zdravlje. Institut "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je na svom sajtu biometeorološku prognozu u kojoj se navodi da je vreme danas opasno po zdravlje, posebno u dva dela naše zemlje.

Takođe, ono što dodatno zabrinjava struku je izlaganje zračenju u solarijuma i Suncu u periodu od 10-17 časova.

Za Espreso portal doktorka Lidija Kandolf Sekulović ispričala je kako možemo prepoznati melanom.

- Sa melanomom je problem što u ranim fazama kad tek počinje se vrlo teško razlikuje od mladeža i jedina razlika je to što se mladež ne menja, dok melanom kada se pojavi izgleda kao mrka mrlja ili svetlo braon do crne boje koja se vremenom povećava i dobija sve nepravilniji oblik, dobija više boja, i raste, to je najvažnija stvar, u kasnijim fazama se izdiže iznad kože i počinje da krvari. Kod nas se obično ljudi javljaju u fazi kad počne da krvari, 30 odsto ljudi se javlja tek u toj fazi. Bilo bi dobro da se jave u fazi kada on ima nepravilne ivice, više boja, kada je još uvek u nivou kože. Jer kada se u toj ranoj fazi prepozna i ukloni, melanom onda ne utiče na život pacijenta jer se sprečava mogućnost da se proširi na limfne čvorove i unutrašnje organe. Zato je vrlo važan pregled kože, jednom u par meseci. Svako od nas nakon tuširanja treba da obrati pažnju da li to što ima na koži menja svoj oblik u odnosu na ono kako je izgledalo prethodnih meseci. Ako se tako nešto primeti treba otići kod dermatologa koji će onda odraditi pregled sa dermoskopom. To je aparat koji prosvetljava i uvećava promene i mogu da se vide preciznije. Hiruškom intervencijom koja traje oko 15 minuta vi ste rešili problem melanoma i ne može da vam ugrozi zdravlje. U fazama kada je melanom deblji od milimetar u koži veći je rizik da ode u limfne ćelije, unutrašnje organe, pluća, jetru, kosti i tada je lečenje komplikovanije.

Pitali smo doktorku koja je starosna granica i da li uopšte postoji kada su melanomi u pitanju.

- Melanomi se vrlo retko javljaju u detinjstvu, do 15 godine je izuzetno redak. U Holandiji je melanom drugi na listi maligniteta kod žena mlađih od 30 godina. To se pripisuje neopreznom i nepotrebnom sunčanju radi tamnjenja kože, ali i korišćenju solarijuma, odnosno UV zračenje je nešto što u najvećem broju slučajeva što izaziva melanom tako rano. Uz to naravno ide i genetika, ali se generalno melanom javlja u bilo kojoj drugoj starosnoj dobi i kako je uzrast veći tako je i veća šansa za dobijanje melanoma. Ako se neko neoprezno sunčao 20 ili 30 godina, nakupljaju se oštećenja izazvana UV zračenjima pa se to kasnije i ispolji nakon 40 godina života, kaže Sekulović.

Savo Pilipović je predstavnik Udruženja obolelih od melanoma, a ujedno se i sam susreo sa ovom bolešću pa je za Espreso portal podelio svoje iskustvo sa melanomima.

- Melanom je jedini rak koji možete videti golim okom. Dakle, gledate svoju kožu i u slučaju bilo kakve promene ne mislite ništa o tome nego odete kod doktora. Na osnovu pregleda dermatolog vam kaže da li postoji sumnjiva promena ili ne postoji. Meni je brat od tetke 1999. preminuo od melanoma, ja sam išao narednih 13 godina na kontrole, pritom sam skinuo nekoliko mladeža pre toga. Problem sa ovim mladežom je bio taj što je bio u kosi i vrlo je teško uočiti promenu. Ni doktor nije video promenu dok nije ošišao deo kose oko mladeža. Nazalost, promena na tom mladežu je bila maligna, od tog trenutka ja sam počeo da se lečim od melanoma. Godinu dana od otkrivanja ovog melanoma dijagnostikovano mi je 7 metastaza na unutrašnjim organima, to je tada lajički rečeno bila smrtna presuda jer nisu postojali lekovi za metastazne melanome. Imao sam sreću da odem u Nemačku na ispitivanja pa sam tamo dobio lekove koji su danas dostupni i kod nas. Hvala Bogu od tada sam veoma dobro, živim jako kvalitetno, ispričao je Savo za Espreso.

Savo se kao predstavnik Udružnja obolelih od malinoma često susreće sa različitim iskustvima građana.

- Vrlo su različita iskustva. Preko 90 odsto građana mi se javi samo jednom. Imamo razgovor koji traje oko 45 minuta, gde pacijent dobije "mapu puta", ukazujem im na to šta može da im se desi. Najčešće mi se javljaju oni koji su već dobili dijagnozu i terapiju za lečenje melanoma. Govorim im šta će se dalje dešavati. Pružam im pomoć u smislu da imaju neku svest o tome šta ih očekuje sad sa melanomom, a sa druge strane iskustva su različita jer se javljaju u različitim stadijumima bolesti, neretko i kasno. Nemaju saznanja o tome šta je melanom, nekoliko puta sam čuo da pacijenti govore kako su saznali da melanom postoji tek kada im je dijagnostikovan, kaže Polipović.

UDRUŽENJE PACIJENATA I STRUKA APELUJU I OVE GODINE

Ove godine Udruženje insistira na neophodnosti uvodjenja adjuvantne terapije koja se još ne nalazi na listi lekova čije troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a koja bi mogla da spasi mnoge živote, ali i da obezbedi ekonomsku i društvenu korist čitavoj zajednici.

Prema rečima Pilipovića ova terapija prima se u trećem stadijumu bolesti, pre nego što melanom metastazira, i to 12 meseci. Polovina obolelih koji adjuvantnu terapiju prime za godinu dana, ne udje u fazu metastatskog melanoma, za razliku od sadašnjeg procesa lečenja koji se primenjuje tek kada se bolest proširi i koji je jako dug i naporan za pacijente, objasnio je predsednik UPOM-a.

Istaknut je značaj korišćenja kombinovane terapije dva leka ipilimubaba i nivolumaba u lečenju melanoma, ali i sve češća pojava uvealnog melanoma ili melanoma oka.

Građanima se savetuje izbegavanje boravka na suncu u periodu od 10-17 časova tokom dana, ali i da se adekvatno štite od sunca koji su ključni preventivni faktori za značajno umanjenje mogućnosti nastanka melanoma.

Rizik za dobijanje melanoma je visok u sledećim slučajevima:

• Ljudi svetlije puti.
• Pojava pega nakon sunčanja.
• Svetla kosa i oči.
• Više od 50 mladeža na telu.
• Mladeži koji su neobičnog izgleda.
• Opekotine od sunca.
• Genetske predispozicije.
• Opekotine od sunca u detinjstvu.
• Vreme koje je provedeno na suncu bez zaštite.
• Upotreba solarijuma.

Koji su simptomi?

• Mladež nepravlinih ivica.
• Mladež koji je asimetričan.
• Mladež izmenjenih boja.
• Mladež veći od 6 mm.
• Pigmentovana ili nepigmentovana promena na koži koja se brzo menja i raste.

(Espreso)