"ONI ĆE NAS I DALJE DA MRZE, DOK NAS NE ISTREBE": Snimak dečaka iz Krajine rasplakao je Srbiju i svet! (VIDEO)
Dečak o Oluji, Foto: Profimedia, Printscreen

tuga

"ONI ĆE NAS I DALJE DA MRZE, DOK NAS NE ISTREBE": Snimak dečaka iz Krajine rasplakao je Srbiju i svet! (VIDEO)

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi

Objavljeno:

Sećanjem na 4. avgust mnogim Srbima izaziva gorak ukus i osećanja tuge i besa koja ni posle 28 godina nisu izbledela. Na današnji dan pre 28 godina, hrvatska vojska je započela operaciju "Oluja" na teritoriji tadašnje Republike Srpske Krajine. U toj akciji, ubijeno je oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000.

Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre "Oluje" živelo više od 90 odsto Srba. Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi.

Meštani su sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Oluja
foto: Profimedia

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića. U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije "Oluja" 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Na Petrovačkoj cesti, kod Bravskoga, između Bosanskog Petrovca i Ključa 7. avgusta bombardovana je izbeglička kolona. Hrvatski "migovi" granatirali su srpske civile. U dva minuta ubijeno je desetoro ljudi, a među njima četvoro dece.

Oluja
foto: Profimedia

Jedno od preživele dece je dečak iz Republike Srpske Krajine koji je u vazdušnom napadu hrvatske vojske ostao bez desne noge. Nesrećni dečak je do detalja opisao napad i muku koju je preživeo dok nije smešten u bolnicu u Beogradu.

Na 28. godišnjicu "Oluje" Srbi tuguju i odaju pošast stradalima, a Hrvati slave. Jedan korisrnik Tvitera objavio je video dečaka uz opis "Kada bi na proslavi "Oluje" na video zidu prikazali ovaj snimak, mnogi bi osjetili nelagodu", naveo je.

"Granata padne pored mene i eksplodira i nešto ispred mene samo crno se stvori. Gore sam osetio... Plakao sam kad bol sam osetio ruke. Imam ja deliće i po nogama i tuda po leđima imam malo. Pa su mi zavili ovo ovde da mi ne curi. Pitam sestru "Gde se ja nalazim?", kaže "U Beogradu". O milina. Prvi put da vidim Beograd", kazao je dečak pred kamerama iz bolničkog kreveta, pa nastavio priču:

"E, kad sam došao na Petrovac, ja sam mislio da imam celu nogu. Samo sam mislio da je već saderana ona, da ima samo deliće. Mislio sam da imam celu nogu, da ima samo delići oni i da je ona sad sva saderana od asfalta i da je onako sva crna od onoga baruta. To što je ostalo pa uhvatilo se pošto se po ruci ovde uhvatilo bilo. Evo, poznaje mi se malo po prstu. Sad toga ima malo više po ovome, pa sam osetio da imam celu nogu", opisao je dečak.

"Oni će nas da i dalje mrze, dok nas ne istrebe! Ali ja mislim da nas neće istrebiti!"

"Kad sam došao ovde u bolnicu, ja sam osetio da imam prste, da ih pomičem, da imam nogu al nevidljivu! Oni će dovršiti što su počeli Oni će nas da i dalje mrze, dok nas ne istrebe! Ali ja mislim da nas neće istrebiti!", zaključio je dečak.

Surovo etničko čišćenje

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

Komandant Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u avgustu 2001. zagrebačkom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh s tadašnjim predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom tu operaciju pripremao dve godine.

Ankica Tuđman, Franjo Tuđman
foto: EPA/Antonio Bat

Optužnicu protiv Bobetka Haški tribunal otpečatio je 2002, ali ga hrvatske vlasti nisu izručile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003. sve vreme bio u zagrebačkoj bolnici.

Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je 2002. da su SAD imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije". To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje da su hrvatske vlasti bile umešane u zločine.

- Niko ne može poreći da su se zločini nakon 'Oluje' dogodili, uključujući i korake čiji je cilj bio sprečavanje povratka Srba - rekao je Galbrajt.

Četiri godine kasnije Galbrajt je toj televiziji, pored ostalog, rekao da je on 1. avgusta preneo poruku svoje vlade tadašnjem predsedniku Tuđmanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.

Oluja
foto: Printscreen/Youtube/RTV MPlus

- Ali jasno sam pritom upozorio Tuđmana da se moraju zaštititi srpski civili, ali se on na ta upozorenja oglušio - rekao je Galbrajt u izjavi toj televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje srpskog stanovništva.

Za vreme Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom čišćenju i odbijale saradnju s Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika. Zvanični stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.

U međuvremenu su hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Haškom sudu su dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja".

Tužilaštvo haškog Tribunala odustalo je od podizanja optužnica protiv generala Petra Stipetića koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije "Oluja" i Mirka Norca koji su saslušani u statusu osumnjičenih. Norac je u Hrvatskoj ranije osuđen na 12 godina zatvora, što je kasnije smanjeno za godinu dana, zbog likvidacije najmanje 50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991, a u maju 2009. osuđen je na sedam godina zatvora za ratne zločine nad civilima u vojnoj akciji Medački džep 1993. godine.

Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je oslobađajuću presudu za isti zločin bivšem generalu Rahimu Ademiju.

Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.

Aprila 2011. Hrvatska radio-televizija (HRT) objavila je podatke Državnog tužilaštva Hrvatske (DORH) da su tokom i neposredno posle "Oluje" počinjena 24 ratna zločina u kojima je ubijeno 156 osoba, kao i da je za te zločine procesuirano samo deset bivših pripadnika hrvatske vojske i policije.

Više nevladinih organizacija iz Hrvatske je, takođe, u aprilu 2011. podsetilo na nekažnjene zločine tokom i posle akcije "Oluja" kada je, kako navode, ubijeno više od 600 civila.

01:57

OLUJA

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.