DANAS JE MEĐUNARODNI DAN POLJUBACA: Milica i Bratislav su EKSPERTI u TOME, evo zašto je DOBRO LJUBITI se!

Ni temperatura blizu nule nije sprečila Milicu i Bratislava da 35 minuta provedu ljubeći se u Vrnjačkoj Banji.

Osvojili su prvu nagradu na takmičenju u ljubljenju u februaru.

„Drhtali smo od hladnoće, ali je bilo prelepo. Neopisivo iskustvo“, priseća se 19-godišnja Milica Janić iz Blaca za BBC na srpskom.

Topla osećanja uprkos hladnoći mogu se objasniti povoljnim uticajima ljubljenja na zdravlje i telo.

Tokom ovakve razmene nežnosti luče se određeni hormoni i neurotransmiteri – molekula koji prenose električne signale između neurona i ćelija – u telu i mozgu, kaže Šeril Kiršenbaum, biološkinja i autorka knjige Nauka ljubljenja: Šta nam naše usne govore.

„Oni podstiču pozitivne emocije, a osim toga, zbog ljubljenja se osećamo voljeno, udobno i sigurno“, objašnjava Kiršenbaum, istraživačica američkog Univerziteta u Mičigenu za BBC na srpskom.

Zbog toga bilo da se radi o poljupcu u obraz ili poznatoj „francuskoj“ varijanti,

Možda je baš zato poljubac dobio i sopstveni Međunarodni dan, koji se obeležava 6. jula.

Iako je ljubljenje svojstveno samo ljudima, ipak nije praksa u svim kulturama širom sveta.

Prema istraživanju Vilijama Džankovijaka, profesora antropologije na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, ljubljenje usnama je prisutno kod manje od polovine zajednica.

Od 168 kultura širom sveta, samo 46 odsto njih se ljubi u romantičnom smislu.

Sve prednosti ljubljenja

Iako su Milica i Bratislav slučajno prošli pored mesta gde se održava takmičenje u ljubljenju, odmah su odlučili da se prijave.

Tada su bili tek dva meseca u vezi, a danas kažu da im je to pomoglo da učvrste odnos.

„Do tada niko nije znao da smo zajedno, sem naših roditelja.

„Ali vest o našoj pobedi je ubrzo stigla čak i do moje tetke u Dubaiju“, priča Milica kroz smeh.

Bratislav dodaje da su ih posle pobede redom zvali svi prijatelji.

Priznaju da su imali malu tremu zbog velikoj broja kamera, ali sada na to gledaju kao na lepu uspomenu.

„Pet meseci kasnije nam je podjednako lepo kad to radimo“, kaže 25-godišnji Bratislav iz Leskovca.

A da treba da se ljubimo još više, navela je ranije za BBC Lorejn Mekginli, terapeutkinja za partnerske odnose.

„Što se više ljubimo, bolje se osećamo.

„Time iskazujemo strast, intimnost, želju za partnerom i koliko ga volimo“, izjavila je Mekginli.

Dodaje da ljubljenje podstiče lučenje „hormona sreće“, odnosno dopamina, serotonina i oksitocina.

Osim toga, navodi da ovakvo iskazivanje ljubavi:

• ojačava imuni sistem
• podstiče osećaj privrženosti i naklonosti partneru
• čini da ste zadovoljniji vezom
• povoljno utiče na samopouzdanje
• smanjuje lučenje hormona kortizol koji izaziva stres i anksioznost
• dovodi do širenja krvnih sudova čime se smanjuje krvni pritisak, a posledično i sprečava glavobolja

Ali to nije sve.

Istraživanje sprovedeno 2009. pokazalo je da ljubljenje poboljšava zdravlje srca jer snižava holesterol.

Tako je rizik od dobijanja srčanih oboljenja ili moždanog udara manji.

Takođe, tokom poljupca od deset sekundi, partneri razmene oko 80 miliona bakterija, čime se ojačava imuni sistem.

Na taj način se i sprečava propadanje zuba, usled povećanog lučenja pljuvačke i proizvodnje enzima koji čiste usta.

Poslednji, ali ne i najmanje važan podatak, pogotovo za one koji ne vole da treniraju, jeste da strastvenim poljupcem može da se sagori od dve do 26 kalorija u zavisnosti od trajanja.

Kako su ljudi počeli da se ljube?

Bilo da ste doživeli filmske ili poljupce toliko užasne da želite da ih zaboravite, niste jedini. Ljudi se ljube hiljadama godina.

Najstariji pisani dokaz o ponašanju sličnom ljubljenju je nađen u Indiji, a potiče iz 1500. godine pre nove ere.

Ali daleko starije svedočanstvo je prikaz para tokom seksualnog odnosa koji se dodiruje usnama.

Otkriven je uklesan na zidu pećine blizu Vitlejema, grada na deset kilometara od Jerusalima, a datira iz 9000. godine pre nove ere.

Nekoliko je teorija zašto su ljudi počeli da se ljube.

Jedna od njih je da je bebama urođeno da vole dodir po usnama.

Od perioda dojenja pa nadalje, povezujemo usne sa pozitivnim podsticajima.

Postoji i pretpostavka, iako ne veoma prijatna, da volimo ljubljenje zato što su tokom evolucije majke žvakale hranu i prebacivale je u usta deteta.

Taj postupak i dalje koriste naši rođaci, majmuni.

Na svu sreću, sada imamo hranu za bebe.

Drugo, naše usne su veoma osetljive.

Zapravo su jedan od retkih veoma osetljivih delova tela koje ne prekrivamo odećom.

Ljubljenje usnama je ponašanje skoro isključivo svojstveno ljudima.

Pretpostavlja se da se životinje ne ljube jer imaju daleko razvijenije čulo mirisa od ljudi.

Stoga je moguće da ljubljenje ima svrhu i u evoluciji.

Tek kada se približimo, možemo da osetimo miris druge osobe, zaključili su istraživači na Univerzitetu Oksford.

Ljubljenje je jedan od načina na koji biramo partnera i to upravo zbog mirisa, naveo je doktor Rafael Vlodarski, jedan od saradnika na istraživanju, za BBC.

„Ljudima je privlačniji miris nekoga ko im je genetski kompatibilan u odnosu na one koji to nisu.

„Smatram da je naša biološka potreba da budemo tako bliski i intimni sa nekim“, kaže Vlodarski.

Biološkinja Šeril Kiršenbaum objašnjava da se slično ponašanje sreće širom životinjskog carstva.

„S obzirom na to, naša vrsta se verovatno zbližavala na ovaj način otkad postojimo na planeti Zemlji“, kaže.

Kako se ljubljenje razlikuje u drugim kulturama?

Naširoko poznat eskimski poljubac samo je jedan od primera kako se ovaj čin razlikuje širom sveta.

Kiršenbaum objašnjava da se prilikom rasprava o ljudskom ponašanju često razmatra da li je nešto urođeno ili uslovljeno okruženjem u kom odrastamo.

„Međutim, ljubljenje je primer gde je naša priroda u skladu sa okruženjem.

„Imamo instinktivnu želju da se ovako povežemo sa nekim, ali način na koji ćemo to uraditi zavisi od kulture u kojoj smo rođeni i iskustava“, objašnjava Kiršenbaum.

U nekim kulturama je ljubljenje u javnosti normalno, dok je negde zabranjeno, podseća ona.

Poljupci se razlikuju i po zemljama i zajednicama.

„Postoji malajski poljubac, gde bi žena čučnula, a muškarac bi se nagnuo nad njom i pomirisali bi se na brzinu.

„Najčudniji običaj na koji sam naišla tokom istraživanja je na Trobijanskim ostrvima.

„Kod njih partneri sede jedno naspram drugog kada su intimni i grickaju trepavice“, opisuje Kiršenbaum.

Takav poljubac podrazumeva veliko poverenje jer su partneri veoma blizu.

„Sve vrste poljubaca imaju istu svrhu – da nas zbliže sa voljenim ljudima“, kaže.

Ljubljenje se nekad ipak i izbegava.

„Zbog bolesti, čak i pre nego što smo znali za prenošenje klica, bilo je jasno da možemo da uradimo određene stvari kako bismo izbegli da se zarazimo.

„Takođe, neki vladari su zabranjivali ljubljenje jer su mislili da je to privilegija koju ljudi ne bi trebalo da imaju“, navodi Kiršenbaum.

Ali dodaje da se ljubljenje, uprkos zabranama, bolestima i kugi, uvek vraćalo na velika vrata.

Tako će se i Milica i Bratislav naredne godine opet vratiti na takmičenje u ljubljenju.

„Idemo ponovo da osvojimo prvo mesto“, kaže Bratislav samouvereno.

Bonus video:

(Espreso / BBC News na srpskom)