POTRESI
"NEMOJ DA JURIŠ LIFT, NEMOJ DA IDEŠ U KREVET, PORED KUHINJE!" Profesor Milovanović o ponašanju TOKOM ZEMLJOTRESA
Milovanović napominje da se satelitski meri promena položaja i da je to jedno geološko saznanje koje služi da pretpostavimo zašto se ova mrdnula malo više
Građani Turske se još uvek nisu oporavili u potpunosti od razornog zemljotresa jačine 7,7 stepeni rihterove skale koji ih je zadesio u februaru, ali ovo tlo ponovo podrhtava. Novi zemljotres jačine 3,5 stepeni je registrovan u jednoj turskoj provinciji.
Ono što smo juče ujutru imali priliku da osetimo bar oni koji žive u blizini Trstenika i Aleksandrovca je takođe zemljotres i onda se pitamo da li ovo neki novi talas, šta raditi i kako se ponašati.
Profesor doktor Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta je rekao da je zemlja živa, neverna kao i svaka dama. - Ona time održava život i samoj sebi, a naravno i svima nama. Smatramo, prema geološkim podacima, pre svega seizmološkim, da je praktično to smirivanje priče. Ne daj Bože da je ono drugo. Ne bi trebalo da bude. Bilo je još dosta pojava koje su pratile ili su možda čak i nezavisno od toga. Bilo je, sećamo se i erupcija lava na Tenerifama, pa je Etna se markice probudila. Evo sad je u Tongi gde je osinjak, gde je naravno mnogo veći i to je prostor pacifičkog vatrenog pojasa. Sve se to kreće, naravno i pokreće i u jednom trenutku se stabilizuje - rekao je Milovanović.
Milovanović kaže da gde smo mi to su stare rane koje su bile pre 100 miliona godina.
- Mi smo na vulkanskom luku. Ono što je i nepoznanica kad se jedna pomeri pomeri se i druga, ali je to cela planeta na koji nije moguće izmeriti... Sve što izašlo na površinu ili su lave... A mi smo u toj aktivnoj kontentalnoj margini, gde nam se sve treska. Postoji taj tanak film po kome ploče plivaju, ali baš plivaju... Jedna ide levo jedna desno. Naravno, uvek nema tu saglasnosti, jedna se svađa sa drugom, jedna ide brže kao što je Pacifik.... - objašnjava Milovanović.
Milovanović napominje da se satelitski meri promena položaja i da je to jedno geološko saznanje koje služi da pretpostavimo zašto se ova mrdnula malo više.
- Prvo zašto se mrdnula?, a drugo ako se mrdnula dokle će, dokle će mora da traje, jer dotle ćemo i mi trajati. Kad to ne bude, to je to - kaže Milovanović.
Milovanović je doneo deo stene balzata sa Uskršnjih ostrva.
- Ceo Pacifik je od toga, sve je crno. Znači ispod, na dnu okeana nema peska, nego je sve crno, što je veoma važno. Negde kada taj vulkan krene sa tog okeanskog dna, pa dođe blizu površine, onda se tu stvori predivni koralski grebeni. Onda je to lepota šarenoliko, ali svi oni baziraju na ovoj steni. Zato je proučavanje ovih stena veoma važno i zbog rekonstrukcije svih geoloških procesa koji su se dogodili na planeti li na prostoru koji je područje našeg istraživanja. Ovo čuvam trenutno kod kuće, ima ga i na fakultetu i ima ga i većina muzeja. Imao sam naravno i to veliko zadovoljstvo da im dam da se ipak to vizuelno vidi. Drugačiji je osećaje i čini mi se da ako pričamo nešto i dodirnemo, onda je to drugo saznanje i bolje - kaže Milovanović. Milovanović kaže da zemljotres ne može da se predvidi.
- Ono što možemo moramo se prilagoditi jačem. Ne možemo to niti prekinuti, niti predvideti, ali veoma je važno da znamo kako da se ponašemo. Ako smo u zatvorenom prostoru nemoj da juriš lift, nemoj da ideš u krevet, pored kuhinje... Znači juri gde je nešto stabilno. Ako si napolju ćuti, beži od reke, ako je neko brdo sklanjaj se ngde gde je zaravnjeno. Nekada se dogodi i dau tom ravnom delu se stvori pukotina, onda nemate sreće - objašnjava Milovanović i dodaje:
- Naravno, činjenica je da moramo znati ono šta se događa. To je prirodan proces koga ne možemo, ali bi voleli da predvidimo. Ima indirektnih dokaza, ali oni nisu sigurni... Ono što je priroda je priroda, a mi smo deo nje.
- Ono što možemo moramo se prilagoditi jačem. Ne možemo to niti prekinuti, niti predvideti, ali veoma je važno da znamo kako da se ponašamo. Ako smo u zatvorenom prostoru nemoj da juriš lift, nemoj da ideš u krevet, pored kuhinje... Znači juri gde je nešto stabilno. Ako si napolju ćuti, beži od reke, ako je neko brdo sklanjaj se ngde gde je zaravnjeno. Nekada se dogodi i dau tom ravnom delu se stvori pukotina, onda nemate sreće - objašnjava Milovanović i dodaje:
- Naravno, činjenica je da moramo znati ono šta se događa. To je prirodan proces koga ne možemo, ali bi voleli da predvidimo. Ima indirektnih dokaza, ali oni nisu sigurni... Ono što je priroda je priroda, a mi smo deo nje.
(Espreso / Pink)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!