OTKRIVENO KOJA VRSTA ZMIJE SE NAŠLA NA VRAČARU: Evo da li je OPASNA i šta da radite kad VIDITE OVE GMIZAVCE (VIDEO)

Otkud zmija na Vračaru? Šta ove životinje traže u centru Beograda? Ljudi paniče po mrežama, čini se sa razlogom, od kada je danas ogromna zmija viđena kako se vere po krošnjama na Vračaru. Ljudi se boje da im zmija sa krošnje drveta ne uđe u stan, a evo ima li razloga za strah!

"Pre nego što se popela bila je na ulici. Dečko koji je zatekao zvao je zoohigijenu. Ostalo je na time da mu se jave. Ali, dok oni dođu ko zna dokle će ona da stigne", navodi se u opisu podeljenog Instagram storija na stranici moj_beo_grad.

Objava na Instagramu uterala je jezu u kosti jer se na snimku vidi velika šarena zmija koja puže po drvetu, tik iznad glava ljudi u Ulici Cerski prolaz blizu Crvenog krsta.

Predrag Radosavljević, uzgajivač zmija iz Beograda ipak navodi da Beograđani nemaju razloga za strah.

- Ne vidi se baš najbolje koja se zmija nalazi na snimku sa krošnji na Vračaru, ali rekao bih da je u pitanju neka domaća vrsta, smuk ili belouška. Te zmije su bezopasne, a obzirom da je u pitanju gradska sredina, najverovatnije je nekome pobegla iz stana i to je pitoma zmija, ne bi povredila ljude - kaže za "Blic" Radosavljević.

Kako nam je on rekao, Zakon u Srbiji propisuje kazne stroge kazne za ubistvo domaće zmije, a ljude je posavetovao da se samo sklone od zmije ako je vide na ulici ili u prirodi.

- U slučaju da nekoga zmija ujede, ljudi bi trebalo preventivno da se jave lekaru da pregleda mesto ujeda - napominje on.

On je objasnio da su sve zmije koje se nalaze u Srbiji, odnosno koje su domaće nisu otrovne, sem poskoka i šarke.

- Kod nas su jedino otrovne zmije poskok i šarka. One nisu velike, imaju svega 70 ili 80 centimetara u dužini, ili čak i manje. Ljudi poskoka i šarku mogu lako da prepoznaju jer su male i imaju romboide na leđima. Poskok ima i rogić na glavi, a šarka je naravno prepoznatljiva po šarama - kaže za "Blic" Predrag Radosavljević iz Beograda koji ima uzgajivačnicu zmija.

Košutnjak, Višnjica, Zvezdarska šuma...

- Zmija u Beogradu ima svuda, a najviše kod reka i mesta gde ima dosta vode. Na Savi i Dunavu svakodnevno uočim desetine zmija ribarica. Smukova ima na Košutnjaku, Višnjici, Zvezdarskoj šumi - ističe Radosavljević za "Blic".

Ovih dana ipak možda ima više zmija, jer im promena vremena na toplo pogoduje.

Vladica Stanković, jedan od najpoznatijih hvatača zmija ovog marta rekao je da je najezda zmija ipak počela ranije.

Prema njegovim rečima, buđenje zmija iz hibernacije počelo je ranije. Izlaze zmije iz hibernacije pre jer ove godine zima nije bila jaka. Poskoci se bude već početkom aprila, ranije je to bilo sredinom. Prvo se bude mužjaci, potom će i ženke

Protiv-otrov u što je kraćem roku

Otrov poskoka sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva i uništavaju krvne pločice trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja.

Zubi poskoka mogu biti dugi i do 13 mm što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam.

Zato je važno da se protiv-otrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći.

Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada te deluje na krvotok.

Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskoа, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok. Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi češće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.

Ako vidite zmiju zovite zoohigijrenu

Jedina prava adresa je Komunalna zoohigijena, pri JKP "Veterini Beograd".

Oni se nalaze u Bulevaru despota Stefana 119, a možete ih kontaktirati na sledeće telefone: 011/329-3099 (radnim danima od 07 do 22, vikendom od 07 do 15 i praznicima od 08 do 13)

Dežurni telefoni: 062/809-0334 (radnim danima od 07 do 15), 063/549-161 (radnim danima od 22 do 07, vikendom od 15 do 07) Radno vreme: 24 sata sedam dana nedeljno.

Bonus video:

(Espreso / Blic, Nikola Todorović)