KOMARCI SVE BROJNIJI I AGRESIVNIJI, KREME I SPREJEVI NE DELUJU: Kako da se ZAŠTITIMO, i koji su SIMPTOMI za UZBUNU?

U borbi protiv dosadnih ali i potencijalno opasnih komaraca više ne pomažu ni repelentne kreme ni sprejevi, kao ni sredstva koje koristimo za kuće i stanove! Brojniji, agresivniji, imuni na sredstva, kukaju građani koji danima muku muče sa dosadnim insektima kojih je sve više. Skorašnji slučaj dečaka kome je oteklo pola glave od ujeda šokirao je Srbiju, te se nameće pitanje kako se zaštiti od izgleda sve agresivnijih komaraca koji su se pritom tokom ovog kišnog perioda namnožili kao nikad pre?

Jedan od uzroka za njihovu raniju pojavu su takođe obilne padavine, jer je visok vodostaj reka uticao na brojnost, pa osim onih "bezopasnih" tu su i tigrasti komarci koji dolaze sa azijskog kontinenta, i koji su potencijalni prenosioci ozbiljnih bolesti poput denge, groznice, virusa Zapadnog Nila i zike.

Dobra vest je da za sada nemamo obolelih od virusa Zapadnog Nila, a loša vest je da nema adekvatne zaštite, osim da se uništavaju larve komaraca kako bi se smanjila njihova brojnost.

Majka trogodišnjeg deteta na društvenim mrežama objavila je pre nekoliko dana fotografiju otečene glave tvrdeći da je to posledica ujeda komarca.

- Da li neko zna kada će da prskaju ove komarce koji nas terorišu danima? Ovo na potiljku je otok od ujeda komarca, dete ima tri godine - napisala je majka, priloživši fotografiju.

Nadležni kažu da se zaprašivanje obavlja, a iz Batuta poručuju da su uputstva i preporuke stigle na sve adrese.

Repelenti ne deluju, šta da radimo?!

Infektolog prof. dr Žarko Ranković kaže za "Blic" da svako na ujede reaguje individualno, i da ono što mi možemo uraditi je da izbegavamo mesta gde ima komaraca u većem broju, ali i da sa terasa sklanjamo ustajalu vodu iz različitih posuda koje imamo.

- Ono što možemo da uradimo je da onemogućimo da se okupljaju u velikom broju, oni ljudi koji imaju kuće, pa ima zaostalih stvari gde se može zadržavati voda, tu se oni skupljaju. Mi ne možemo pokriti celo telo, ali svakako možemo nanositi repelentna sredstva, društvena zajednica treba da radi uništavanju larvi komaraca. Koliko znam sve gradske sredine sprovode sistematsko uništavanje, ali ove kiše i vlaga im pogoduju pa se razmnožavaju - objašnjava profesor Ranković.

Tigrasti komarci i virus Zapadnog Nila

Tigrasti komarci prenose groznicu Zapadnog Nila i oni predstavljaju potencijalnu opasnost, ali ozbiljnije komplikacije se javljaju samo u 1 do 2 odsto slučajeva, njih 20 odsto ima simptome poput gripa, a 80 odsto nema nikakve.

- To je oboljenje koje se na žalost i kod nas javlja. Ljudi različito reaguju na različite alergene. Individualne reakcije postoje, ali to nije ništa dramatično, recimo to dete je verovatno više senzibilno na ujed komarca, ali to ne znači da će svaka osoba koja bude ujedena imati isti takav problem. Što se tiče groznice Zapadnog Nila, takođe, ne treba dizati paniku, ništa nije toliko dramatično jer skoro 80 odsto ljudi nema nikakve simptome, onih 20 odsto može da ima šaroliku kliničku sliku kao neki grip, javlja se i glavobolja, mučnina, povraćanje, retko kad ospa... može se javiti otok limfnih žlezdi i to sve prolazi bez ikakvih terapija spontano u toku nekoliko dana. U 1 do 2 odsto slučajeva može doći do nekih ozbiljnijih komplikacija, zato ne treba paničiti - objašnjava profesor Ranković.

Počeo sezonski nadzor - nema obolelih od groznice Zapadnog Nila

Kako navode iz Batuta, sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji u 2023. godini počeo je 1. juna i trajaće, prema iskustvu iz prethodnih sezona, do prve polovine novembra. Za naše geografsko područje karakteristično je da vektori postaju aktivni u proleće (mart/april), a period njihove intenzivne aktivnosti je od kraja maja do septembra.

- Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ prosledio je preporuke za nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji na teritoriji naše zemlje mreži zavoda/instituta za javno zdravlje koji preporuke upućuju klinikama za infektivne i tropske bolesti, odnosno infektivnim odeljenjima opštih bolnica na teritoriji svoje nadležnosti, uz napomenu da se posebna pažnja obrati na neuroinvazivne oblike bolesti. Institut za javno zdravlje Srbije prikuplja sve relevantne podatke o obolelim osobama, pri čemu postoji određen protokol po kojem se informacije prikupljaju i objedinjuju - kažu za "Blic" u "Batutu".

Kako dalje objašnjavaju, na osnovu podataka dostavljenih Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i laboratorijskih kriterijuma (prema preporukama Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti) do 14.6.2023. godine u Srbiji nisu registrovani potvrđeni slučajevi obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji. Takođe, u sezoni nadzora 2023. godine, do 7.6.2023. godine u državama Evropske unije (EU) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ), nisu prijavljeni slučajevi obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji.

Haraju rečni komarci

Trenutno smo u „periodu” rečnih komaraca, kojih ima dok stanje nije alarmantno. Broj će im se povećavati do druge polovine jula. Obično se kod njih u roku od dve sedmice smeni jedna generacija, za razliku od kućnih komaraca, kojih najviše ima u junu, julu i avgustu.

Simptomi

Većina osoba (80%) inficirana virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti.

- mКod manjeg procenta zaraženih osoba (približno 20%) simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom. Međutim, kod pojedinih osoba (<1%) dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Simptomi neuroinvazivnog oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Кada se osete pomenuti simptomi potrebno je obratiti se izabranom lekaru, koji će izvršiti pregled i kod sumnje na obolenje od groznice Zapadnog Nila uputiti pacijenta infektologu - kažu za "Blic" u "Batutu".

Ne postoji specifična zaštita ali možete sami preduzeti mere

Кako za najveći deo infekcija koje prenose komarci ne postoji specifična zaštita, odnosno vakcina, jedina mera prevencije je zaštita od uboda komaraca, odnosno u cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca i to:

• Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
• Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje.
• Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
• Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.
• Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta.
• Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru.
• Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
• Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije

U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.

U toku zaprašivanje

Sektor ekologije i unapređenja životne sredine Javnog komunalnog preduzeća "Gradska čistoća" nastavlja akciju suzbijanja krpelja na javnim gradskim površinama.

Za suzbijanje ovih zglavkara koristi se preparat koji je registrovan od strane Ministarstava za zaštitu životne sredine, a upisan je u Privremenu listu biocidnih proizvoda, te građani nemaju razloga za strah.

(Espreso/ Blic/ Ivona Anđelković)