LETO PRED NAMA NA KAKVO NISMO NAVIKLI: Poznati meteorolog objasnio šta nas ČEKA i da li je ovo "ZATIŠJE PRED BURU"

Za razliku od prethodnih godina kada smo se uveliko kuvali još tokom maja, već se približavamo kalendarskom letu, a skoro niko još ni klimu nije pošteno u stanu upalio. Ovogodišnji najtopliji meseci pretvorili su se u potop i atipične vremenske prilike zbog čega se mnogi pitaju da li je ovo „zatišje pred buru“, šta se desilo u atmosferi i šta može da usledi.

Meteorolozi su prethodnih dana najavili da će izostati vreli toplotni talasi, da će ih biti, ali znatno ređe, što buni sve koji su očekivali nastavak toplijeg vremena još od početka 2023. jer je godina počela sa neverovatnih 18 stepeni i sunčanim danima.

Lični osećaj većine građana je da su se godišnja doba pobrkala i da umesto uvoda u leto imamo početak jeseni.

"Ne može vreme po šablonu"

Nedeljko Todorović, meteorolog, kaže za „Blic“ da trenutne i najavljene vremenske prilike nisu neuobičajene, već se radi o prirodnim procesima koji se dešavaju unazad nekoliko stotina godina.

- Nemoguće je da svaka godina bude, kao po receptu ista. Ne može da bude po šablonu. Svake godine, kako koja zima, kako koje leto i druga godišnja doba, imaju svoja odstupanja od prosečnih vrednosti. Prethodna dva leta su bila sušna i ekstremno topla, iako je bilo lokalnih pljuskova i nepogoda, ali u manjem obimu nego što imamo danas i ove godine. Ali, posle dva ili jednog sušnog i ekstremno toplog leta dolazi barem jedno ili dva „svežija“ leta, ne budu ekstremno topli. Budu kišovitiji, i takva smena se dešava decenijama, stotinama godina. Nije ništa neobično što je tako. Pitanje je samo ponovljivost ekstremno toplih i ponovljivost „svežijih“ leta, jer leta kod nas nisu sveža, ona su prijatno topla – objašnjava Nedeljko Todorović.

Zbog pljuskova imamo i bujične poplave

Gledajući padavine, maj i jun su inače najkišovitiji meseci kod nas, a meteorolog Todorovića kaže da ove godine imamo više padavina i učestaliju pojavu pljuskova koja uzorkuje bujične poplave.

Naglašava da svake godine u toku leta imamo bujične poplave uzrokovane jakim pljuskovima, odnosno, nepogodama, zato što za kratko vreme, za sat vremena, padne velika količina padavina, nekada čak mesečna ili dvomesečna količina.

U takvim uslovima je normalno da bude bujice, jer voda mora da otekne, a vodotoci, objekti i naselja nisu idealno zaštićeni. I to nam se dešava decenijama i stotinama godina i nije novina.

Smena toplih i sušnih leta

- Kada pogledamo unazad, smenjuju se toplija i sušna leta, zatim malo kišovitija i manje topla, i prema tom ritmu, koji nije stroga zakonitost, najverovatnije da ovo leto neće biti ekstremno toplo, tu mislim na duže sušne periode od 15-20 dana kakve su imala prethodna dva leta - kaže Todorović.

Prema njegovim rečima, jedan od pokazatelja je i broj dana sa maksimalnom temperaturom većom iznad +35 stepeni.

- Prethodna dva leta su u Beogradu bila sa velikim brojem takvih dana. Prošle godine je bilo takvih 14 dana, pre dve godine devet dana, a prosečan broj takvih dana gledajući unazad 100 godina je 5 dana. Ove godine će broj tih dana biti verovatno manji nego prethodna dva leta i moja procena je da će biti između 5 i 10 takvih dana. Znači da će leto 2023. biti natprosečno toplo gledajući stogodišnje podatke, ali manje toplo u odnosu na prethodna dva leta – kaže Todorović.

"Biće ovo obično, tipično leto"

Prema njegovim rečima, da će i ovo leto biti natprosečno toplo uskoro ćemo primetiti, jer očekuje +30 i više stepeni poslednjih dana juna, a onda će u julu i avgustu biti i viših temperatura, očekuje se dosta sunca i toplog vremena, ali će biti i dalje pljuskova. Pljuskovi će ipak biti manje učestali nego u maju i junu.

- Biće ovo obično, tipično leto. Nema ničeg čudnog, već je sve viđeno i zabeleženo. Savim je normalno da kada je visok pritisak da bude suvo i toplo, da nema kiše. Zavisi od zadržavanja u oblasti visokog pritiska, toliko traje i sušni period, natprosečno toplo. Ali, kada dođe uticaj niskog pritiska i cikloni bude ovako promenjivo i malo svežije. Smena oblasti niskog i visokog pritiska se događa manje ili brže, češće ili sporije. Prošle godine je bilo malo ciklona iz oblasti niskog pritiska sa padavinama, a ove godine smo počeli leto sa zadržavanjem oblasti niskog pritiska u našem regionu što automatski znači učestaliju kišu i pljuskove – objašnjava Nedeljko Todorović.

Dodaje i da ne znači uvek da je ciklon uzročnik, već postoje i drugi procesi u atmosferi, a važnu ulogu igra i mlazna struja koja diktira vremenske prilike.

Promena vremenskih, a ne klimatskih prilika

Meteorolog kaže da vreme koje nas očekuje do kraja juna, u julu i avgustu nije apsolutno nikakva faza i uvod u nešto novo ili kataklizmično, već se isključivo radi o smeni toplijih i manje toplijih leta.

- Ne mogu sva leta da nam budu ekstremno topla. Mora da bude i manje toplijih i to se smenjuje jer je to karakteristika naše klime. Ne treba očekivati da bude stalno toplo ili hladno. To se dešava i zimi i leti, tokom cele godine. Znamo svi da posle nekoliko jako vrućih dana dođe naoblačenje, zahlađenje, kiša, pljuskovi, padne temperatura i bude maksimalno sutradan +25 stepeni i niže. To je upravo to i to stalno tako ide tokom čitave godine, samo što se ta dinamika odvija nekada brže, a nekada sporije – kaže meteorolog i zaključuje da „prethodna dva vruća leta i svež početak ovogodišnjeg leta nisu znak klimatskih promena čiji je uzročnik čovek“.

- Kada je jako vrućina svi kažu globalno otopljenje, a nije tako. Ni ovo zahlađenje i ovolike kiše, ni to nije klimatska promena. Ovo su promene vremenskih prilika, a klima se menja na skali od nekoliko hiljada, bolje rečeno desetina hiljada godina – poručuje.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)